Bio je jedan od omiljenih junaka svačijeg detinjstva, ali malo njih zna kako je skončao Robinzon Kruso! Mnogi će se šokirati!

Godine 1719. engleski pisac Danijel Defo objavio je legendarni roman "Robinzon Kruso", a zatim manje poznati nastavak "Dalje avanture Robinzona Krusoa". U ovom delu Kruso nastavlja svoje putovanje, ali ovoga puta na još egzotičnijem mestu, u Sibiru. Kako je Defo video ovaj udaljeni region Rusije?

Divljina

Defoov roman daje impresivnu sliku Rusije. Pisac nikada nije posetio ovaj deo sveta i avanture svog junaka zasnovao je na istinitim pričama putopisaca iz "Beležaka ruske diplomatske misije u Kini" (1692-1695) Izbrama Idesa i Adama Brenda, koji su prešli put od Moskve do Pekinga.

Kruso u Sibir stiže iz Kine u aprilu 1703. godine i poredi Veliku moskovsku kneževinu sa Kinom:

"... da se Kina ne nalazi nezamislivo, suviše daleko od Moskovske kneževine, s obzirom da je njihovo carstvo primitivno, nemoćno i sa lošom upravom, moskovski car bi ih lako proterao iz njihove zemlje i pokorio ih u jednom pohodu."

Pagani

Junak romana često ističe da lokalno stanovništvo ostaje verno svojoj religiji i običajima i da na mnogim mestima i u svesti mnogih ljudi paganizam i hrišćanstvo opstaju jedan pored drugog:

"Ljudi su pretežno pagani. Njihove kuće i gradovi prepuni su idola i njihov način života je potpuno varvarski, osim u gradovima i selima u blizini gradova, gde žive hrišćani grčke crkve, kako sami sebe nazivaju. Ali njihova vera pomešana je sa tako mnogo sujeverja, da je na nekim mestima teško razlikovati je od običnog vračanja i veštičarenja."

Varvari

Pošto nije imao etnografsko poznavanje lokalnog stanovništva, Kruso u paganskim ritualima vidi samo krv i žrtvovanje. On čak sa prijateljem organizuje pohod sa ciljem da spali paganskog idola.

On nema pozitivan stav prema starosedeocima, a upravo njih susreće na putu od Kine do Tobolska (2300 kilometara istočno od Moskve). Ovako Robinzon opisuje varvarski tunguski narod:

"Svi su odeveni u životinjsko krzno i njihove kuće su takođe napravljene od krzna; muškarci se ne razlikuju od žena, ni po surovosti njihovog izgleda ni po odeći. A zimi, kada je tlo pokriveno snegom, žive pod zemljom u pećinama, koje imaju nekoliko povezanih šupljina."

Hladnoća

Naravno, priča o Sibiru bila bi nepotpuna bez opisa hladnoće. Robinzon je više od šest meseci proveo u Tobolsku, od septembra 1703. godine do juna 1704. godine, jer je plovidba po Belom moru zavisila od godišnjeg doba (zimi se more zaledi):

"Ovde sam proveo osam meseci, i bila je to mračna, užasna zima; hladnoća je bila tako velika da nisam mogao ni da provirim napolje, ako nisam umotan u krzno, sa nekom vrstom maske od krzna preko lica sa otvorom za disanje i dva otvora za oči; ono malo dnevnog svetla što smo ga imali tokom tri meseca nije trajalo duže od pet sati dnevno, najviše šest sati; samo zato što je sneg sve vreme pokrivao zemlju i nebo bilo vedro, nikada nije vladao potpuni mrak." Ceo tekst možete da pročitate na portalu "Ruske reči".

(Espreso.co.rs/Rs.rbth.com)