ZIMI ĆE SUNCE DA IZLAZI TEK U 20 do 9! Šta nam još sve donosi odustajanje od pomeranja sata

Nakon skoro sto godina računanja vremena na letnji i zimski način, pomeranje kazaljki sata dvaput godišnje jedan sat unatrag ili unapred, od te se prakse odustaje. To ćemo učiniti još samo 29. oktobra i, eventualno, u martu 2019. godine. Evropska komisija dala je zemljama članicama rok do aprila sjedeće godine da same odaberu po kojem će vremenu da se ravnaju.

Problemi u privredi

Bilo bi najlogičnije da cela EU ima jedinstveno računanje vremena, ali s obzirom na veliku podeljenost mišljenja je li bolje zimsko ili letno računanje, ishod odlučivanja potpuno je neizvestan.

– Mislim da će se članice klasterirati kod odabira računanja vremena.

Da, bilo bi najlogičnije da svi jednako računaju vreme, ali ako tako i ne bude, nije nepremostiva prepreka za privredu. Ljudi posluju s SAD-om, Izraelom, Grčkom, pa ne vidim da pate zbog toga – mišljenja je konsultant i preduzetnik Drago Munjiza.

Sindikalac Mladen Novosel, šef SSSH, smatra pak da bi bilo neozbiljno kad bi svaka država članica EU različito beležila vreme jer privredu ta neusklađenost ne bi koristila.

– Koordinisanje bi bilo dosta komplikovanije ako 27 država odluči svaka različito, jer ne radi se samo o dve vremenske zone, Rusija ih ima šest. Problemi bi bili u komunikaciji, ugovaranju poslova, isporuci robe i usluga, u saobraćajnom poslovanju itd. – nabraja Novosel.

Osim slobode izbora koja bi Evropu mogla ispresecati različitim vremenskim zonama, pitanje je je li bolje izabrati letno ili zimsko vreme?

– Kad bismo zadržali letno računanje vremena, tokom zime Sunce bi izlazilo tek u 8.39 sati. To znači da bismo po mraku išli u školu i na posao za vreme zimskih meseci. Ali, recimo, 21. decembra Sunce bi bilo na nebu do 17.19, što znači da ne bismo po mraku išli kući – rekao je RTL-ov prognostičar Nikola Vikić Topić, dodavši i da bi to moglo negativno utecati na seljake koji su vezani ranojutarnjim obavezama. Odabir zimskog računanja znači da bi leti Sunce zalazilo već u 19.48 (21. juna), dok bi izlazilo oko 4.07 ujutro, kad svi spavaju. Seljacima, međutim, računanje vremena ne igra veliku ulogu.

– Svejedno koje je vreme jer, ne odradi li se posao za dana, mora se odraditi noću. Pomeranje sata jedino je smetalo muznim kravama. Pomusti ih se mora uvek u isto vreme, svakih 12 sati, a proces dalje obrade mleka tačno je programiran. Zato im treba deset dana da se priviknu na promenu – kaže Antun Laslo.

Premda mnogi kažu da im pomeranje sata ne smeta previše, osim što su pospani kod proletnog pomeranja sata unapred, za ljudski je organizam bolje to ne praktikovati.

– Naše telo organizovano je unutrašnjim satom i taj se sat ne prilagođava socijalnom satu ni onom na katedrali ili na našoj ruci. Unutrašnji sat organizovan je sunčevim satom. Ako se prebacimo na letno vreme, izgubićemo jedan sat dnevne svjtlosti i to je socijalni jet lag. A socijalni jet lag donosi probleme s metabolizmom i ljudi postaju depresivniji, pokazuju mnoge studije – kazao je za njemačku javnu TV postaju ARD kronobiolog Till Roenneberg, profesor medicinske psihologije na Sveučilištu München.

I stari Rimljani kombinirali

S letnim računanjem vremena, na primer u Berlinu, učenici i radnici upeterostručiće broj sati u kojima ustaju u mraku. S letnim računanjem vremena oni će naveče dobiti 10 posto više dana, ali ujutro čak 500 posto više mraka. – Kao čovek ja sam za letno računanje vremena, a kao hronobiolog za zimsko – rekao je Roenneberg. Još u Rimskom Carstvu sličnim metodama pomalo se produžavao dan. Vreme se počelo pomerati u Nemačkoj u 1. svjetskom ratu kako bi se iskoristilo jutarnje svetlo i štedio ugljen. Letno računanje primenjeno je ponovno u II. svetskom ratu, a trajna odluka o pomeranju vremena usledila je nakon naftne krize 70-ih. Prema obrazloženju Evropskog parlamenta, okolnosti su se promenile te uštede ugljena i energije više nisu aktualne.

Bonus video:

Espreso intervju - Branislav Nedimović

(Espreso.co.rs/Večernji list)