STALNO JE OSEĆALA UMOR I POSPANOST: Lekari su rekli da je zbog fakulteta, a onda je završila na TRANSPLATACIJI

Studentkinja Šarlot Karni (22) iz engleskog gradića Nortvič je u jednom periodu života bila stalan gost na prijemu lokalne hitne službe.

A kad se lekarima pre pet godina počela žaliti da je hronično umorna, da spava po 20 sati dnevno i teško dolazi do vazduha, otpustili bi je kući s objašnjenjem da je 'pod stresom zbog fakultetskih obveza'. Kako joj nije bilo bolje ni za vreme praznika odlučili su malo bolje da istraže njeno stanje.

I tako je tek lani, nakon četiri godine života s teškim simptomima, dijagnoza 'stresa zbog ispita' nakon niza pregleda prerasla u smrtonosnu i retku srčanu bolest, restriktivnu kardiomiopatiju - stanje usled kojeg srce ne dobija dovoljno krvi, što se kod pacijenta očituje hroničnim umorom i problemima s disanjem.

Ubrzo nakon toga, u proleće 2017., su joj transplantovali srce, a bez te operacije je imala svega 20 posto šansi da preživi.

Sada se Šarlot oporavlja od teške transplantacije zbog koje je šest dana provela u komi, a ubrzo planira i da diplomira.

Ono što joj je trenutno bitno, kako je rekla za Daily Mail, je da kod što više ljudi proširi svest o važnosti odluke da budu donatori organa, što jednog dana, baš kao i njoj samoj, nekome može spasiti život.

Budući da još stalno oseća umor, ova mlada žena treba nekoliko kraćih odmora dnevno pa obično malo odspava par puta tokom dana, a nerado se priseti vremena kad je spavala po cele dane. Lekari su, kaže, verovatno postavili pogrešnu dijagnozu i zbog njenih godina u kojima prvo što očekuju nije smrtonosna srčana bolest. A pogotovo ne ova.

- Kako je vreme prolazilo bilo mi je sve gore, a došlo je do toga da mi je bilo jako teško ostati budna i na nekoliko minuta dnevno. Budući da nisu odmah otkrili ništa ozbiljno, pomislila sam da sam jednostavno lenja osoba koja voli da spava - ispričala je.

Restriktivna kardiomiopatija je jako retka bolest od koje od milion ljudi oboli jedan, a i tada je često reč o ljudima starije životne dobi od Šarlot. Srce se ne opušta kako treba i preuzima premalo krvi zbog čega se u mišiće prenosi premalo kiseonika. Na žalost nije poznato zašto se to događa, a ne postoji ni lek.

Kad su otkrili u čemu je stvarno problem, lekari su pokušali pomoći Šarlot s lijekovima koji nekima dosta pomažu, ali za nju nisu bili dovoljni. Zato je već tri meseca nakon dijagnoze dospela na listu čekanja za transplantaciju, a samo tri nedelje kasnije doktori su pronašli srce za nju.

- Osećala sam da mi vreme ističe. A znala sam i da, ako predugo čekam, možda više neću biti dovoljno snažna da se obavi transplantacija. Kad je sestra iz bolnice nazvala pitala me kakvo je vreme, a par sekundi nakon je rekla 'znaš zašto zapravo zovem'. Osećaj kad saznate da ćete verovatno preživeti je nerealan - ispričala je Šarlot koja kaže da je nakon tog razgovora s medicinskom sestrom stalno razmišljala o donatoru i njegovoj porodici. Priznaje i da joj je želja za životom bila jaka.

Već četiri nedelje nakon operacije Šarlot su pustili kući, a promene na njoj su odmah bile vidljive. Od kad je došla doma sve joj, kaže, ide po planu pa se sada sprema dati zadnje ispite koji ju dele od diplome iz forenzičke psihologije. A što se zdravlja tiče, raduju je male stvari.

- Mislim da su mi po prvi put u životu noge tople, uvek su mi bile hladne. A svi se stalno čude kako sam rumena u obrazima jer sam zbog bolesti bila jako bleda - kaže Šarlot koja opet ide na predavanja jer više ne treba ni one dnevne odmore koji su joj bili važni pre operacije.

Napominje i koliko je zahvalna humanitarnom udurženju koje pomaže ljudima sa srčanim bolestima, a iz koje su je i spojili sa kardiologom.

- Kvalitet mog života pre transplantacije je bila nikakav, najveći bi mi uspeh bio ostati budna od 11 do 13 sati i svaki me korak ostavljao bez daha - prisetila se i opet napomenula koliko je važno da ljudi koji žele biti donatori organa to na vreme kažu svojim porodicama.

Budući da su liste čekanja na organe jako dugačke, Šarlot ističe kako je imala sreće 'jer mnogi čekaju i nekoliko godina'.

Medicinska sestra iz britanskog Udruženja za pomoć srčanim bolesnicima Filipa Hobson napominje kako je restriktivna kardiomiopatija 'podmukla' bolest koja može imati simptome umora i nedostatka vazduha kao kod Šarlot, ali i drugačije simptome kao što su npr. mučnine ili oticanje udova.

Zato upozorava ljude da osluškuju svoje telo i da ne čekaju s odlaskom k lekaru ako misle da nešto nije u redu - pogotovo jer su kod ove, kao i kod mnogih drugih bolesti, šanse za dobrim ishodom veće što je bolest pre otkrivena.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/24sata.hr)