NAUČNICI SU UOČILI PRVI EGZOMESEC U ISTORIJI: Priča o njegovom otkriću je fascinantna

Planeta Kepler-1625b udaljena je od Sunčevog sistema oko 4000 svetlosnih godina, a jedna od niza fascinantnih stvari u vezi njega još otkako su ga astronomi pomoću teleskopa Habl otkrili u maju 2016. bila je i velika mogućnost da oko njega kruži barem jedan njegov prirodni satelit.

To otkriti značilo bi otkriti prvi egzomesec koji kruži oko jedne planete.

Dva mlada astronoma sa univerziteta Kolumbija sada u svom članku u Science Advances dokazuju upravo to, da oko te egzoplanete zaista kruži mesec i da im je uspelo da odrede neke osnovne karakteristike njenog egzomeseca.

Kepler-1625b spada u skupinu jovianskih planeta, u razmeru je nekoliko puta veći od Zemlje, mase je čak oko 13 puta veće od Jupitera, što znači da je toliko masivan da u njegovom središtu vlada takav pritisak koji je samo nešto niži od onog koji bi bio dovoljan za pokretanje nuklearne fuzijske reakcije. E Odnosno, da ima samo nešto malo veću masu, pretvorio bi se u smeđeg patuljka, jedan razred ispod prave pravcate zvezde.

Što se tiče njegovog meseca, naučnici su izračunali da je veličine otprilike Neptuna iz našeg Sunčevog sistema.

Kako je naučnicima uspelo da uoče nešto takvo s udaljenosti od čak 4000 svetlosnih godina u sistemu zvezde koja je za 80 posto veća od našeg Sunca?

S takvih udaljenosti uvek je spektakularno otkriće otkriti čak i egzoplanetu, kamoli egzomesec.

Sve je počelo tako što su Aleks Tiči i David M. Kiping dobili svoju porciju vremena za korištenje Svemirskog teleskopa Kepler kako bi ispitali male promene u intenzitetu svetla samo zvezde dok planeta prolazi ispred nje.

Očekivano, prvo su uhvatili treptaj koji je bio posledica prolaska same planete. A vrlo kratko posle toga uočili su još jedan. I srca su im počela divlje udarati. Znali su, ako bi se ispostavilo da je reč o mesecu koji kruži oko planeta Kepler-1625b, da bi to bilo prvi put da je netko otkrio jedan egzomesec.

A, eto, to bi ispalo da su baš njih dvojica. Oni u studiji navode da jeste postojala mogućnost, naučnim cepidlakama takva mogućnost postoji još uvek, da je drugi, puno manji treptaj posledica tranzicije druge planete ispred "lica" zvezde udaljene 4000 svetlosnih godina.

Međutim, takvo što vrlo je malo moguće jer Kepler Space Telescope nije uočio nikakve naznake da bi takvu planetu, drugi, manji od onog 1625b, zbilja postojao.

Kepler Space Telescope je, inače, krajnje pouzdan instrument, svemirski laboratorija koju je NASA u svemir lansirala 2009. godine, čak 19 godina posle Habla, kako bi posmatrao udaljene zvezdane planetne sisteme.

I dok je Habl konstruisan za širok raspon primena, Keplerov teleskop je konstruisan baš za ovu specifičnu.

Pa ako ta svemirska teleskopska laboratorija nije uočila nikakvu planetu koja bi odgovarao onom drugom, manjem treptaju zvezde, onda je uputno računati s time da je reč o posrednom dokazu o prvom otkriću jednog egzomeseca u stranom planetarnom sistemu u istoriji.

Ovaj egzoplanetni sistem zanimljiv je i još zbog nečega. Planeta Kelper-1625b gasoviti je div, što je apsolutno za očekivati od nebeskog tela takve mase i dimenzija, a to znači da o nekakvom životu na njemu ne može biti govora.

Međutim, on se slučajno nalazi na takvoj udaljenosti od svoje matične zvezde da se nalazi u neposrednoj blizini zone naseljivosti, pojasa oko zvezde u kojem je, uz adekvatne uslove na potencijalnoj planeti koji bi oko zvezde kružio unutar te zone, bio moguć razvoj života.

Prosečna temperatura na površini ove planete zato i iznosi, procenjuje se, 77°C. Pa ako se uzme da oko njega kruži njegov mesec, isti uslovi moraju vladati i na njegovoj površini. Čak ako se uzme i to da je njegov prirodni satelit veličine Neptuna, što bi značilo da je i taj mesec opet gasoviti div, iako puno manji od njegove planete, postojanje jednog velikog meseca koji kruži oko tako monstruozno velike planete, navodi na zaključak da bi bilo vrlo verovatno za očekivati da oko te planete kruži pravo mnoštvo sve manjih i manjih meseca.

Takav je slučaj s velikim planetima našeg Sunčevog sistema, oko Jupitera, Saturna, Urana, Neptuna... Samo oko Jupitera astronomi su do danas registrovali čak 79 prirodnih satelita. A na onim najvećima od njih vladaju malo je reći spektakularno zanimljivi uslovi.

Evropa je, danas je to jasno, prekrivena po celoj površini vodenim okeanom prekrivenim slojem leda, koji sprečava da voda proključa u vakuumu i iscuri u svemir.

Ganimed ima svoju tanku atmosferu, čak i magnetno polje.

Saturnov mesec Titan dvostruko je veći od našeg Meseca, a na površini ima takvo obilje različitih petrohemikalija da se još od 60-ih špekulira s mogućnošću razvoja života i na njemu.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Express.hr)