OVO JE BIO TAČAN UZROK SMRTI PABLA ESKOBARA? Sumnja se da je ovako UMRO "KRALJ KOKAINA", istina će vas RAZNETI

Kralj kokaina",Pablo Eskobar je osnovao kartel Medalina i imao je bogatstvo koje se procenjuje na oko 30 milijardi dolara i to u momentu kada je umro 1993. godine.

,Sve vezano za Pabla bilo je kontradiktorno: bio je narko-bos, a opet izuzetno brižan otac.

Osnovao je i rukovodio narko kartelom koji je ubijao mnoge, dok je on s druge strane svoje bogatstvo delio onima kojima je bilo neophodno.

Rođen siromašan u Kolumbiji, ali odlučan da se obogati, Eskobar se potrudio da izgradi svoje bogatstvo. Nakon što je počeo sa sitnom krađom, Eskobar je počeo da trguje drogom. I kao rezultat toga, postao je jedan od najbogatijih ljudi na svetu.

Dečak sa snovima o bogatstvu

Pablo Eskobar je rođen 1. decembra 1949. u Rionegru, Antiokuia, Kolumbija, a odrastao je u Envigadu, predgrađu Medeljina. Iako su on i njegov rođak Gustavo Gaviria imali dobro obrazovane roditelje, odlučili su da napuste školu i nastave život u kriminalu. Rođaci su imali jedan cilj: da se obogate.

Gavirija i Eskobar su „uvek želeli da urade neki posao ili da izvedu zločin da bi dobili dodatni novac“, kasnije je napisao Eskobarov sin Sebastijan Marokin u svojoj knjizi Pablo Eskobar: Moj otac iz 2016.

Rođaci su krali gume i automobile. Ukrali su nadgrobne spomenike sa groblja i preprodali ih. Čak su počeli da kidnapuju ljude. Iako su Eskobar i Gavirija uhapšeni 1970-ih, to ih nije usporilo. Umesto toga, okrenuli su se još većoj šemi zarade: švercu kokaina.

Kako je Pablo Eskobar postao kralj droge

Pablo Eskobar je prvi put počeo da se bavi kokainom 1970-ih, kada je prokrijumčario pastu od koke iz Perua u Kolumbiju, preradio je, a zatim je poslao na sever da se prodaje u Sjedinjenim Državama. Zatim je potražnja za kokainom počela da raste 1980-ih - i Eskobar se obogatio.

Njegova otrcana grupa krijumčara i izvršitelja ubrzo se pretvorila u strašni Medelinski kartel. Eskobar i njegovi ljudi smislili su genijalne načine da prokrijumčare kokain u Sjedinjene Države, uključujući skrivanje u legalnim pošiljkama voća ili odeće, ili čak mešanje droge u kakao prah ili voćnu kašu, iz kojih bi se kasnije mogla izvući.

Kako je Eskobarova moć rasla, on je takođe razvijao i privatni život. Oženio se svojom suprugom Marijom Viktorijom Henao i sa njom imao dvoje dece: Huana Pabla Eskobara Henaoa (koji sada nosi ime Sebastijan Marokin) i Manuela Eskobar (koju sada nosi ime Huana Manuela Marokin Santos). Ali kako je trgovina drogom jačala, Eskobar je postajao sve bogatiji i nemilosrdniji.

Tokom 1980-ih, Eskobarov kartel je zarađivao oko 70 miliona dolara dnevno. Kao rezultat toga, neto vrednost Pabla Eskobara je porasla — vredeo je između 30 i 60 milijardi dolara tokom svog života — i on je svoje bogatstvo koristio na stvari poput imanja pod nazivom Hasijenda Napoles, ljubimca nilskih konja i pomaganja siromašnim kolumbijcima.

I kako je njegova moć rasla, Eskobar ju je štitio po svaku cenu. Veruje se da je narko-kralj odgovoran za smrt oko 4.000 ljudi koji su se usudili da mu stanu na put, uključujući policajce, vladine zvaničnike, članove rivalskih kartela, novinare i obične građane.

Nije ni čudno što je bio na udaru kolumbijske i američke vlasti kao ozbiljnu pretnju. Ali Eskobar se pokazao kao osoba koju je teško zaustaviti.

Zatvor i smrt

1991. Pablo Eskobar je poslat u zatvor. Ali to nije bio zatvor kakav doživljava većina kriminalaca. Eskobar je postigao dogovor sa kolumbijskim vlastima u kojem je pristao da se preda pod dva uslova: da neće biti izručen Sjedinjenim Državama i da može da dizajnira sopstveni zatvor.

Rezultat je bio La Catedral, raskošan i luksuzan zatvor koji je uključivao saunu, đakuzi i salu za bilijar. U stvari, Pablo Eskobar je uživao takvu slobodu u La Catedral-u da je mogao da nastavi da nadgleda poslove kartela, pa čak i naredio smrt više vođa kartela 1992.

Za kolumbijske vlasti ovo je bila poslednja kap. Odlučili su da Eskobara premeste u drugi zatvor - ali onda je on iznenada pobegao.

Pablo Eskobar i njegova porodica bili su u bekstvu oko godinu i po, a progonili su ih i kolumbijska policijska jedinica poznata kao Blok za pretragu i grupa koja sebe naziva „Perseguidos por Pablos Escobar“ — što u prevodu znači „Ljudi koji progone Pabla Eskobara" — ili Los Pepes. A u decembru 1993. godine, kolumbijske snage su konačno ušle u trag Pabla Eskobara.

Saterali su ga u ćošak na krovu u četvrti Los Olivos u Medelinu. Pablo Eskobar je umro u 44. godini nakon što je upucan nekoliko puta, mada je nepoznato koja ga je grupa ubila (a neki veruju da je Eskobar, sateran u ćošak i bez mogućnosti da preživi, odlučio da izvrši samoubistvo).

Time je Pablo Eskobar bio mrtav. Ali njegovo nasleđe je traje do danas.

Nakon smrti Pabla Eskobara, oko 25.000 ljudi prisustvovalo je njegovoj sahrani. Među gostima su bili mnogi ljudi koje je Eskobar finansijski podržao — uključujući i siromašne u Kolumbiji. Za njih je on bio lik „Robin Huda“ koji je pokazao velikodušnost i saosećanje tako što je podelio svoje bogatstvo.

Ali za mnoge druge ljude — uključujući porodice onih 4.000 ljudi koje su Eskobar i njegov kartel ubili — on ostaje zlikovac hladnog srca, neko ko je izazvao nasilje i razaranja u Kolumbiji i šire.

Zaista, sam Pablo Eskobar je navodno živeo po mantri „plata o plomo“, što u prevodu znači „srebro ili olovo (metci)“. Iako je za neke bio dobrotvor, on je na kraju bio nemilosrdni narko-bos koji se ni pred čim nije zaustavljao da bi došao do svog cilja.

(Espreso/stil/Vanja Milenković/Prenela P.V.)