ZLATNO DOBA EGIPTA: Zavirite u veličanstvene hramove Luksora i Karnaka

Savremeni grad Luksor je izgrađen na ruševinama drevnog grada Tebe, koji je bio glavni grad Egipta tokom njegovog zlatnog doba (oko 1550-1070 p. n. e.) .

Ovo je zaista jedinstveno i predivno mesto, i milioni turista koji ga posete svake godine su svedočanstvo njegovom vanvremenskom pozivu. Predsednik Egipta, Mohamed Hosni Mubarak, uvek obraća pažnju na ovo što se dešava ovde, i veoma rado posećuje grad. On često dolazi da vidi novootkrivene ili restaurirane grobnice i hramove, i takođe posećuje otvaranja iskopavanja, kao onih u kojima je otkrivena riznica statua, unutar hrama u Luksoru 1989. godine. Uprkos važnosti grada, međutim, njegovi drevni spomenici dugo su bili zanemarivani. Sve do nedavno, većina arheologa nije obraćala dovoljno pažnje na očuvanje i konzervaciju nalazišta i na njihovo izučavanje, i malo se radilo na tome da se spreči da aktivnosti ljudi koji žive tu i posećuju Luksor ne oštećuju hramove i grobnice. Danas, međutim, Vrhovni savet za antikvitete, vladina organizacija odgovorna za odbranu i čuvanje istorijskih spomenika Egipta, dobro napreduje ka očuvanju blaga drevne Tebe za buduće generacije.

Hramovi Karnak i Luksor, na istočnoj obali, koje su izgradili uglavnom kraljevi Zlatnog doba, dva su najposebnija spomenika na planeti. Kroz natpise na njihovim zidovima, moguće je pratiti istoriju Egipta. U 2002. godini shvatili smo da moramo hitno da reagujemo kako bismo zaštitili ove hramove od podzemnih voda koje su nadolazile, inače jednog od najznačajnijih pretnji koje danas prete našim spomenicima. U to vreme, imali smo sreće pa smo dobili pomoć od stručnjaka za otpadne vode. Projekat koji smo napravili kako bismo sačuvali hramove od nadolazeće vode je jedan od najznačajnijih kojim je spašeno neko arheološko nalazište. Naučili smo mnogo toga o nalazištima, kako su radovi odmicali, kroz rad tima egipatskih arheologa koji su imali zadatak da se bave "arheologijom spašavanja" između dva hrama, kako bi došli do artefakata koji su se pojavili tokom iskopavanja u okviru projekta sa vodom. Projekat je potpuno uspeo, i ova dva hrama su sada sigurna od nadolazećih voda, barem u doglednoj budućnosti. Još jedan bitan projekat za konzervaciju i očuvanje nalazišta se odvija na istočnoj obali, kao operacija spašavanja koja uključuje Aveniju Sfingi, ceremonijalni prolaz koji se prostire između hramova u Luksoru i Karnaku. Nekoliko preostalih sfingi sa glavama ovnova koje stoje ispred hramova podsećaju na nekadašnju veličinu ovog ceremonijalnog puta. Kada je završena, Avenija Sfingi sastojala se od puta popločanog peščarom, dugačkog 2,5 km. Red sfingi, manja statua kralja ispod brade svake sfinge, činili su granice avenije sa svake strane, sa saksijama za cveće koje su bile postavljene između statua. Veruje se da je izgradnja avenije započeta tokom ranog perioda 18. dinastije. Kraljica Hatšepsut (1474-1458 p. n. e.) pomenula je da je napravila 6 kapela za sveti brod na ovoj aveniji. Najstarije ime nađeno na samoj aveniji, međutim, pripada Tutankamonu, koji je vladao od 1333. do 1323. pre Hrista.

Veći deo avenije izgradio je Nektanebo I iz 30. dnastije, 380-362 pre Hrista. Tokom bitnih festivala, drevni Egipćani su nosili svete brodove u kojima su bile statue bogova, od jednog hrama do drugog, po ovoj aveniji. Drevni Egipćani su izabrali oblik sfinge da predstavlja i samog kralja i boga Horemakheta, "Horusa horizonta", sa ovom vezom sa kultom Sunca. Ovo je ime dato Velikoj Sfingi, koja je isklesana u vreme Starog kraljevstva, kad je njen kult oživljen u Novom kraljevstvu. Glava ovna je izabrana jer je jedan od svetih simbola boga Amona, koji je bio deo trijade Tebe, zajedno sa svojom svetom ženom, boginjom Mut, i njihovim sinom, bogom Konsuom. Arheolozi već neko vreme iskopavaju po drevnoj putanji ove avenije i našli su mnoge statue i temelje. Radujemo se danu kada će avenija između dva grada biti prožeta sfingama, umesto savremenim kućama.

Mnogi drugi projekti na istočnoj obali su u toku ili se završavaju. Od 2002. do sada, iskopavanja su vršena između glavnog hrama i oblasti boginje Mut u Karnaku. Rađeno je i u oblasti između aerodromskog puta i muzejskog puta. Moj prijatelj dr Samir Farak, guverner Luksora, sarađivali su blisko sa nama u razvoju grada za njegove savremenike i posetioce bez nanošenja štete spomenicima. Jedan projekat u kojem je on igrao važnu ulogu bio je zaštita hrama u Karnaku. Istočna strana hrama bila je ugrožena zagađenjem, uključujući parkinge, prodavnice i druge građevine koje narušavaju celinu. Sve ove građevine su pomerene, a centar za posetioce sa prodavnicama, kafeterijom i drugim turističkim atrakcijama izgrađen je u oblasti van hrama, koja je nekad korišćena kao sportski stadion. Ovaj novi razvoj situacije dozvolio nam je da izvršimo značajna iskopavanja kako bismo odlučili šta leži ispod savremene konstrukcije u oblasti, i da zamenimo neugledne građevine koje su nekad tu stajale sa građevinama koje su lepe i ne ugrožavaju kontekst nalazišta.

Pored našeg rada na očuvanju nalazišta istočne obale Luksora, u toku je i mnogo drugih vitalnih projekata kako bi se zaštitili spomenici povezani sa drevnim grobljima na zapadnoj obali. Guverner Farak je bio ključni čovek u jednom od najvažnijih poduhvata, preseljenju stanovnika sela Kurne, oblasti u kojoj je, u poslednjih nekoliko vekova, izgrađeno mnogo naseobina, na padinama u kojima su grobnice velikaša Novog kraljevstva. Guverneru Faraku dugujemo zahvalnostza obezbeđivanje sredstava za preseljenje stanovnika ovih sela. Kuće nisu imale kanalizaciju, a voda iz njih je oštećivala grobnice ispod njih. Seljani su redovno pljačkali grobnice, a savremeno selo je stvorilo vizuelno zagađenje, narušavajući integritet nalazišta.

Pre oko 50 godina, veliki arhitekta Hasan Fati napravio je novo selo za ove ljude, ali većina njih odbila je da se preseli. Više od 10 godina Vrhovni savet za antikvitete (SCA) radio je zajedno sa Savetom Luksora i drugim ministarstvima kako bi se rešila ova situacija. Severna oblast u Dolini kraljeva konačno je odabrana kao mesto za izgradnju novog sela, zvanog El-Taref. Datum preseljenja seljana bio je istorijski datum, jer je to jedan od projekata koji je urađen za sigurnost grobnica, sa blagoslovom ljudi. Takođe smo odlučili da očuvamo 30 kuća u oblasti. Ove kuće su takođe deo istorije ove oblasti, ali niko neće živeti u njima. Takođe, počeli smo da radimo na važnom projektu iskopavanja između kuća, kako bi se spasile izgubljene grobnice Tebe.

Dolina kraljeva i Dolina kraljica su najpoznatiji lokaliteti na Zapadnoj obali. U njima se nalaze neverovatno lepe i vredne grobnice. Postoje ukupno 63 grobnice u Dolini kraljeva, ali samo nekoliko njih je otvoreno za posetioce. Neverovatno je da više od 5.000 ljudi dnevno dolazi u 7 ujutru da poseti grobnicu kralja Tuta (KV62). Zato sam naredio da se zatvori jedan broj grobnica, onih koje su najčešće posećivane u prošlosti, i koje su zato pretrpele najveća oštećenja. Neke stvari se ne mogu rekonstruisati, jer su uništene. U Dolini kraljeva, među ovim grobnicama su: grobnica Amenhotepa II (KV 35) i Setija I (KV 17). U Dolini kraljica, grobnica Nefertari (QV 66) je takođe zatvorena. U saradnji sa Vladom Japana, vizitorski centar je izgrađen, i on služi kao ulazna tačka u Dolinu kraljeva. U ovom centru će biti objašnjenje Doline kraljeva za turiste, a takođe će se kontrolisati njihov ulazak na lokalitet. Ovaj centar je okružeen turističkim zgradama, među kojima su parking i bazar. Počevši od 1. oktobra 2007, novi plan za turističke kompanije koje posećuju lokalitete biće na snazi u Dolini kraljeva. Lokalitet će biti posećivan tri puta dnevno, a boja ulaznice će označavati vreme posete.

Trenutno radimo na pripremi programa za upravljanje lokalitetom za celu zapadnu obalu Tebe. Ovaj važan program uključuje konzervaciju, edukaciju i sigurnu zonu oko oblasti, i koordinisaće napore koji se ulažu u okviru različitih projekata. Drugi programi za upravljanje lokalitetima se takođe implementiraju, i oni ukljjučuju zaštitu, razvoj i konzervaciju raznih lokaliteta. Među njima su nezavršeni obelisk u Asuanu, hramovi u Kom Ombu, Edfuu i Dendari, lokaliteti Gize i Sakare i lokalitet Kom el-Šukafa u Aleksandriji. Ulaz na svaki lokalitet biće kontrolisan na glavnom ulazu, i oko lokaliteta će postojati sigurnosne zone. Vizitorski centri će objašnjavati lokalitete, a biće obezbeđeni centri za turiste. Ovo je ogroman projekat za čije izvršenje će biti potrebno nekoliko godina, ali na kraju će osigurati da nasleđe naše prošlosti bude sačuvano za buduće generacije.

Poznati Dr. Zahi Hawass, takozvani kralj piramida, prvi Put u Beogradu pričaće o novim važnim otkrićima: otkriće mumije kraljice Hatshepsut, mumije porodice kralja Tutankamuna i misterije smrti Ramsesa III.

Takođe će govoriti o novim otkrićima oko Velike Piramide i Sfinge, kao i o novim grobnicama pronađenim u Sakkari.

Govoriće o otkrivanju tajnih vrata unutar Velike Piramide, Khufu. Na kraju, Havass će predstaviti svoje iskopine i nova oktrića u potrazi za grobnicom dugo izgubljene kraljice Kleopatre.

Karte možete pronaći na svim prodajnim mestima Eventima.

http://www.eventim.rs/rs/ulaznice/dr-zahi-hawass-zemun-madlenianum-502485/event.html

(Espreso.co.rs/Sharm time)