KUPILA UKRAS ZA KUĆU, UNUTRA PRONAŠLA PORUKU IZ LOGORA! Svet je uskoro saznao za jezive PATNJE stotine Kineza

Džuli Kit je pre nekoliko godina za Noć veštica, za 30 dolara u Kmartu kupila lažni sanduk sa lažnim lobanjama, kostima i paucima.

Zatim ga je sklonila na tavan, gde je dugo vremena skupljao prašinu dok joj ćerka nije zatražila da ima rođendansku žurku u stilu Noći veštica. Tada se setila sanduka i opet ga otvorila, a iz njega je ispao papirić.

Na njemu je bila čitko ispisana poruka plavim mastilom. Džulina ćerka ju je podigla i zamolila je da joj pročita. Bila je napisana na lošem engleskom, ali dovoljno jasna.

- Gospodine, ako slučajno kupite ovaj proizvod, molim vas pošaljite ovo pismo u Organizaciju za zaštitu ljudskih prava. Hiljade ljudi koji su ovde zarobljenici Kineske komunističke partije će vam biti zahvalno i pamtiće vas zauvek.- pisalo je.

Zatim je pisalo da je ovaj sanduk proizveden u radnom logoru Masanjia, u osmoj jedinici drugog odeljenja u Šenjangu u Kini.

- Zatvorenici ovde rade 15 sati dnevno, sedam dana nedeljno. U suprotnom, muče ih, tuku i psuju. Skoro pa nemamo platu (10 juana mesečno što vredi 1 dolar).

Poruka je naglasila da su ljudi tu zatvorenici na tri ili više godina, bez suđenja, a najranjiviji su pripadnici duhovnog pokreta Falun Gong. Nije bilo potpisa.

Džuli kaže da je prvo bila šokirana. Delovalo joj je neverovatno da je poruka putovala hiljadama kilometara do Damaska u Oregonu, gde je ona živela, a zatim dve godine nije otkivena. Razmišljala je o hrabrosti i očaju koji je naterao osobu da je sakrije u proizvod.

Ali, želela je da svet sazna za logor. Prvo je otišla na Fejsbuk i zatražila savet. Zatim je kontaktirala nekoliko humanitarnih organizacija, ali nije dobila odgovor.

Džuli nije odustajala. Kontaktirala je lokalne novinare koji su poslali pripravnika da uradi intervju sa njom. Onda je mesecima zavladala tišina, dok konačno pred Božić 2012. nisu objavili njenu priču na naslovnoj strani.

Sada su svetski mediji obratili pažnju - našla se u središtu međunarodne priče.

Džuli je bila srećna zbog toga, ali komentari ljudi su je porazili - pisali su da nije bila oprezna i da će onog ko je napisao poruku u logoru ubiti.

- To me je slomilo. Tada sam pomislila da sam uradila nešto loše. Stalno sam se podsećala na je onaj ko je napisao poruku to želeo, da se objavi - priča ona.

A onda je 2013. dobila poziv od Njujork tajmsa koji je sve promenio - pronađen je autor poruke!

Pet godina ranije, Sun Ji je bio zarobljenik logora, i jeo je bednu riblju večeru kada je u tami video ljude kako nose nešto što liči na ljudske lobanje i kosti . Bio je preplašen. Čuo je glasine o mučenju, a ovo je bio dokaz da su tačne. Od drugog zatvorenika je čuo da su to bili radnici osme jedinice.

Onda je jednog dana čuvar prozvao Sun Jievo ime. Dogodilo se ono čega se najviše plašio - bio je prebačen u osmu jedinicu. Međutim, tada je shvatio da oni zapravo proizvode lažne sanduke i kosti. Sun Ji nije znao šta je to Noć veštica, ali bilo mu je drago da nisu u pitanju prave ljudske kosti.

Sun Ji je zatim radio svakoga dana od 04:00 do 23:00 praveći sanduke. Pauzu su imali samo za obrok. Dok bi spavao, ruke su mu se i dalje pomerale.

Pre zarobljeništva, Ji je bio inženjer u naftnoj kompaniji. Njegova nevolja počela je kad se pridružio pokretu Falun Gong.

Ovaj pokret je Komunistička partija prvo odobravala, ali kako je rastao broj pripadnika, i nakon što su organizovali protest protiv partije, zabranjeni su. Nazvani su "zlim kultom" a učesnike su proganjali.

Ji je uhapšen pred Olimpijske igre 2008. godine tokom racije, i osuđen na dve i po godine u Manasniji.Tokom boravka, supruga mu je javila da želi razvod. Od kada su ga uhapsili, nju su maltretirali, a njena porodica nije mogla da se zaposli. Ji je sačuvao pismo, jer je to bilo jedino što je u tom paklu imao.

Zatim je primetio da su na sanducima engleske etikete, pa je došao na ideju da napiše poruke o tome šta se dešava u logoru. U ćeliji, dok je spavao sa 30 ili 40 zatvorenika, krišom je pisao poruke i kradom ih ubacivao u sanduke. Uspeo je da ih napiše 20.

Jednom ga je drugi zatvorenik video kako ubacuje poruku. Umesto da ga prijavi, rešio je da mu pomogne. Zajedno su nastavili da pišu poruke, a onda su jedne noći uhvatili Jievog saučesnika. Znali su da mu je neko pomogao jer on nije znao engleski. Mučili su ga, ali on nije odao Jia.

Iako je tada izbegao kaznu, Ji nije izbegao naredni napad na pripadnike Falun Gonga. Vezali su ih lisicama za krevet na sprat, gde su stajali satima, a ako zaspu, lisice bi sekle njihove ruke.

Pušten je na slobodu 2010. Nastavio je sa praktikovanjem svoje vere, pisao je samizdat literaturu, ali se dosta skrivao. Kada je uspeo da prevaziđe cenzuru na kineskom internetu, pročitao je članak o Džuli.

Četiri meseca nakon što je njena priča izašla u javnost, i kineski magazin ju je objavio. Priča o logoru je ubrzo obrisana, ali je uzdrmala partiju. Uskoro su najavili da zatvaraju logore i oslobađaju 160,000 zatvorenika.

Džuli je posredstvom Njujork Tajmsa dobila Sun Jievo pismo u kojem joj je rekao da je on želeo da bude objavljeno. Džuli je osetila ogromno olakšanje. Ji je pristao da bude tema dokumentarca, iako je znao da je to ogroman rizik.

Planirao je da se ponovo oženi bivšom ženom i napusti Kinu, ali je ponovo uhapšen. Policija je upala u njenu kuću. Dok je bio u pritvoru, njegovo zdravlje je propalo, pa su ga zbog toga oslobodili. To je iskoristio da ode u Džakartu, glavni grad Indonezije.

Tamo mu život nije bio lak. Pokušavao je da dobije izbeglički status,živeo je od ušteđevine. Nije mogao da kontaktira suprugu iz straha šta bi joj uradile vlasti.

Tada je Džuli odlučila da ga poseti. Odletetla je u Džakartu. Nije znala šta da očekuje.

- Odmah smo se povezali. Nazvao me je sestrom. Delovalo je kao da se oduvek znamo.

Razmenili su poklone, a Džuli mu je vratila njegovo pismo, koje je tako završilo ceo krug.

Nedugo zatim,Ji je iznenada umro kada su mu otkazali bubrezi. Zahtev njegove setre i supruge za autopsijom je odbijen. Džuli je bila poražena:

- Iz sve snage sam želela srećan kraj za njega. - rekla je.

A logori u kojem je Ji patio i dalje postoje, samo pod drugim nazivom. Mučenja, proganjanja i ponižavanja ljudi u mračnoj, partijskoj Kini se nastavljaju i danas.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/BBC)