PRIČA O SVEKRVI I TRI SNAHE: Naučićete mnogo iz reči starice!

Jedna starica ispričala je svojoj prijateljici istiniti događaj. Pročitajte ovu priču i imaćete šta da naučite:

"Rodila sam tri sina, svi su odrasli, škole završili, zaposlili se i kasnije oženili. Zasnovali su porodice i živeli sa svojim ženama odvojeno od mene.

Jednoga dana posetila sam najstarijeg sina i zamolila ga da kod njih prenoćim.

Ujutro rano zamolila sam snahu da mi donese vodu. Donela mi je veliki bokal iz koga sam mogla da pijem. Popila sam malo vode a ostatak vode iz bokala sam prosula po posteljini kreveta na kojem sam spavala.

Kada je snaha donela jutarnji čaj, rekla sam joj: Draga snaho ja sam se pomokrila u posteljinu za vreme spavanja, to se često dešava starijim osobama. Kada je saslušala moje reči odmah je počela sa povišenim glasom paljbu ružnih i pogrdnih reči po meni, i na kraju mi je grubo rekla da treba da operem posteljinu i stavim da se osuši.

Ukoliko se to drugi put desi neće mi više dozvoliti da kod njih prenoćim, rekla je. Ja sam se trudila da prikrijem svoju ljutnju i razočarenje, i zatim sam oprala posteljinu i stavila da se suši. Posle toga sam napustila njihov dom.

Istog dana posetila sam srednjeg sina i prenoćila kod njih. Ponovila sam istu radnju sa vodom i posteljinom ujutro i kod njih. Snaha je u prisustvu mog srednjeg sina galamila na mene i vređala me a moj sin je samo bio pasivni posmatrač. Nije se ni potrudio da zaštiti svoju majku.

Napustila sam njihov dom i uputila sam se kod najmlađeg sina. Prenoćila sam kod njih i ponovno prosula ostatak vode po posteljini kreveta na kome sam spavala.

Kada je najmlađa snaha ušla u sobu sa čajem saopštila sam joj da je posteljina mokra jer sam se u snu pomokrila. Ona mi blago reče: Ne uzrujavaj se majko naša, to se često dešava kod starijih osoba. KOLIKO PUTA SMO SE MI DECA POMOKRILI NA VAŠU ODEĆU DOK SMO MALI BILI?!

Zatim je oprala posteljinu, osušila i namirisala. Posle doručka ja sam rekla svojoj najmlađoj snahi: Kćeri moja, moj najdraža prijateljica mi je dala veću svotu novca da kupim zlatnu ogrlicu, narukvicu i minđuše njenoj ćerki. Ja ne znam pravu meru, njena ćerka je otprilike tvoje veličine i izgleda. Hoćeš li mi dozvoliti da uzmem meru tvog vrata i ruke radi ogrlice i narukvice?

Uzela sam joj meru a zatim otišla u prodavnicu zlatnog nakita i kupila veoma skupi nakit.

Nakon izvesnog vremena došla su sva tri sina sa svojim porodicama na ručak kod majke.

Posle ručka majka je na sto stavila skupoceni kupljeni zlatni nakit kojem su se svi divili.

Zatim je njima ispričala da je ona, kada je prenoćila kod njih, prosula vodu po posteljini i da to uopšte nije bila mokraća. Sinovi i snahe su u čuđenju pogledali jedni druge.

Uzela je skupoceni zlatni nakit i stavila ga na telo najmlađe snahe rekavši: Bog mi nije podario ćerke nego vas trojicu sinova. Ovo je moja ćerka, kod nje ću ja, ako Bog odredi da doživim poznu starost, provesti poslednje dane svog života kako bi ona meni pruži potrebnu negu i pažnju.

Tada su starija dva sina sa prekorom i razočarenjem pogledali u svoje žene.

ČINI DOBRO I DOBRU SE NADAJ!"

(Espreso.co.rs/Magazin.ba)