ASTEROIDI ĆE OZNAČITI POČETAK ZLATNE GROZNICE U SVEMIRU! Mogu li ljudi ikad ŽIVETI na njima?

Odlična naučno-fanstastična serija "Prostranstvo" (Expanse) smeštena je 200 godina u budućnost, a predviđa da su tom uzbudljivom vremenu ljudi kolonizovali ne samo Mars, već i asteroide koji se protežu od Crvene planete do Jupitera.

Glavni razlog zbog kojeg bi čovečanstvo želelo da kolonizuje ova neobična nebeska tela su dragocene rude. Dok su na Zemlji vredni metali pohranjeni duboko ispod površine, u svemiru se oni nalaze na površinama asteroida i naizgled su lako dostupni - a svrhe u koje mogu da se koriste ove rude su nebrojene.

Pojas asteroida orbitira oko Sunca, a veruje se da su to ostaci planete koja je nekada postojala između Marsa i Jupitera. Asteroidi mogu biti kameni, ugljenični i metalni, a mogu varirati i u veličini - od onih koji imaju nekoliko hiljada metara do onih koji su veličine male kuće.

Privatne kompanije kao što su Planetary Resources i Deep Space Industries već razvijaju mašine kojima će moći da se eksploatišu metali sa asteroida, ali je daleko teže zapravo napraviti utvrđenje u kojima bi ljudi živeli.

Jedan od najvećih izazova je smrtonosna radijacija. U ovom delu svemira ljudi bi bili izloženi sunčevoj radijaciji, zračenju koje emituje Jupiterov pojas radijacije, ali i kosmičkom zračenju.

- Kosmički zraci su visokoenergetske čestice, uglavnom protoni i nukleusi. Oni prolaze kroz telo i čine mu loše stvari - objašnjava Martin Elvis iz Harvard-Smitsonijan centra za astrofiziku.

Na Zemlji te zrake upija atmosfera, pa i svemirskoj koloniji treba neki takav štiti.

- Debeli sloj vode ili leda bi mogao da posluži toj svrsi, ali morao bi da bude debeo nekoliko metara. - priča Elvis.

Poput radijacije, i nulta gravitacija je takođe veoma štetna za ljudsko telo.

- Astronauti na Međunarodnoj svemirskoj stanici moraju da vežbaju svakoga dana po dva sata, ali ipak dobiju zdravstvene probleme zbog života u nultoj gravitaciji - objašnjava astrofizičarka Kejti Mek, profesorka na univerzitetu Severne Karoline.

Buduće ljudske kolonije na asteroidima morale bi da imaju neki mehanizam kojima bi se proizveo efekat gravitacije na Zemlji - na primer, to bi se moglo postići rotiranjem cele strukture.

Za tako nešto potrebne su jako moćne mašine. Većina današnjih satelita i letelica koristi solarnu energiju, koja ipak ne bi bila dovoljna za ovakav poduhvat.

Takođe, što se više udaljavate od Sunca, smanjuje se energija koju možete da "uberete" od ove zvezde, tako da bi u području asteroida trebalo sagraditi veoma velike solarne panele kako bi to funkcionisalo.

Idealni tip asteroida za naseljavanje bio bi onaj koji sadrži ugljenik - jer oni često sadrže 10% vode.

- Voda je prilično česta u svemiru, jer se sastoji od nekih osnovnih elemenata. Može se razložiti na kiseonik i vodonik, što znači da možete to iskoristiti za disanje. - objašnjava Martin Elvis.

Ukoliko je asteorid preko 100 metara debeo, mogu se ispod njegove površine sagraditi naselja, a površinski sloj bi štitio od radijacije.

Međutim, veliki problem samo kod "rudarenja" na asteroidima mogao bi biti i taj što oni nemaju čvrstu strukturu, tako da bi lako mogli da se raspadnu.Zato bi nam trebalo i nešto što će povećati njihovu izdržljivost na pritisak i rotacije. Jedno od predloženih rešenja je stvaranje velike strukture nalik kavezu kojom bi se asteroid obuhvatio, i koja bi sprečila njegovo raspadanje.

Svi ovi izazovi naćiće se uskoro pred čovečanostvom - i to kada budu gradili bazu na Mesecu. Susreće se sa svim ovim problemima, jedina razlika je u gravitaciji i razdaljini. Dok je Mesec udaljen 361,000 kilometara, asteroidi se nalaze na udaljenosti od 256 miliona kilometara.

Svaka eventualna naseobina na asteroidu morala bi da bude ekoliški sistem koji je u potpunosti samoodrživ, jer bi pomoć sa Zemlje bila maksimalno ograničena.

- Trebali bi vam meseci da odete i da se vratitite sa asteroida, tako da bi svaki hitan slučaj morao da se rešava na asteoridu. Trebalo bi vam mnogo ljudi - kaže Elvis, dodajući da bi slanje poruke moglo da traje sat vremena.

Zbog svih ovih jako teških inženjerskih izazova, moguće da ćemo asteroide ipak eksploatisati automatskim sistemima i dronovima. Njima će se verovatno upravljati sa baza na Marsu i Mesecu.

Čak postoji ideja da se pre Marsa izgradi baza na jednom od njegovih Meseca, Fobosu.

Kako god bilo, čak i da čovek uspe da izgradi koloniju na asteroidu, život na ovom nebeskom telu ne bi uopšte bio udoban.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/BBC.com)