NI BOLNICE VIŠE NISU BEZBEDNE: Nove bakterije će odneti više života nego dijabestes i kancer zajedno

Superbakterije u jednoj godini, uglavnom u bolnicama, ubile su 33.241 Evropljanina, pokazala je to zadnja studija Evropskog centra za kontrolu bolesti (ECDC).

Stručnjaci su upozorili da superbakterije opterećuju zdravlje stanovništva kao HIV, grip i tuberkuloza zajedno.

- Dezinfikovanje gornjih površina UV lampama i prskanje peroksidom donjih obvezni su ‘rekviziti’ u sprečavanju bolničkih infekcija. Naravno, i higijena ruku postala je toliko učestala da bočice s dezinficijensima ‘vire’ iz džepova lekara i medicinskih sestara, a sve to ne bi li zaštitili pacijente od sve otpornijih bakterija - kaže dr. Milivoj Novak, zamenik direktora KBC-a Zagreb zadužen za kvalitet, pokušavajući da objasni da je borba protiv bolničkih infekcija postala jednako važna kao samo lečenje pacijenata.

Briga je još veća jer se pokazalo da čak i zadnja šansa za uspešno lečenje nekih infekcija poput antibiotika karbapenema postaje sve manje učinkovita, što znači da u mnogim slučajevima lekari ostaju bez oružja.

Istraživanje objavljeno u The Lancetu, u kojem se istraživala smrtnost od pet vrsta infekcija izazvanih bakterijama rezistentnih na antibiotike u EU-u i evropskom ekonomskom području pokazalo je da je 75 posto infekcija superbakterijama dobijeno u bolnicama.

Razlike u smrtnosti od zemlje do zemlje su velike, a najmanje umrlih od bakterija otpornih na lečenje ima u skandinavskim zemljama, dok se, recimo, u Italiji beleži desetak hiljada umrlih, a u Francuskoj 5500.

Hrvatska je s 220 umrlih od superbakterije na sredini te evropske lestvice u “društvu” s Austrijom, Bugarskom, Irskom, Holandijom... Najmanje umrlih od superbakterije imaju Island sa samo jednim prijavljenim slučajem, Estonija s 15 i Luksemburg s 20.

- Najveći problem danas predstavljaju tzv. karbapenem rezistentne enterobakterije, multirezistentni pseudomonas i acinetobakterija. Rezistentne su i na antibiotike širokog spektra i zato su vrlo ograničene opcije lečenja. Problem je što se rezistencija na pojedine bakterije razvija puno većom brzinom nego što se otkrivaju novi antibiotici - objašnjava prof. dr. Ivana Mareković, iz Zavoda za kliničku i molekularnu mikrobiologiju KBC-a Zagreb.

Dodaje da je zato vrlo važno podići svest o opravdanoj upotrebi antibiotika.

- Samo tako možemo ih sačuvati za učinkovitu budućnost jer na njima se temelji primena novih medicinskih postupaka kojih bez tih lekova ne bi bilo, kao što su transplantacija ili hemoterapija - kaže prof. dr. Mareković.

Kolika je opasnost od superbakterija govori podatak da bi do 2050. mogle ubiti više ljudi nego rak i dijabetes zajedno. Stručnjaci kažu da bi broj smrtnih slučajeva mogao dosegnuti deset miliona ljudi godišnje unutar sledećih 30 godina. Njihova je procena da je već 70 posto bakterija, uzročnika infekcija, otporno na barem jedan antibiotik koji se obično koristi za njihovo lečenje. Naravno, posledica je to činjenice da su lekari decenijama prepisivali antibiotike potpuno nepotrebno, što su bakterije iskoristile i prilagodile se novim “životnim” uslovima.

- Pokušavamo maksimalno sprečiti postoperativne infekcije i zato se obavezno primenjuje hirurška asepsa, a to uz sterilne instrumente, sterilnu odeću i dezinfikovano ‘operativno polje’ uključuje to da se operacijski zahvati rade u dvoranama koje su prikladno ventilisane. Zatim je jako važno tzv. hirurško pranje ruku prema važećim smernicama Svetske zdravstvene organizacije. Neizostavna je antimikrobna profilaksa zavisno o kojoj se operaciji radi, a veliku ulogu imaju i hirurška tehnika i postoperativna nega. Svakako, i u u jedinicama intenzivne nege, ali i na odeljenjima takođe se sprečava infekcija. No, kad se pojavi neka rezistentna bakterija potvrđena analizom, pacijent se stavlja u izolaciju kako bi se sprečilo njeno širenje - objašnjava prof. dr. Mareković.

Svetska zdravstvena organizacija pak upozorava da svet ništa ne čini da spreči tzv. postantibiotsko razdoblje u kojem će česte infekcije poput hlamidije postati nerešiv zdravstveni problem.

Čak se naglašava da rezistencija na antibiotike postaje gotovo jednak problem kao terorizam u sjetu. Uz rezistenciju problem je u tome da su se tokom zadnjih 30 godina u svetu pojavila samo dva nova antibiotika jer se istraživanja te vrste farmaceutskoj industriji očito ne isplate.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Jutarnji.hr)