papua nova gvineja
BOL JE TOLIKO JAK, DA MLADIĆI PADAJU U NESVEST: Ovaj narod ima NAJEKSTREMNIJU INICIJACIJU na svetu!
Muškarci iz Sepika svoja leđa, ramena i torzo režu oštrim britvama kako bi im koža, prepuna ožiljaka, podsećala na kožu krokodila
U Papua Nova Gvineji, na istočnoj polovini drugog po veličini ostrva na svetu, 80% ljudi živi u selima - a mnogi u najudaljenijim i najizolovanijim regijama, pa gotovo da i nemaju veze s spoljnim svetom.
Ovde tradicionalni rituali još uvek opstaju. U selu Parambei u kući za muškarce, sunčevo svetlo koje jedva prodire kroz krov od bambusovog pruća, otkriva brojne krvave ožiljke na leđima mladih muškarca koji prolazi kroz obred inicijacije.
Tambaran ili – svete kuće uz reku Sepik u severnoj Papui Nova Gvineji su mesta u kojima se slave duhovi raznih životinja. Bogato su ukrašene muralima i rezbarijama mnogih životinjskih vrsta, od svinja i zmija do orlova.
Ipak, krokodil je životinja koja otelotvoruje najveću animističku moć. U jednoj od najekstremnijih ceremonijalnih inicijacija na svetu, muškarci iz Sepika svoja leđa, ramena i torzo režu oštrim britvama kako bi im koža, prepuna ožiljaka, podsećala na kožu krokodila.
-Dečake i mladiće dovode stričevi, a inicijacija može potrajati i do sat-dva. Nekada se rezalo izoštrenim bambusom - objašnjava Ejron Malingi, prvi čovek Parambeia.
Teško je uopšte zamisliti agoniju tog iskušenja, piše BBC.
- Neki mladići od boli padaju u nesvest. Stariji sviraju svete flaute kako bi im ublažili bolove, a rezovi se premazuju uljem dobijenim iz drveta, a zatim belom rečnom glinom da bi se sprečila infekcija - otkriva Malingi.
Objašnjava da posvećenje simbolizuje čišćenje od majčine krvi i dobijanje vlastite krvi, što znači i stupanje u svet odraslih.
Osim rezanja kože, mladići mogu provesti u duhovoj kući nekoliko meseci učeći životne veštine od starijih muškaraca.
- Ovde uče o duhovnom životu sela, kako loviti ribu, kako rezbariti, kako pomagati ženi i porodici - objašnjava Malingi.
Kad im rane zarastu, zalivaju ih hladnom vodom iz obližnje reke kako bi se ožiljci ispupčili i vernije podsećali na krokodilsku kožu.
Na pitanje zašto je baš krokodil najveće božanstvo, on odgovara:
- Krokodil je simbol moći. Bojimo ga se ali zato iz njegove moći privlačimo energiju. Prema verovanju, lokalno je stanovništvo nastalo od krokodila, izašlo iz reke, da bi se kao ljudi nastanili na zemlji.
Ovaj običaj ostao je vrlo snažan i u srednjem Sepiku, susednoj regiji, i to među stanovništvom koje govori iatmul, jedan od 832 jezične grupe na Papui Novoj Gvineji. Ta su sela još uvek udaljena i teško dostupna, pa spoljni svet ima na njih vrlo malo uticaja.
Žive od plodova stabla sago – jedne vrste palme, i ribolova. Novac zarađuju prodajom šećerne trske. Uzgajaju i svinje koje koriste kao žrtvene životinje za ceremonije, ali su one i valuta za rešavanje sporova.
Obred rezanja nestao je iz nekih zajednica. U Kaminimbitu, istočno od Parambeija, prestali su s tim običajem zbog uticaja protestanata. Nakon što je ovo područje otkrila nemačka kolonijalna vlast oko 1885. godine, područje Sepik počelo jeda menja veru. Ali, čak i u tim zajednicama sveta kuća Tambaran ostaje uz crkvu i funkcioniše kao neka vrsta društvenog kluba za muškarce da ovde krate dane.
U selu Vombun, smeštenom u močvarnom području smeštenom između brojnih jezera i rečnih pritoka, stariji muškarci još uvek imaju krokodilske oznake inicijacije, ali je ovaj obred uglavnom izumro.
- Misionari su bili protiv toga. Svakih nekoliko godina još uvek imamo ceremonije koje se održavaju u čast krokodila, ali ovih će dana samo nekolicina mladića proći kroz taj obred - kaže Simon Kemaken, učitelj u osnovnoj školi.
Razlog je taj što je organizovanje ceremonije vrlo skupo, pa porodice odustaju od toga. Ipak, u Parambei, gde je prisutna Katolička crkva, skarifikacija se i dalje zadržala.
- U našem selu duhovnost je uvek bila vrlo snažna, ali misionari su uticali na naš svakodnevni život. Iskorenili su među našim precima ubijanje ljudi - govori Malingi.
On je zatim pokazao uže s čvorovima u jednoj od dveju velikih kuća. Svaki od desetak čvorova predstavlja jednu odrezanu ljudsku glavu. S glava bi skidali meso, mešali ga s mesom svinja i pasa, te bi time hranili decu da bi bila snažnija.
S tom praksom prestali su 40-ih godina prošlog veka. Sljedeća inicijacija mladića biće ponovno u novembru. Malingi kaže:
- Važno je za Parambei da se s ovim obredom nastavi. Rezanje kože u slavu krokodila daje nam osećaj svrhe, a nakon što su muškarci proživeli bol rezanja, spremni su za sve životne izazove.
BONUS VIDEO:
(Espreso.co.rs/Express.hr)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!