BILA SAM U KOMI, i sada želim samo da ovo SVI SAZNAJU!

Kolin Keli Aleksander je imala 38 godina, kad ju je u septembru 2011. pregazio teretni kamion. Njen medicinski karton pokazuje da je pre toga, već 2007. bila podvrgnuta operaciji mozga i godinama se borila s lupusom.

No ništa od toga nije je pripremilo za veliku bitku koja je počela jednog svežeg poslepodneva, kad je krenula kući s posla. Triatlonka Kolin izgubila je toliko krvi da je službeno umrla dva puta - jednom na 20 minuta i jednom na 10 minuta - a zatim "još nekoliko puta" u 48 sati nakon nesreće.

U bolnici te noći, njen muž Šon, uveren da je Kolin samo slomila nogu, često je šetao između čekaonica, gde ljudima govore da su im voljeni upravo preminuli, dok su se lakari borili za život njegove supruge. Kad su uspeli da je stabilizuju, stavili su je u veštačku komu.

Iako to niko nije očekivao, Kolin je uspela da se potpuno oporavi i opet uživa u trčanju. Nedavno je napisala i knjigu o svom iskustvu napornog oporavka.

- Bilo je neverovatno katarzično - rekla je Kolin za Daily Mail Online o pisanju knjige "S vremena na vreme mogu biti malo emocionalna".

- Postoje neke stvari koje me pogađaju više od drugih: saznanje da nikad neću moći imati dete ili sećanje na komu. To su najteži trenuci. Ali što više govorim o tome, to više postaje prilika da se razmišlja o ovoj priči koja je i prilično lepa - kaže ona.

Ovo je odlomak iz njene knjige:

"Ljudi imaju pogrešnu ideju o tome šta je medicinski izazvana koma. Misle da to znači da ste potpuno nesvesni, ne možete videti ni čuti ni reagovati na bilo koji način. Ali to zapravo nije tako. Nekoliko nedelja nakon traume, osećala sam se kao da sam zarobljena u noćnoj mori, zarobljena u vlastitom telu. Ponekad sam bila bez svesti, ali drugi put sam bila u nekom stanju koje ne mogu uporediti s bilo čime - to je bila moja "koma". Nisam se mogla skoncentrisati ni na koga ni na bilo šta, ali sam čula zvukove i osećala sam neke stvari. Bilo je tako vruće sve vreme da sam se osećala kao da mi telo gori. Sve na što sam mogla misliti bilo je koliko sam htela čašu vode. Počela sam imati halucinacije o ležanju u bazenu vode. Povremeno bih čula poznati glas, i to je donelo neku dozu utehe. Kad god je Šon ušao u sobu, zvao je: 'Hej, dušo, ovdje sam.' Znam to samo zato što mi je pričao, ne zato što se zapravo sećam toga. Govore mi da sam otvarala oči i gledala okolo, ali kao da sam gledala kroz njega. (Da, možete otvoriti oči čak i u medicinskoj komi.) Moj brat Erin dovezao se s Floride sav besan kad je dobio vesti, a ja nisam imala pojma. Moji roditelji bi također razgovarali sa mnom kad bi došli posetiti, ali i onda bih samo promatrala sobu. Nisam mogla shvatiti ko su ljudi u prostoriji sa mnom, ali bila sam svesna da su mi poznati. Moj strah bi se povećao ili smanjio prema onome ko je bio u sobi. Uživala sam kada bi me neko držao za ruku, gladio me po glavi ili češljao kosu. To je bio jedini dobar deo. Snovi su bili grozni. Često sam imala noćne more da me neko siluje ili sodomizira. Nisam imala pojma šta se zapravo događalo u to doba da bi prouzročile te užasne slike, ali sada znam da su došli kad bi medicinsko osoblje menjalo zavoje. Vagina i rektum su mi bili raskomadani. Medicinske sestre bi satima čistile rane i menjale su zavore iako sam bila jako uznemirena i imala cevčicu za disanje gurnutu niz grlo, krvni pritisak bi mi skočio tokom promena zavoja i osoblje je moglo videti grimase na mom licu. Tako izgleda medicinski indukovana koma. Ništa ne može u potpunosti ukloniti bol već vas samo nadrogiraju dovoljno da ne umrete zbog šoka."

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Express.hr)