TREBA MI TVOJA POMOĆ, ILI ĆU SE SLOMITI: Majka dvoje dece napisala je OTVORENO PISMO svom mužu, koje će razumeti svaka žena!

Selest Erlah, blogerka i majka dvoje dece, napisala je svom mužu otvoreno pismo i objavila ga na Fejsbuku.

Ona više nije mogla sama da se brine o deci i pri tom radi sve kućne poslove, pa je bila veoma frustrirana.

Rešila je da svom suprugu sve stavi na papir i objavi to javno.

Ovo je njeno pismo:

- Dragi mužu,

Treba. Mi. Više. Pomoći

Prošle večeri ti nije bilo lako. Zamolila sam te da pričuvaš bebu kako bih ja ranije otišla u krevet. Beba je plakala. Urlala. Čula sam je sa sprata i stomak mi se grčio od tog zvuka, i pitala sam se da li da siđem dole i pomognem ti ili da zatvorim vrata i dobijem bar malo preko potrebnog sna. Izabrala sam ovo drugo.

Ušao si u sobu sa bebom 20 minuta kasnije, dok je još panično plakala. Stavio si je u kolevku i gurnuo je pored moje glave, a to je bio jasan znak da si završio sa njenim čuvanjem.

Želela sam da vičem na tebe i započnem epsku svašđu tog trenutka. Čuvam bebu i mališana ceo prokleti dan. Ustajem svaku noć po nekoliko puta da je hranim. Najmanje što si mogao da uradiš je da ih pričuvaš par sati dok ja malo odspavam.

Samo par sati sna. Da li tražim previše?

Znam da smo oboje odrastali uz roditelje koji su jasno znali svoje uloge. Majke više brinu o deci nego očevi. Bili su nam dobri očevi, ali oni nam nisu menjali pelene i hranili nas. Naše majke su bile super-žene koje su brinule o porodici. Kuvanje, čišćenje, vaspitavanje dece. Pomoć od očeva nisu očekivale.

Vidim da i mi sada postajemo takvi. Podrazumeva se da ja hranim porodicu, čistim kuću i brinem o deci, kada se vratim sa svog posla.Krivim sebe za to. Sama sam se postavila kao da mogu sve to. Ali, to i želim, jer nisam sigurna kako bi izgledala večera da je ti skuvaš.

Vidim da sve druge žene takođe to rade i uspevaju sve da postignu, pa zašto ne bih mogla i ja? Ne znam.

Možda je i njima teško, ali to ne pokazuju. Možda su se i naše majke ovako osećale, ali su sa godinama zaboravile koliko im je bilo teško. Možda ja jednostavno nisam dovoljno sposobna, i zato moram ovo reći: treba mi pomoć.

Osećam se kao promašaj zato što ti to uopšte tražim. Ti si tako dobar otac, pa valjda bi i meni to trebalo da dođe prirodno. Majčiniski instikt?

Ali ja sam samo ljudsko biće, koje spava samo 5 sati i mnogo je umorno. Trebaš mi.

Ujutru, treba mi tvoja pomoć oko mališana, da ih obučeš dok ja spremim svima obrok i popijem kafu. Ali to ne znači da treba da ih posadiš ispred TV-a, već da proveriš da li su kakili, daš im doručak, spremiš ranac.

Noću, mogao bi nekad da ustaneš kad beba zaplače. Znam da je užasno slušati njen plač, veruj mi znam. Ali ja je smirujem ceo dan, možeš i ti par sati noću. Molim te. Treba mi to.

Vikendima, treba mi više pauza. Treba mi vreme za sebe, da mogu da prošetam negde i osetim se kao individua. Pomoglo bi mi da opereš sudove bez da ti ja to kažem. Trebaš mi.

Najzad, potrebno mi je da osetim da si zahvalan za sve što radim. Da primetiš da je veš opran i večera skuvana. Da primetiš kako ti nisam tražila da se odrekneš izalazaka sa društvom i sporta, dok ja kao majka moram stalno da budem kući.

Znam da tako naši roditelji nisu radili. Ali ja sam samo ljudsko biće koje diže belu zastavu. Jer ako se nastavi ovako, slomiću se, a to će naškoditi i meni, i tebi i našoj porodici.

A budi iskren: i ja sam tebi potrebna.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Viralnova.com)