POZAJMILI SU JAJNU ĆELIJU OD FINE TETE I POMEŠALI JE SA... Zatrudnela je u 51. godini, a njen sin svima priča KAKO SE RODIO NA VEOMA ČUDAN NAČIN!

Spisateljica iz Njujorka, Sali Kuni po prvi put postala je majka u svojoj 51. godini, a svoja iskustva sa poznom trudnoćom i majčinstvom u poznim godinama opisuje na blogu "sedokosa mama".

- U svojim dvadesetim i tridesetim godinama, o deci nisam ni razmišljala. Onda sam se u četrdesetim plašila da decu nikad neću imati. Pitala sam se kako će mi život izgledati bez dece i žalila sam za propuštenim prilikama. Međutim, nisam imala odgovarajućeg partnera, nisam imala onoliko novca koliko sam mislila da je neophodno i na kraju nisam bila dovoljno hrabra. Na sve to, doživela sam povredu kičme zbog koje dugo nisam mogla da hodam, pa sam mislila da na decu mogu potpuno da zaboravim.

Onda sam 2004. godine upoznala svog sadašnjeg supruga Dejva. On je već imao brak iza sebe, ja ne. Posle dve godine zabavljanja, kada smo oboje imali 47 godina, mislila sam da deca prosto ne dolaze u obzir. Ipak, jedne pijane večeri pitala sam ga da li je ikad razmišljao o deci. Odgovor je bio potvrdan. Mislila sam da će raskinuti sa mnom kada čuje da mislim da meni deca nisu suđena, ali on mi je rekao da smo mu najbitniji mi kao par, a deca mogu da budu samo lep dodatak.

Što smo više pričali o deci, ta ideja bila mi je sve primamljivija. Kada sam najzad rešila da o tome popričam sa lekarom, rečemo mi je da mi je jedina opcija veštačka oplodnja. Preporučeno mi je pet klinika, od čega su me u četiri odbili čim su čuli moje godište. Tek u petoj su prihvatili da razgovaraju sa mnom.

Dve godine sam skupljala novac i iskustva, a zatrudnela sam tek iz trećeg pokušaja.

Ono što me je veoma iznenadilo su horde žena mog godišta koje su mi prilazile i molile me da im prosledim kontakt klinike.

Tek tada sam postala svesna koliko je žena u pedesetim godinama koje bi rado postale majke, ali nemaju načina za to.

Što se moje trudnoće tiče, bila je sasvim normalna, kao da nisam u poodmaklim godinama. Porodila sam se carskim rezom, a svega par sati nakon porođaja bila sam na nogama. Tri dana posle toga, već sam u rukama nosila svog sina uz i niz stepenice. Na prvom kontrolnom pregledu lekar je bio impresioniram stanjem mog organizma i rekao mi da bi mi dozvolio i drugu trudnoću. Ipak, suprug i ja smo se smatrali srećnicima što smo tako bez problema dobili prvo dete i nismo hteli da izazivamo sreću.

Detetu smo od starta sve objasnili.

- Mama i tata su malo stariji, i verovatno tvoji drugari imaju bake i deke naših godina. Neko će možda to ružno komentarisati, ali mamu i tatu to ne boli i ne treba ni tebe da boli - rekla sam sinu. On danas ima šest godina i mrtav hladan govori ljudima sledeće:

- Mama i tata su malo stariji, pa su morali da pozajme jajnu ćeliju od jedne fine tete i pomešaju je sa tatinom spermom. Tako sam ja rođen.

Da, povremeno neko pretpostavi da sam mu ja baka, a ne mama, ali ipak živimo u Njujorku, pa su takve stvari retke. Ima dosta starijih roditelja, ali ja sam definitivno najstarija majka za koju znam.

Iskreno govoreći, bolja sam majka zato što sam starija rodila. Da sam rodila dete u dvadesetim ili tridesetim, bila bi to noćna mora i za mene i za dete. Suprug i ja smo preturili mnogo toga preko glave i ne potresamo se oko sitnica. Oboje smo odrastali u šezdesetim godinama i gledali kako naše vršnjake roditelji maltretiraju zbog dugih kosa i hipi odeće. Mi nećemo da budemo takvi roditelji i nećemo da maltretiramo dete zbog sitnica. Naše vreme sa detetom je ograničeno i kraće od vremena koje će drugi roditelji provesti sa svojom decom. Zato moramo da se fokusiramo na to da od njega napravimo dobrog čoveka. Sve ostalo je manje važno.

Neki ljudi će reći da je sebično roditi dete tako kasno. Mogu da razumem zašto to misle. Međutim, moram da im uzvratim pitanjem - da li vam je ceo život prošao po planu? Da li ste se venčali tačno u 25. godini, imali dvoje dece do 30. godine, napredovali u karijeri tačno po idealnom planu? Ili je možda život ipak intervenisao i smrsio vam neke konce? Istina je da ne možete sve da uradite po pravilima koje je društvo postavilo. Ono što muž i ja sada, u ovim okolnostima, možemo jeste da dajemo sve od sebe da što duže poživimo zbog deteta. Zbog toga smo počeli redovno da upražnjavamo sport, prebacili smo se na mediteranski tip ishrane, jedemo samo organske namirnice a brzu hranu smo izbacili iz života. Tako ćemo, nadamo se, moći da sa detetom provedemo još dugo, dugo vremena.

Ja ne osuđujem tuđe ideale o roditeljstvu jer ne želim da drugi osuđuju moje ideale. Međutim, rekla bih da je definicija roditeljstva volja da izmenite ceo svoj život da biste omogućili drugom biću da živi. To je jedino bitno, koliko god da je roditelj star.

Bonus video:

9 GODINA ČEKALI NA OVU BEBU GORILE! Rastopićete se kada vidite koliko ga mama obožava!

(Espreso.co.rs / prevention.com)