LEPOTICA KOJA NIJE HTELA DA UMRE BEZ OTPORA: Ovo je priča o balerini koja je upucala dva SS oficira na putu ka GASNOJ KOMORI!
Frančeska Man, Foto: Wikipedia

neverovatna hrabrost

LEPOTICA KOJA NIJE HTELA DA UMRE BEZ OTPORA: Ovo je priča o balerini koja je upucala dva SS oficira na putu ka GASNOJ KOMORI!

Frančeska Man izvela je striptiz i tako uspela na prevaru da otme pištolj, kojim je ubila SS-ovca Josefa Šilingera u Aušvicu

Objavljeno:

Drugi svetski rat krije mnogobrojne priče o neverovatnim stradanjima ljudi, ali i o njihovoj velikoj hrabrosti i otporu koji su pružali protiv zla.

Takva je priča o jednoj hrabroj Poljakinji, koja se kao lavica do kraja borila za svoju slobodu. Njeno ime bilo je Frančeska Man.

Frančeska Man bila je prelepa žena i veoma talentovana balerina jevrejskog porekla. Živela je glamurozan život dostojan njene slave i umeća na sceni. Učestvovala je na brojnim takmičenjima i osvajala nagrade, i a publika Varšave divila se očaravajućem plesu koji je redovno izvodila u poljskom baletu.

Međutim, 1939. godine mračna senka se nadvila nad Poljskom - nacisti su marširali u zemlju, rušeći sve pred sobom. Masovno su hapsili Jevereje, koje su kasnije slali u logore smrti. Takva sudbina sačekala je i lepu balerinu, koja je u logor odvedena na podli način.

Ona je sa grupom Jevreja verovala da će u hotelu "Polski" naći spas. Međutim, Nemci su taj hotel koristili kao mamac. Jevrejima su nuđeni pasoši za Južnu Afriku i sigurno bekstvo u slobodu.

Hotel Polski
Hotel Polski foto: Wikipedia

Poput mnogih, i Frančeska je poverovala u to. Ali umesto Južne Afrike, završila je u Aušvicu.

U tom mestu stradanja i patnje, balerina je pokazala neverovatnu hrabrost. Ono što je ona uradila postalo je neka vrsta legende.

Postoje mnoge verzije te priče, ali najuzbudljivija je ona koju je ispričala istoričarka koja se bavi Holokaustom, Sintija Sautern. Prema njoj, Frančeska je sa ostalim Jevrejskim ženama bila u "sobi za dezinfekciju" u kojoj su ih odvodili pre gasne komore, kada je uradila nešto zapanjujuće.

Dok se skidala, Frančeska je pogledom zavodila dva nemačka vojnika, Josefa Šilingera i Vilhema Emerliha. Koristeći svoju lepotu i seksipil, podigla je visoko svoju suknju i zavodljivo skinula bluzu.

Kada je došla do cipela, naglim pokretom je obućom udarila Šilingera u glavu, hitro mu otela pištolj iz fotrole, i upucala ga dva puta u stomak. A jedan metak je sasula u Emerlihovu nogu.

Žene koje su bile sa njom u prostoriji pridružile su joj se u pobuni, iako nije bila načina da se spasu iz tog pakla.

- Zaista je teško utvrditi šta se zaista dogodilo u toj svlačionici u oktobru 1943. Nema puno dokaza, ali postoji nemačka dokumentacija koja svedoči kako su dva nacistička vojnika, Rudolf Grim i Fric Lakner, odlikovani medaljama pošto su pomogli da se uguši pobuna koja je izbila u logoru. Međutim, u dokumentaciji se ne navodi šta je bio uzrok pobune - objašnjava Robert Jan van Pelt, profesor i istoričar koji je i vodeći svetski stručnjak za Aušvic.

On ističe da postoji i izveštaj čoveka koji je pobegao iz Aušvica, Jerzija Vesoloskog, koji navodi da se pogodila pobuna žena pri kojoj je izvesni SS vojnik Šiler takođe umro. Međutim ni on ne pominje ime žene koja ga je ubila.

Incident spominje i Rudlof Hes, koji je pomenuo pobunu žena nakonšto su ga Britanci zarobili 1946. godine. Da je neka žena ubila SS vojnika pomenuo je u svojim izveštajima i Stalnislav Jankovski.

- Informacija da je u pitanju bila plesačica pojavila se 1946. godine. To je u svojim svedočanstvima pomenuo Eugen Kogon, istoričar koji je preživeo Holokaust, ali je on bio zatvorenik logora Buhenvald, ne Aušvica - kaže van Pelt.

Iako ne postoje konkretne činjenice, ovaj zadivljujući akt pobune je sigurno izvela žena, koja je imala hrabrosti da uzvrati udarac surovim nacistima. Vislav Kilar, koji je preživeo Aušvic, napisao je u svojim memoarima:

- Priča o incidentu se prenosila od usta do usta i dopunjivana brojim detaljima postala je deo legende. Bez sumnje, herojsko delo žena koje je čekala sigurna smrt davalo je veliku utehu zatvorenicima. Tada smo svi shvatili da ako se usudimo da dignemo ruku na njih, oni mogu umreti. Bili su smrtnici kao i mi.

Bilo da je ova neverovatna priča samo legenda ili pak nešto više, treba je se sećati i pamtiti. Ona je svojevrstan spomenik svima onima koji su, uprkos svojoj slabosti i nemoći, uspeli da se suprostave monstrumima daleko jačim od njih.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Broadly.vice.com)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.