AJKULE SU NA JADRANSKOM MORU UBILE 11 LJUDI! Ovo su svi jezivi slučajevi napada morskog psa

Zvanične statistike pokazuju da su u poslednjih 150 godina, morski psi odgovorni za smrt ukupno 11 kupača na Jadranu.

To su podaci Shark Research Instituta koji takvu vrstu statistike vodi za ceo svet. Iako se Jadran nalazi u kategoriji mora "sigurnih za kupanje", smrtni slučajevi su dokaz kako, iako retko, morski psi znaju da napadnu i tu.

U svetu danas ima oko 400 vrsta morskih pasa, dok u Jadranskom moru obitava čak 20 vrsta. Samo dve su potencijalno opasne za čoveka - dugonosa ajkula i velika bela ajkula.

Samih morskih pasa u Jadranu bilo je znatno više do sedamdesetih godina prošlog veka. Danas je situacija drugačija, oni obitavaju dalje od kopna, a šanse da ga se zaista vidi nešto su veće kod najudaljenijih ostrva, Visa i Jabuke, dok je najmanja šansa u severnom Jadranu.

Tokom 2009. i 2010. zaređali su susreti s gorostasnom ajkulom koja može narasti i do 12 metara. Reč je, međutim, o ribi koja se hrani isključivo planktonom i savršeno je bezopasna.

Prvi napad morskog psa na čoveka kojem se može ući u trag dogodio se u Trstu 1. spetembra1868. Bila je reč o kupačici na koju je naletela velika bela ajkula. Lokalne vlasti su potom izdale prvo takvo upozorenje kupačima.

Sledeća dva napada usledila su tek 1907. Prvo su američki mediji 12. avgusta izrazito senzacionalistički izvestili da je morski pas u Krčkom zalivu rastrgao izvesnog Josefa ili možda Josipa Šljivovića i neimenovanu školsku učiteljicu.

Samo dva dana posle pisali su i da je u Sućuraju na Hvaru, daleko od obale, morski pas neutvrđene vrste ubio plivačicu. Ostalo je nejasno je li bila reč o istoj ribi.

U Kraljevici je pak 21.avgusta 1934. 17-godišnja Verica Novak iz Ljubljane plivala daleko od obale. Ribari su joj stali da dovikuju da joj se približava peraja, ali ih ona nije čula. Nestala je u moru i telo joj nikada nisu našli.

Sumnjalo se na veliku belu ajkulu.

Krvavi niz se nastavio tek 1955., ali s dve pogibije u jednom letu. Izvesni student Romašević iz Beograda plivao je 15. jula kod Budve s dvojicom prijatelja kad je na njih nasrnula velika bela dužine čak 6,5 metara. Morski pas je mladića pregrizao napola, a iako je obalna straža čak i pronašla ribu i stala je da je progoni, nisu uspeli da je ulove.

Usledio je 26. avgust u Opatiji. 32-godišnja Nemica Karla Podzun iz Augburga plivala samo nekoliko metara od obale, dok su njen suprug, dvojica sinova i desetak drugih kupača ležali na plaži. Iznenada je stala da zapomaže kad ju je morski pas napao prvi put. Do sledećeg napada niko nije stigao da reaguje pa ju je morski pas odvukao u dubinu.

Opet u Opatiji, 24. septembra 1961., i opet student iz Beograda 19-godišnji Sabit Plana plivao je rano poslepodne s još sedmoricom prijatelja nekih 100 metara od obale. Imao je nesreću da ga ajkula zgrabi baš njega i otrgne mu obe noge i deo ruke.

Kod Bakra se 33-godišnji češki turista Josef Treliac čak umalo i izvukao. On je 16. avgusta 1966. plivao uz mreže za tune, kad ga napao morski pas kojem su tune prirodni plen. Treliac je umro u riječkoj bolnici.

Još jedan turista, 34-godišnji Poljak Stanislav Klepa, plivao je s prijateljem Rijzardom Spartinskim kod Ike u Istri 5. septembra 1971. Velika bela ajkula ga je napala i odgrizla mu dro noge. Neko im je čamcem brzo priskočio u pomoć, ali Klepa je iskrvario.

I, konačno, 10. avgusta 1974. u 15 sati u Lokvi Rogoznici kod Omiša, velika bela ajkula od pet metara zgrabila je 21-godišnjeg Nemca Rolfa Šnajdera. U pomoć mu je priskočio Italijan Vitorijo Solinđi, hrabro napao ajkulu i čak izvukao mladića na obalu. Šnajder je ostao bez dela noge pa je na plaži umro od krvarenja.

Otada je zabeležen još samo napad na slovenskog ronioca Damjana Peseka kod Visa 2008. Krvoločna ajkula zgrabila ga je za levu nogu i gotovo je odgrizla. Do kosti mu je rastrgala mišić potkolenice, teško povredila arteriju i živce koji drže i pokreću stopalo. Vojni specijalac i instruktor ronjenja Slovenske vojske iz Bleda imao je sreće. Iako doživotni invalid, uspeo je spasiti živu glavu iz ralja opake životinje.

Utvrđeno je takođe da je čovek u tri četvrtine svih smrtonosnih napada sam isprovocirao tragediju rizičnim ponašanjem. A to znači da nema mesta panici, ali ima zdravom oprezu.

Držite se plićaka ukoliko je proglašeno upozorenje zbog uočavanja morskog psa opasnog po čoveka. Nastojte se držati ograđenih prostora za plivače. Ne udaljavajte se daleko od obale plivajući na dušeku, jer iz perspektive morskog psa to je prizor koji podseća na prirodan plen. Radoznalost morskih pasa iz nekog razloga pobuđuju i svetlucavi predmeti, što znači oprez s blještećim nakitom u moru. Uz slične zdravorazumske mere uživajte u bezbrižnom letu.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Express.hr)