NANELA SI MI BOL KOJU ĆU PAMTITI DOK SAM ŽIVA: Poslala je PISMO majci koja ju je OSTAVILA! NJENE REČI SE OSEĆAJU

Suzan radi sa parovima koji žele da usvoje decu i pomaže im da shvate da li su sposobni da budu roditelji usvojenog deteta. Njeni roditelji nisu bili sposobni za to, pa je tako ona odrastala nevoljena i ceo život je patila za biološkom majkom. Umesto ljubavi, doživela je odbijanje, čak dva puta.

Suzan danas uči buduće roditelje kako da budu samouvereni, da vole svoju buduću decu i da stvore za njih okruženje u kom će se oni zdravo razvijati.

Nažalost,ona imala tu sreću da ima odgovarajuće usvojitelje, ali pored svega toga ipak je najveći bol u životu osetila zbog svoje biološke majke.

Prenosimo pismo koje je napisala ženi koja je se odrekla, čak dva puta.

"Da li si ikada zastala, samo na jednu sekundu, i pomislila na mene? Pitaš li se nekad koliki je bol koji si mi nanela? Bila je to '66. godina, a žena je bila trudna sa svojim drugim detetom. Posle mnogo premišljanja, odlučila je da ga da na usvajanje. Ubrzo potom, dete je poslato na „čekanje“ – na nove roditelje i novi dom.

Tri meseca kasnije, pojavila se porodica koja je želela da ga usvoji i gospođa je odahnula. Dete će imati dobar život sa nekim drugim, bilo je sigurno.

Naravno, kako to ljudima može da izgleda, ono je imalo divan život, u velikoj kući na jezeru i roditelje sa visokim statusom u društvu. To dete sam ja. Moja "savršena porodica" usvojila je još jednog dečaka, mog brata. On je bio omiljeni, a ja se nikada nisam uklopila.

Čekala sam, svakog dana i svakog sata, da neko dođe po mene. Da ona dođe. Da neko obrati pažnju na mene. Želela sam da nekome nešto značim. I dalje to želim. Živela sam u senci svog „brata“ i u senci deteta kog su moji novi roditelji izgubili. Nikada se nisam uklopila, mada nikada nisam ni želela da budem, ili da se pravim da sam, nešto što nisam. Celo detinjstvo opisuje jedna jedina želja – da me neko voli. Sa tom željom sam rasla i tu želju sam gajila, ali nikada se nije ostvarila. Umesto ljubavi, dobila sam osećanje da nisam dovoljno vredna, da sam nevoljena.

Ovo je pismo ženi koja me je rodila. Ovo je pismo tebi, mojoj biološkoj majki.

"Pitam se šta sam uradila pogrešno, da bi me poslala strancima koji me nikada nisu zavoleli. Izmislila sam razne priče o tebi. Pitala sam se na koga ličim, na koga liče moja deca. Ona se pitaju isto. Zato sam pozvala agenciju za usvajanje da saznam da li bi želela da se upoznamo. Odgovor je usledio veoma brzo i bio je negativan. Odbila si me. Rekla si da ne želiš da otvaraš stare rane, da bi to bilo suviše bolno za tebe. Suviše bolno? Misliš bolno kao kada sam čula da si me odbila, i to po drugi put?

Da li si zastala, makar na sekundu i pomislila na bol koji ja osećam? Da li si pomislila kako je to kada te rođena majka odbije drugi put u životu? Da li si pomislila kako je na mene uticalo to što sa rasla kao usvojeno dete? Nisi. Nisi tada, a nisi ni sada.

Hvala ti što si učinila da se sve vrti samo oko tebe. Šta ako je tvoja davno izgubljena ćerka heroinski zavisnik, a ti si jedino za šta može da se uhvati? Ovo je mogao biti novi početak. Jednom si me se odrekla, ali smo mogle početi sve ispočetka. Da ti nisi rekla ne. Misliš samo na sebe.

Slomila si mi srce. Još jednom si potvrdila misao koja me je pratila kroz celo detinjstvo - da sam beskorisna i da nikada u životu ništa neću postici.

No, ipak, sa ponosom ću ti reći da to nije slučaj. Uspela sam, iako sam se bojala da nikada neću. Pored toga, ja pomažem danas i drugima da uspeju. Svima koji se osećaju onako kako sam se osećala ja. Želim da znaš da ipak gajim neku vrstu sažaljenja prema tebi. Danas i ja imam troje biološke dece i ne mogu ni da zamislim da oni budu odvojeni od mene, na bilo koji način. Ta misao me užasava. Zato, kao ženi koja mi je slomila srce imam da ti poručim samo jedno: Ne vrti se sve oko tebe."

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Yourtango.com)