Na najstarijoj slici Isusa iz Rima on ima magareću glavu

Sve su brojniji dokazi, kaže jedna strana naučnika, da je Isus Hrist, temelj hršćanstva kao sin Božji s poslanstvom među ljudima na Zemlji, zapravo samo mit ili izmišljotina temeljena na poganskim božanstvima. S druge strane autorka i istoričarka Patricia Grimšov nedavno je pisala o verovatno prvom likovnom prikazu, veruje se, upravo Isusa Hrista.

Reč je o grafitu pronađenom u Rimu koji Isusa prikazuje u skladu s tadašnjim političkim i verskim kretanjima.

Datira otprilike dva veka nakon Isusovog raspeća, a prikazuje upravo Isusovu smrt na krstu, nešto što se u likovnoj formi počelo da se obrađuje tek u šestom veku. Aleksamenosov grafit ucrtan je u žbunju, a prikazuje muškarca koji se klanja i slavi figuru na krstu, samo ta figura ima - magareću glavu. Na starogrčkom piše “ΑΛΕ ξΑΜΕΝΟϹ ϹΕΒΕΤΕ ϑΕΟΝ”, a "grubi" prevod toga glasi "Aleksamenos poštuje boga".

Grafit je, zapravo, ruganje i Isusu i Aleksamenosu, samo je pitanje koliko je to bilo opasno za dotičnog čoveka, za kojeg se pretpostavlja da je bio rimski vojnik, a ovaj grafit ga je raskrinkavao u javnosti kao hrišćanina. On na slici drži uzdignutu ruku u znak slave bogu.

Većina naučnika uverena je kako je osoba s magarećom glavom upravo Isus Hrist, jer su se u to doba ranog hršćanstva često rugali vernicima radi slavljenja čoveka koji je razapet, s obzirom da je ta kazna bila rezervisan za najgore kriminalce. Primenjivala se sve dok ju j u 4. veku nije ukinuo car Konstantin I, i sam konvertovani vernik koji je neprocenjivo pridoneo afirmaciji hršćanstva u Rimskom carstvu.

Vekovima je trajala bitka između većine koja je verovala u razna druga božanstva i hršćanske manjine. Neki su "sektu" ostavljali na miru da u potajnosti sledi svoje običaje, dok su ih drugi proganjali u trenucima kad bi hršćanska skupina postala politički subverzivna. U to je vreme većina vjerovala kako sljedbenici Hrista praktikuju onolatriju, ili štovanje magarca, što je bila posledica onodobnih glasina da su Jevreji u neko doba u svojoj istoriji poštovali boga u obliku magarca ili pak idole s magarećim glavama.

Taj, pak, deo očiti je nesporazum iz 2. veka koji se tiče anegdote s Isusovim ulaskom u Jerusalem u svojstvu mesije. Magarac je bio od izrazite simbolike kako bi se objasnilo da Isus ne ulazi poput vojskovođe ili vladara. Magarac se u jevanđeljima i apokrifnim zapisima pojavljuje na mnogim mestima; još od trenutka kad Marija i Josip na magarcu putuju prema Betlehemu, potom u trenutku Isusovog rođenja kada je u štali, između ostalih životinja i magarac...

Zapravo je sasvim razumljivo da je u rimsko doba, slabe pismenosti i u odnosu na danas loših komunikacija, moglo doći do takve zabune da neko najozbiljnije smatra da opskurna verska grupica poštuje magarca.

Takvi hršćanski sentimenti opstali su 2000. godina. Poznati franjevac Nikola Mate Roščić napisao je knjigu „Apologia asinaria – Pohvalno slovo o najboljem tovaru svih vremena“.

Što se tiče grafita otkrivenog u Rimu s najstarijim likovnim prikazom Isusa, on je nađen u delu vile na Palatinu koji nije okrenut prema ulici, nego prema unutarnjem delu vile koja je bila u vlasništvu cara. No, nejasno je je li reč tek o izrugivanju ili pravoj i ozbiljnoj pretnji Aleksamenosu. Dok slučaj grafita pokazuje kako se vera u Isusa širila, ništa nam dodatnog ne govori o tome je li taj čovek zaista postojao ili je bio samo metafora, mit, izmišljotina ili nešto treće. Izvesnog "Hristosa" u svojim delima spominje već Publije Kornelije Tacit u "Analima". No, to još uvijek nije dovoljno čvrst dokaz.

Za razliku od niza nedavno objavljenih publicističkih ostvarenja koja tvrde i potkrepljuju dokazima da Isus nije postojao, postoji nekoliko vrlo argumentiranih teorija da jest, ali da je živio život koji je Vatikanu i većini vernika nezamisliv, pri čemu je vrlo intrigantno to da se navodi da je Isus imao braću i sestre, čak i da je bio oženjen. Što se tiče njegove braće i sestara, čak i pojedina evanđelja navode situacije kad njegova majka, Marija, dolazi u društvu njegove braće i sestara da ga praktično "podseti" da ima on i svoju porodicu.

Mnogi od tih argumenata i dokaza da je Isus zbilja postojao, konzervativcima zapravo dižu kosu na glavi. Godine 2012. je profesorica s Harvarda Karen L. King u javnost izašla s komadom papirusa i tezom da je Isus imao suprugu. Krenuo je čitav niz testova da se dokaže je li istorijski dokument krivotvorina ili ne. Ispostavilo se da je dokument autentičan.

Hemijske analize papirusa pokazale su da potiče najranije nekoliko stotina pre nove ere, a najkasnije iz 700. godine. Pokazalo se da je autentična i tinta, bar što se tiče sastava, jer u sebi ne sadrži ništa što nisu obino koristili antički Kopti dok su pisali svoje tekstove u hršćanstvu po Egiptu.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/express.hr)