LAGALA JE LEKARE KAKO BI JE POSLALI NA OPERACIJU: Uspelo joj je 9 PUTA, a zapravo je krila MRAČNU TAJNU

Niki Hari (49), danas majka dvoje dece, nije ni pomislila da bi jedan recept za lek protiv bolova mogao da je dovede do 25 godina dugačke zavisnosti.

Ali kad Niki danas zaboli glava, zadnje mjsto do kojeg ide je njen ormarić s lekovima. Umesto toga će radije piti vodu, masirati slepoočnice, zatvoriti se u mračnu sobu dok glavobolja ne popusti... Bilo šta da ne posegne za tabletama.

Nekoliko tableta protiv bolova većini veroVatno zvuči bezazleno, ali za Niki uvek postoji opasnost od ponovnog razvijanja zavisnosti jer je punih 25 godina ova majka dvoje dece borila bitku s teškom zavisnošću o lekovima koje je dobijala na recept. Ta ju je zavisnost 'koštala' braka, a skoro i života.

Na tablete protiv bolova se 'navukla' dok je još kao 18-godišnjakinja radila kao bebisiterka

- Počela sam osećati bol u kojenima, a moj lekar opšte prakse nije imao pojma šta mi je - prisetila se danas 49-godišnjakinja za britanski Mirror.

Lekar joj je prepisao tablete pod imenom Kodamol, mešavinu kodeina i paracetamola, ali bol se nakon par meseci vratio pa je otišla specijalisti.

Specijalista joj je rekao da bol u kolenima uzrokuju odlomljeni komadići hrskavice, pa joj je zakazao operaciju za par nedelja.

- Ta je operacija sve promenila - priznaje Niki danas, i priča kako su joj, kad se probudila, dali morfin. Kaže da se tada 'osećala kao da lebdi na oblaku'.

- Ništa oko mene više nije bilo bitno - kaže.

Kad su je otpustili iz bolnice, Niki je zbog postoperativne boli ponovno prepisan Kodamol, ali ovaj put mnogo jača doza.

- Tada još nisam imala nikakvo mišljenje o tome, ipak mi je to prepisao stručnjak, a i delovalo je, nije me bolelo - zaključuje prisećajući se koliko je naivna bila u vezi svoje zavisnosti.

Kako su nedelje prolazile, Niki se navikla na osećaj 'opuštenosti' koje su joj tablete davale, ali ubrzo je njihov učinak protiv bolova počeo slabiti pa je dozu sama povisila s tri prepisane tablete na njih deset.

- Kad bi prošlo više dana bez da uzmem Kodamol, počela bih da osećam anksioznost i simptome koje ljudi imaju kad imaju grip - kaže i priznaje da ni tada još nije shvatila da je reč o simptomima zavisnosti.

Ali osećala je, kako opisuje, nervozu i 'promene temperature'. Mislila je da je umor ili prehlada.

- Bilo je dana kad me bolelo i kad bih se preznojavala, pa bih uzela ibuprofen ili paracetamol, ali simptomi su se vraćali - prisetila se.

Kad je tri meseca nakon operacije ostala bez lekova jer joj recept više nije bio važeći, Niki se vratila u bolnicu i rekla da ju koleno još jako boli i da treba novi recept. Procedura je uvek bila ista, a kad bi jedan lekar rekao da je 'došlo vreme da odmori od lekova i napravi pauzu', Niki bi otišla drugome koji bi joj napisao toliko potreban recept. Godine su prolazile, a ona je menjala lekare opšte prakse i insistirala na priči da 'bol u kolenima nikako ne prolazi'. Ili bi, kaže, rekla da je boli nešto drugo i 'molila za još Kodamola'.

- Napokon su mi dali recept za još šest meseci. I retko kad bi ko od njih išta posumnjao; a ako i bi , rekla bih da konstantno trpim bol. Ili bih naručila tablete online - priča i dodaje kako nikad nije spomenula simptome koje je osećala kad bi tableta ponestalo.

- Bojala sam se da mi ih ne uzmu - priznaje.

Do 27. godine je bila potpuno zavisna, a uzimala je dvostruku dnevnu preporučenu dozu.

- Stalno sam im govorila da bol u kolenima ne prestaje, iako su me uporno slali na UV i rendgene koji ne bi ništa pokazali. Ali ja sam bila u bolovima. S opijatima poput Kodamola je problem što, kad ih jednom počneš uzimati, oni počinju uticati na receptore u mozgu zadužene za bol tako da u nedostatku opijata čovek oseća bol bez obzira na to što je sve u redu. Ili se barem uveriš da je osećaš - kaže Niki i nastavlja s objašnjenjem kako je 'sve to deo zavisničkog ponašanja', baš kao i laganje sebi i drugima, čega ju je sram i danas.

Njene su laži uglavnom bile upućene lekarima, poput one da je 'zagubila lekove', ili da ide na iznenadni put pa treba koju 'kutiju viška'... Ali lagala je, priznaje, i porodici i prijateljima, i to uglavnom da nije stigla lekaru, pa bi joj oni dali koji zalutali recept ili tabletu protiv bolova ako su imali...

Do 30-e je Niki povremeno uzimala i Tramadol, jači opijat, a da bi zaspala sa simptomima "skidanja" koje bi uveče počela da oseća uzela bi tablete za spavanje. Ali sada više nije bila sama, bila je u braku s Stivenom, direktorom prodaje.

- Govorio bi mi da se brine i da bih trebala smanjiti, ali ja bi ih skrila i rekla da sam smanjila - priseća se Niki najtežih perioda svog zavisničkog života.

Ali s vremenom je bila sve više očajna i sve joj je teže bilo nabaviti toliko potrebnu zalihu lekova, pa je počela da uverava lekare da treba još jednu operacija kolena. U narednih 12 godina ih je imala još šest, a kad su ju poslali psihoterapeutu, rekla je da joj 'preporučene vežbe ne deluju kako bi trebalo'... Jedini period kad je prestala s uzimanjem tableta protiv bolova bile su njene dve trudnoće.

- Svaki sam put imala simptome skidanja kao i one nalik gripu ...Bila sam anksiozna i uplakana, stalno sam menjala raspoloženja i nisam gotovo uopšte spavala. Pukla bih na supruga, a svi su mislili da je reč o hormonalnim promenama kroz koje trudnice znaju prolaziti. Bilo je teško, ali nisam bila u stanju da rizikujem živote svojih beba - ispričala je.

Negde u to vreme, dok je bila čista, Niki je počela da povezuje simptome koje ima s nedostatkom lekova.

Nakon što je rodila drugog sina obećala je da više nikad neće uzeti Kodamol, ali nije to baš išlo tako lako... Budući da joj je porođaj bio težak, dali su joj manju dozu Kodamola, ali to je bilo dovoljno da ponovno 'pokrene' njenu zavisnost i za par nedelja je Niki ponovno bila potpuno zavisna, baš kao pre trudnoće. Uspevala je nekako da brine o deci, ali ne i o poslu u pozivnom centru gde je radila. Odlučila je da će raditi na pola radnog vremena jer joj je bilo previše.

- Sram me reći, ali i porodični život je puno pretrpeo - kaže majka dva sina koja je, kako sama priznaje, u krevetu omamljena provela mnogo vikenda koje je mogla provesti uživajući s decom i mužem.

Muž Stiven ju je ponovno upozorio da nešto mora da promeni ali, nije ga poslušala. Umesto toga, Niki je otišla korak dalje u osiguravanju svoje zalihe lekova protiv bolova; lekarima je preuveličavala o svom fizičkom stanju ne bi li 'dobila' još jednu operaciju...

- Oko 35-e sam se počela namerno stalno žaliti na sinuse pa sam odbila vaditi umnjak kod zubara pod lokalnom anestezijom, znajući da ću završiti u bolnici. Veselilo me što ću tamo dobiti tablete protiv bolova - priseća se.

Pristala je i na histerektomiju (odstranjivanje maternice zbog ginekoloških problema), samo jer su neke pretrage dale nejasne rezultate. Ali par meseci nakon histerektomije dosegla je, kaže, dno.

- Većinu dana sam bila u krevetu. Nisam živela, bila sam kao zombi. Tablete bih obično uzela uveče, nakon što bih dečacima spremila večeru i toliko bi me omamile da se ponekad nisam ni sećala da sam ih uzela pa bi uzela još, priznaje. Nakon toga bi se samo onesvestila... Tokom školskih praznika 2011. godine sam bila toliko letargična da se Stiven sam bavio s decom. Prijatelji su primijetili da sa mnom nešto nije u redu, pokušavali su sa mnom razgovarati, ali bi ih isključila. A i Stivenu je bilo dosta, naš brak više nije ni postojao...

Srećom, dvoje najbližih prijatelja od nje nije odustajalo. Zabrinuti za nju, jednog su joj dana banuli u kuću; nakon što su se popeli kroz prozor jer ih nije puštala unutra.

- Samo su mi umarširali u sobu i rekli: 'Vodimo te po pomoć.' - priča Niki. Nagovorili su ju da se odene i odveli psihijatru s kojim su već imali dogovoren termin. On joj je rekao da je vrlo zavisna i da ima veliki problem.

- Deo mene je znao da je u pravu, ali deo je još negirao da imam problem - kaže Niki i dodaje da su to 'ipak bile tablete koje joj je doktor prepisivao' i što se nje tiče, nije imala problem - uveravala je sebe.

Prosvetljenje je doživjela kad ju je psihijatar pitao kako bi se ojećala da joj neko uzme sve tablete koje ima. Osetila je napad panike... Pristala je da ode na rehabilitaciju i uz pomoć terapije i udruge Anonimnih narkomana ostala je čista do danas.

- Napokon je život u mojim rukama, Izlazim s prijateljima, radim, provodim kvalitetno vreme sa sinovima - priča uzbuđeno i dodaje kako ne krivi lekare.

Njih je, kaže Niki, ona izmanipulisala da dobije više lekova. Ali medicinska profesija bi po njoj trebalo da istraži sigurnije, alternativne metode kontrole boli, a ljudi bi trebali biti svesniji rizika.

- Tableta tu i tamo zvuči bezazleno. Ali gotovo nikad nije - zaključuje.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/24sata.hr)