SVEMIR JE KONAČNA GRANICA! Na MARSU je otkriveno JEZERO, da li to znači da će ljudi uskoro KOLONIZOVATI CRVENU PLANETU?

Veliko otkriće astronoma - pronalazak velikog jezera na Marsu, bila je zaista vest koja je oduševila ceo svet.

Čovečanstvo je oduvek zagledano u Crvenu planetu, koja predstavlja najveću avanturu budućnosti.

Spremni smo, i odavno kujemo planove, da zasnujemo prvu svemirsku koloniju baš na susednoj planeti i konačno se otisnemo u veliko nepoznato - svemir!

U doba Ilona Maska i Džefa Bezosa, vizionara koji već imaju svoje svemirske kompanije, planovi za osvajanje Marsa opet su došli u žižu javnosti. I dobro je što je to tako.

Međutim, sletanje na Mars je verovatno jedan od najtežih izazova sa kojima će se čovek susreti. Postoje nezamislive teškoće, i zbog toga čitav "hajp" oko otkrića jezera možda i nije poptuno opravdan.

To pojašnjava Don Linkoln, naučnik koji radi u Fermi nacionalnoj laboratoriji akcelatora, i koji je autor knjige o Higsovom bozonu, kao i Jutjub videa koji na jedostavan način pojašnjavaju komplikovane naučne koncepte.

On je za CNN izložio svoj skepticizam o Marsu.

Prenosimo ga u celosti:

Voda je eliskir života. Bez nje, nijedan organizam na Zemlji ne može da preživi.Zbog toga su Sahara i Atakama tako puste.

Kada su prvi ljudi počeli da istažuju Zemlju, kada god bi naišli na novo ostrvo ili dolinu, prvi zadatak bi bio da pronađu vodu za piće. Kakopolako dižemo glavu ka nebeskim prostranstvima, zamišljajući istraživače koji će pretraživati Sunčev sistem da nađu mesto za život, jasno je da će isto to prvo tražiti. Nebeska tela koja sadrže vodu biće prvo kolonizovana.

Zato je vest o otkrivanje velikog jezera na Marsu privukla pažnju svih koji su gledali u našeg suseda i sanjali. Otkriće je potvrđeno, a mogućnost da ljudi nekada zasnuju kolonije na Marsu se povećala.

Svi mediji su izvestili o tome, uz smele tvrdnje da će na Marsu možda biti pronađen i život.

Ali, sve to treba uzeti sa određenom predostrožnoću. Iako je tim koji je objavio otkriće priznat i pouzdan, treba sačekati još potvrda. Recimo, NASA-in satelit SHARAD na istoj regiji nije pronašao ništa.

A kako su naučnici uopšte otkrili ovo jezero?

Koristeći radar po imenu Marsis na misiji Mars Ekspres, naučnici Evropske svemirske agencije emitovali su radarske talase na površinu Marsa. Ovi talasi prolaze kroz površinu zemlje u unutrašnjost. Isti takvi radari koriste se na zemlji da se otkriju ostaci starih civilizacija u arheologiji.

Kada je satelit Mars Ekspres prolazio pored južnog pola Marsa, talasi su se odbijali i detektovali vodu na dubili od 1.5 kilometara.

Nisu još poznate "dimenzije" vode, ali prvi izveštaji pokazuju da je u pitanju objekat 20 kilometara dug i dubok jedan metar.

Temperatura vode je takođe zanimljiva - iznosi neverovatno ledenih -70 stepena Celzijusovih. Uobičajeno bi voda na toj temperaturi bila zamrznuta, ali površina Marsa sadrži dosta magnezijuma, kalcijuma i soli perhlorata, koji mogu da zadrže vodu u tečnom stanju i na jako niskim temperaturama. Zbog tih čestica je voda i jako slana, ali to ne bi bio veliki problem za buduće kolonizatore Marsa, pošto postoje tehnike koje eliminišu te soli.

Ovo otkriće takođe nije previše neočekivano. Naučnici su već znali da je Mars nekada bio mnogo toplije i vlažnije mesto. Takođe, ranije je otkriven led ispod površine.

Da li ovo otkriće znači da ćemo uskoro pronaći život na Marsu?

Zapravo, i ne baš. Naučnici dugo nagađaju o životu na pustoj planeti, ali to su samo nedokazane pretpostavke. Mars se kroz eone menjao i sada je smrtonosan i pust, sa stalnom radijaciom koju na njega baca Sunce. Zbog toga je jako malo verovatno da ikada biti pronađen život na površini planete.

Međutim ukoliko je Mars nekada imao razvijen ekosistem, nije teško zamisliti da se život "povukao" u podzemlje nakon što je na površini postalo neprijatno.

I na Zemlji smo pronašli oblike života u ekstremnim uslovima, kao što su halofili - stvorenja koja obožavaju so, i žive u uslovima koji druga bića ubijaju. Oni žive u jednom jezeru na Antartiku.

Ipak, sam pronalazak ovog jezera nije nikakav dokaz života u njemu.

Da li ovo otkriće znači da će ljudi sigurno moći da kolonizuju Mars?

Ovo je sigurno pozitivan aspekt te ideje. Voda je ključna za koloniju u svemiru, jer inače bismo morali da je nosimo sa sobom, što je jako otežavajuća okolnost.

Prema NASA-i, astronautima treba oko 3 litra vode dnevno, ali to dosta zavisi odkoličine koju mogu da recikliraju i prečiste. Količina vode u ovom jezeru svakako je ohrabrujuća okolnost za njih.

Ipak tehnički deo nije uopšte jednostavan - morali bismo da transportujemo opremu za bušenje površine planete, a vodu bismo onda morali da sprovedemo u fabriku za prečišćavanje, koja se takođe mora izgraditi. To je veoma skup poduhvat, ali uz volju i sredstva, ipak je ostvarljiv.

Otkriće marsovskog jezera svakako će imati posledice za čovečanstvo, ali nije jasno kakve. U bliskoj budućnosti će se sigurno tražiti još ovakvih jezera.

Ovo je možda pravi trenutak da počne ozbiljno da se razmatra o dva velika sna: pronalasku života van Zemlje, i kolonizaciji Crvene planete.

Ipak, za sada je važno samo čestitati Evropskoj svemirskoj agenciji na sjajnom otkriću!

Sve ono što dolazi sigurno će biti veliko i zadivljujuće, a opet je krenulo od "malih ljudi" njihovog vrednog rada i neutažive radoznalosti koja će nas samo gurnuti napred, u budućnost.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/CNN.com)