KAKO JE UHVAĆEN JEDAN OD NAJGORIH ZLOČINACA U ISTORIJI: Ajhman je pobegao u Argentinu, ali mu je JEDAN ČOVEK bio za petama! (VIDEO)

Sajmon Vizental preminuo je 2005. godine mirno, u svom snu, što nije bila sudbina mnogih koje je voleo i poznavao.

On je pripadao generaciji Jevreja koji su se našli zatečeni "konačnim rešenjem" Adolfa Hitlera. Šest miliona pripadnika ovog naroda je tada progutao mrak, a sam Vizental je u Holokaustu izgubio 89 članova porodice.

Među njima je bila i njegova majka, arhitetkta, koju je gledao kako odvodi voz u logor. I sam je preživeo najstrašnije uslove u ovim građevinama smrti, a kada se završio rat, imao je samo jedan cilj - da pronađe odgovorne i privede ih pravdi.

Na vrhu njegove liste bio je jedan čovek - Adolf Ajhman.

Ajhman je u nacističkom režimu bio "administrator transporta". Bio je jedan od učesnika zloglasne konferencije u Vansiju, gde je nemačka elita tada mirno skovala "mehanizam ubijanja" neželjenih - Jevreja, Roma, Afroamerikanaca, homoseksualaca, komunista, mentalno bolesnih i hendikepiranih. Ajhman je bio zadužen za njihov prevoz do logora smrti u Poljskoj.

Svoje dužnosti nacista je shvatio veoma ozbiljno, pa se često hvalio kako je sam "poslao 5 miliona Jevreja u smrt". Kada je 1945 od Hajnriha Himlera dobio naređenje da obustavi ubijanje i da uništi sve dokaze, odlučio je da to ignoriše i nastavio sa užasnim zločinima.

Vizental je prvi put poslat u logor 1941. u Ukrajini, a za vreme rata biće zatvorenik još nekoliko logora, od kojih su čak 5 bili logori smrti.

U oktobru 1943. godine pobegao je iz logora Ostban, malo pre nego što su Nemci pobili sve zatvorenike. Zatim je opet uhvaćen u junu 1944. godine. U maju 1945. dočekao je vojsku Amerike u logoru Mathauzen. Bio je tada kostur, potpuno slab, a kada je video oslobodioce zaplakao je. Onda im je izdiktirao 90 imena nacista koji su radili u logoru, od kojih je kasnije 70 uspeo da uhvati.

Kada se rat završio, Ajhman se skrivao u manastiru u Italiji. Za to vreme, Vizental je strpljivo skupljao dokaze o ratnim zločinima nacista.

Godine 1947. Ajhman je uspeo da pod lažnim imenom pobegne u Južnu Ameriku. Tada je njegova supruga tražila da se Ajhman proglasi mrtvim, što je Vizentalu odmah bilo sumnjivo. Znao je da su u to vreme mnogi bivši SS oficiri proglašavani mrtvim, pa bi se onda njihove udovice preudavale za muškarce drugih imena. Saznao je da je svedok Ajhmanove smrti zapravo njegov zet, i sprečio je da se nacista proglasi mrtvim.

Međutim, usledila su teška vremena za Vizentala. Hladni rat je bio u punom jeku, pa su saveznici izgubili interesovanje za proganjanje nacista. Volonteri su ga napustili, a 1954. godine ostao je bez novca. Švajcarski Jevrejin koji mu je bio sponzor preminuo je. Morao je da obustavi istraživanje i poslao je sva dokumenta koja je prikupio u Izrael.

Međutim, zadržao je jedan dosije - dosije Adolfa Ajhmana. Tada je čuo glasine da je nacista viđen u Argentini, i odmah je otišao do ambasade Izraela u Beču i obavestio Mosad. Međutim, nije bilo interesovanja. Dok se nije pojavila razglednica.

Vizental je sa puno uzbuđenja to prijavio izraelskoj tajnoj službi, koja opet nije reagovala. Sve do 1959. godine, kada je Izrael obavestio Nemačku da se Ajhman krije u Buenos Airesu pod imenom Rikardo Klement.

Mosadovi agenti kidnapovali su nacistu i odveli ga u Izrael. Tadašnji premijer Izraela 25. maja 1960. objavio je u parlamentu da su uhapsili Ajhmana i dobio je ogroman aplauz.

Suđenje Ajhmanu bilo je ispraćeno širom sveta. Nacista je optužen u 15 tačaka za zločine protiv čovečnosti. Suđenje je pratila i Hana Arent, koja će o tom svom iskustvu napisati knjigu o "banalnosti zla" - jer je Ajhmanova odbrana bila da je samo "slušao naređenja". Arent je naglasila da je Ajhman bio "mali čovek koji je samo radio svoj posao, kao bilo ko od nas".

Ajhman je osuđen za sve zločine i obešen je juna 1962. godine.

Vizental je u međuvremenu napisao knjigu "Uhvatio sam Ajhmana" koja je objavljena pre egzekucije naciste. Postao je poznat, a slavu je iskoristio da oživi svoje istraživanje. Otvorio je kancelariju u Beču, uspostavio mrežu doušnika, i uspeo da privede pravdi navodno 1.100 nacista.

Ipak, njegov život pratile su i kontraverze. Optuživali su ga za laži, preuveličavanje, kao i za bogaćenje na hapšenju Ajhmana, za koje neki zvaničnici Mosada tvrde da u njemu i nije imao velikog udela.

I sam je priznao da je na hvatanju nacista verovatno "radio tim ljudi koji nisu poznavali jedni druge" kao i da ne zna koliko je Mosad koristio informacije do kojih je dolazio i koje im je slao.

Ali, Vizental je nesumnjivo zaslužan za hapšenje Franca Štangla, koji je kao komadant logora Trebljinka i Sobibor odgovoran za smrt milion ljudi. Nakon rata je pomoću ljudi iz Vatikana pobegao u Siriju, a zatim i u Brazil. Osuđen je 1970. godine.

Uhvatio je i Herminu Rajan, odgovornu za smrt stotine dece u logoru Majdanek. Pronašao ju je u Njujorku, gde se smirila kao domaćica. Ubijala je žene gazivši ih čizmama ili ih bičujući do smrti. 1980. godine je osuđena na doživotnu robiju.

Ipak, Vizental nije uspeo da uhapsi zloglasnog doktora Josefa Mengelea, kao ni šefa Gestapa Hajnriha Himlera. Oni su zauvek izmakli pravdi.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs / Independet.co.uk )