MENGELE MI JE BEZ ANESTEZIJE IZVADIO BUBREG, MOLIO SAM SE BOGU DA ME UBIJE! Stravične ispovesti ljudi koji su preživeli nacističkog ANĐELA SMRTI!

U maju 1943. godine u Aušvic, stravični logor smrti, došao je sam đavo - Josef Mengele, lekar i naučnik koji je pre toga lečio trupe u Francuskoj i Rusiji.

Diplomirani lekar s doktoratom iz antropologije bio je čvrsti vernik u Hitlerove ideje o arijevskoj rasi, i superiornosti nemačkog naroda, kažu jedni. Drugi ipak tvrde da je njemu ideologija bila manje važna, da je on samo bio neverovatno ambiciozan, pa je žudio za otkrićima i priznanjem.

U svedočenjima iz Aušvica se govorilo kako vozove pune Jevreja koji su svakodnevno pristizali u taj logor, Mengele nikada nije video kao zločin, već kao priliku. Zatvorenici su za Mengela bili beskrajna zaliha "sveže robe" na kojoj je mogao da eksperimentiše.

Na žalost zatvorenika, njegova je ambicija bila puno veća nego posvećenost lekarskim etičkim kodeksima i bio je uveren da radi za dobrobit čovečanstva i nauke. Već je 1937. godine dobio posao na frankfurtskom Institutu za naslednu biologiju i rasnu higijenu, gde je bio desna ruka lekara Otmara Frajhera fon Feršuera, čvrstog zagovornika eugenike i advokata prisilne sterilizacije koji je bio opsednut istraživanjem naslednih bolesti, kao i blizanaca kao pojave.

Eugenisti su bili naučnici u 19. i 20. veku koji su verovali da ljudska vrsta može postati bolja ako se njeno širenje strogo kontroliše i ako se koriste znanja o genetici kako bi se selektovale poželjne nasledne karakteristike, ali metode kojima se to postiže kod ljudi vrlo su se brzo pokazale kao dubiozne.

Nacisti su u Evropi, pisao je hrvatski portal Express, primenili istu logiku, pa su tako kao nižu vrstu proglasili Jevreje, Rome, Slovene, homoseksualce, kao i osobe s mentalnim i fizičkim problemima. Mengele je spadao u grupu eugenista koji su čvrsto verovali da čine veliku uslugu ljudskoj rasi tako što se rešavaju onih koje smatraju inferiornima. Iste je interese imao i Mengele, koji je u posebno mnogo pažnje posvećivao obolelima od dvarfizma, blizancima, kao i traženjima dokaza kako su Jevreji i Romi zaista "niža rasa".

Mengele je dobio nadimak "anđeo smrti" prvenstveno radi toga što je više od 400.00 ljudi direktno koštao života. Pri iskrcavanju u Aušvic radilo se sortiranje, gde ako niste bili za radnika, bolesni, stari ili nezanimljivi Mengeleu - išli ste u plinske komore.

Mengele je, kažu svedoci, užasavao i druge lekare kojima je "sortiranje" bio stresan posao, dok je on pevušio dok je to radio.

Svog iskustva s doktorom koji je ljude prebirao tražeći podobne za eksperimente prisetio se i Oleg Mandić iz Opatije, jedan od poslednjih koji je napustio Aušvicnakon oslobođenja.

- Doveli su me u ambulantu i posrećilo mi se. Imao sam temperaturu višu od 38. Valjda sam se uplašio i s tom temperaturom po nemačkim propisima nisam mogao preći iz ženskog u muški. Istovremeno su hiljade ljudi ubijali na tome mestu, a ja, klinac, nisam smeo iz ženskog u muški deo zbog temperature. Apsurdna nemačka pravila. Verovatno sam zbog toga i preživeo. Smestili su me na odljenjee blizanaca dr. Mengelea. Tu je hrana bila bolja. Mislio sam da bi tu bilo dobro ostati. Služio sam se svim trikovima. Ne znam odakle mi to, ali sam znao da ako trljam termometar, mogu ga natrljati do željene temperature, ali je bilo loše ako si ga natrljao previše, 39 i više. Svaki dan je dolazio Mengele i nije mi tada izgledao kao čudovište. Blizanci su povremeno odlazili, retko bi se vraćali - rekao je Mandić koji Mengelea pamti kao pristojnog čoveka koji na njega nikada nije vikao što je 10-godišnjem dečačiću bilo, kaže, dovoljno da ga ne smatra neprijateljem.

Jizak Ganon, pak, ima potpuno drugačija sećanja na doktora. Iz svog sela na severu Grčke cela je njegova porodica prebačena u Aušvic, otac je umro na putu, a majka i petoro braće i sestara odmah je završilo u gasnim komorama. Njemu je Mengele ručno, bez ikakve anestezije, izvadio bubreg.

- Bio sam zavezan za sto, urlao sam i sazivao boga da me ubije. Nakon toga sam dobio posao čišćenja krvavih instrumenata po salama, i niti u jednom trenutku nisam dobio neke tablete protiv bolova, a jednom sam proveo celu noć u ledenoj kupki kako bi Mengele ocenio moje plućne kapacitete - rekao je Ganon za Der Spiegel.

Iako su Mengeleovi postupci i način rada na Institutu u Frankfurtu bili po uzusima struke i, kažu naučnici, i danas bi se mogli priznati pod naučni rad, ono što je činio u Aušvicu nema opravdanja.

"Ujak Mengele", kako se sam nazivao dok je deci delio slatkiše, injekcijom je ubrizgavao hemikalije i tintu u oči, radio operacije bez anestezije, nepotrebne transfuzije krvi, operacije promene pola i brojne druge užase.

- Sećam se kada je dve male Romkinje, sestrice, zašio leđa o leđa i spojio im krvotoke, hteo je napraviti sijamske blizance. Umrle su tri dana kasnije od gangrene. Kada smo sestra i ja došle veselio se kao malo dete i ponavljao reči "blizanke, blizanke". Naša majka ga je upitala je li to dobro, a on je samo kimnuo glavom. Iste su nas sekunde iščupali iz njenih ruku i odveli, a to je bio poslednji put da smo videli mamu - ispričala je Eva Mozes Kor o sebi i sestri Miriam, retkim pojedincima koji su preživeli Mengeleova iživljavanja u "ime nauke".

Mengele je, usprkos užasima koje je počinio, nije završio na sudu. Preko Đenove pobegao je u prvo u Urugvaj, gde se drugi put (pod svojim imenom, Josef Mengele) oženio, a onda je otišao u Paragvaj, pa u Brazil 1961. godine. Sprijateljio se s nacistom Volfgangom Gerhardom, pa je pokopan i pod njegovim imenom. Umro je od srčanog udara plivajući u moru 1979. godine.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Express.hr)