OVO JE BILA NAJMASOVNIJA OTMICA SA SLIKE: Pun školski autobus ZAKOPAN POD ZEMLJU, bili bez ventilacije hrane i vode

"Dejli mejl" piše da je kidnapere inspirisao kultni film iz 1971. "Prljavi Hari" sa Klintom Istvudom u glavnoj ulozi u kojem negativac kidnapuje školski autobus da bi tražio otkup za decu. Tako su naoružana muškaraca sa fantonkama preko glave preprečila put školskom autobusu u mestu Čovčila u Kaliforniji i potom ga vozili 11 sati do Livermora, daleke 'zabiti' prekrivene gustim rastinjem, gde su otetu decu prebacili u prikolicu kamiona pokopanu pod zemljom.

Nisu imali kupatilo, ni vodu, tek nešto hrane

"Bilo je zagušljivo", rekao je Lari Park, koji je tada imao 6 godina.

Deca nisu imala ni kupatilo ni vodu.

"Sećam se da je tada 10-godišnja Džodi Hefington bila jedna od starijih devojčica koje su pokušavale da umire mlađu decu", priseća se Dženifer Braun Hajd, koja je u tom momentu imala 9 godina.

"Osećala sam se kao životinja koju vode na klanje", rekla je.

"Sve je izgledalo kao džinovski kovčeg", ispričao je za CNN 2015. godine jedan od preživele dece.

Vrućina, mučnina, povraćanje i agonija

Mračna odaja – opremljena madracima i grickalicama – brzo se ispunila smradom od povraćanja i prljavštine, a užasnim uslovima samo je doprinela velika i kalifornijska vućina.

Unutar prikolice, otmičari su napravili improvizovane zatvorske ćelije postavljanjem drvenih pregrada. Nije bilo ventilacije, hrane, vode, ni toaleta.

Deca su se trudila da ostanu mirna dok su minuti i sati prolazili. Posle skoro 12 sati boravka u rupi, uslovi su počeli da se pogoršavaju. Krov je počeo da se urušava, a njima je ponestajalo hrane.

Učenik i vozač razbili poklopac i prokopali put do površine

Vozač autobusa Edvard Rej nije bio voljan da pokuša da pobegne jer se plašio da će ih otmičari čekati na površini.

Ipak, Majkl Maršal, koji je imao 14 godina, bio je spreman da iskoristi šansu.

"Pomislio sam u sebi: ako ćemo umreti, umrećemo dok pokušavamo da pobegnemo odavde", priseća se on u „Chovchilla“.

Činilo se da bi jedini izlaz mogao biti kroz zapečaćeni šaht na vrhu zakopane prikolice. Maršal se popeo na dušeke koje su taoci složili i gurnuo je poklopac svom snagom. Jedva se pomerio. Rej mu se pridružio i na kraju su uspeli.

Posle 16 sati u podzemnom paklu, u kom su bili živi zakopani, uspeli su da se oslobode. Otišli su do obližnjeg kamenoloma gde su zapanjene radnike zamolili za pomoć.

Policija ih prevezla u bolnicu

Pozvali su policiju koja je odmah došla na lice mesta, decu zbrinula do lokalne bolnice kako bi doktori uradili neophodne preglede, a oni su otišli do mesta zločina kako bi pokušali da pronađu dokaze o otmičarima koji su pobegli čim su primetili da su se deca izbavila iz zatočeništva.

Ubrzo su stigli i mediji, a priča se raširila planetarno.

Policiji je trebalo skoro dve nedelje da uđe u trag otmičarima, ali su istražitelji konačno uhapsili tada 24-godišnjeg Frederika Njuhola Vudsa, sina vlasnika kamenoloma. Pronašli su i saučesnike - Vudsovog vršnjaka Džejmsa Šenfelda i Džejmsovog mlađeg brata Ričarda.

Otmičari oslobođeni posle više od 3 decenije

Svi su dolazili iz bogatih porodica koje su živele u najlepšim predgrađima San Franciska.

Otmičari su na kraju osuđeni na doživotnu kaznu sa mogućnošću žalbe.

Trideset šest godina nakon otmice, Rićard Šenfeld je dobio uslovnu slobodu, što će tri godine kasnije dobiti i njegov brat Džejms, a 2018. iz zatvora će izaći i Fred Vuds.

Tada deca, danas odrasli ljudi, koji su bili zakopani pod zemljom skoro ceo dan i danas se bore sa traumama. Mnogi ne mogu da spavaju bez upaljenog svetla, većina je išla ili i dalje ide kod psihoterapeuta, a pojedini su kupili i kućne ljubimce koji im pomažu da se oslobode anksioznosti.

(Espreso/blic žena/Viktor Veličković/Prenela P.V)