MISLIO JE DA NEMA DECU, A ONDA JE SAZNAO ŠOKANTNU ISTINU: Odjednom se pojavilo njih 37oro i svi su NJEGOVI (FOTO)

Mlada žena Rejčel bila je ta koja zauvek promenila moj život. Još uvek se sećam tog trenutka - bilo je to 6. oktobra 2017. godine u 10. 55 časova. Sedela sam u kafiću hotela "Ritz" u San Francisku kada mi je stigla poruka na Fejsbuku. "Zdravo, Pitere. Šaljem vam poruku pod veoma čudnim okolnostima. Ovo je veoma osetljiva tema, ali da vas uputim u priču. Rođena sam 1994. godine zbog vantelesne oplodnje. Razlog zašto vam šaljem poruku je taj što verujem da ste možda vi bili donator", pisalo je u poruci.

Prvo što sam osetio bio je šok, pomešan sa prikrivenom strujom zadovoljstva što je poruka gramatički ispravna. Onda sam se prepao. Požurio sam nazad u hotelsku sobu, proseledio sa poruku svojoj ženi, bratu i sestru. "Može li ovo da bude prevara?", odgovorila mi je moja sestra, a i meni je to palo na pamet. Ali, čak i tada znao sam da bi ovo moglo da bude istina, prenosi britanski "Telegraph".

Krajem 80-ih i ranih 90-ih, dok sam pokušavao da uspem kao pozorišni producent i umetnički direktor u Los Anđelesu, mom rodnom graud, bio sam čest posetilac dve banke sperme. Bio je to dobar način da prikupim novac; dobijao sam najmanje 45 dolara po donaciji, do pet puta nedeljno.

Tokom pet ili šest godina, mora da sam dao stotine donacija, što mi je omogućilo da ostvarim svoj san i pokrenem pozorišnu trupu. U to vreme na klinici su mi rekli da su donacije anonimne, iako sam se složio da bilo ko od potencijalnih potomaka može da me pronađe u slučaju hitne medicinske pomoći - ako im zatreba moja koštana srž za transplataciju, na primer. Prestao sam sa tim i zaboravio na čitavu epizodu.

U narednim godinama sam proputovao celu zemlju radeći kao glumac, producent i režiser. Upoznao sam suprugu kada sam imao 48 godina - naš brak je trajao osam godina. Nikada nisam imao svoju decu, ali je moja žena imala ćerku i ja sam se zbližio sa njom; u mojoj glavi već smo imali gotovu porodicu.

Rejčel je otvorila drugi deo mog mozga i srca koji ranije nisu postojali

Bio sam ambivalentan prema ideji da imam svoju sopstvenu decu, iako sam bio spreman na to u pravoj vezi i u pravo vreme. Nažalost, moj brak je te 2017. počeo da se raspada, baš u vreme kada me je Rejčel kontaktirala. Ona je tada imala 23 godine i bila je ćerka samohrane majke. Rekla mi je da je pokušavala da me pronađe od svoje osme godine.

Nakon što je stigla njena poruka, pozvala sam banku sperme, koja mi je rekla da nikome nisu otkrili moj identitet, ali da su bii dostupni drugi podaci o meni: datum rođenja, visina, težina, moja profesija. Kasnije se ispostavilo da je Rejčel morala da preduzme ogromne detektivske korake kako bi me pronašla, sastavljajući različite deliće priče i na kraju me pronašavši preko veb stranice filmske industrije.

Bio sam fasciniran i ja sam morao da odgovorim. Tokom celodnevnog dopisivanja, Rejčel i ja smo otkrili neke čudne paralele. Kao i ja, i ona je radno završila srednju školu, izabrala je da ne ide na koledž i da nastavi da se bavi umetnošćću. Bila je muzičar i radila je u muzičkoj produkciji. Kao i ja, volela je džez gitaristu Džoa Pasa.

Predložio sam video ćaskanje. Od trenutka kada sam ugledao Rejčel - sa očima koje su bile iste kao moje - nisam mogao da mislim ni na šta drugo. Želeo sam da je upoznam; otvorila je drugi deo mog mozga i srca koji ranije nije postojao. Na početku razgovora, Rejčel mi je rekla: "Verovatno bi trebalo da znaš da nas ima više".

Moj odgovor je bio: "Oh! To me preplavljuje, nemoguće!".

Moja majka ima 97 godina i za sada je upoznala 20 unučića

Rejčel i ja smo se sreli sledećeg dana u kući mog prijatelja: izabrali smo to mesto jer je reč o neutralnoj teritoriji. Kada sam stigao, rekla mi je da može odmah da kaže da sam ja njen otac jer sam udario o sto. Ova nespretnost je očito bila genetska, s obzirom da je njena majka bila balerina. Smejali smo se, grlili i plakali u čudu i stalno zastajali da zurimo jedno u drugo. Bilo je toliko emotivno, da je čistačica u kući mog prijatelja, koja se zatekla tu, bila u suzama.

Tada sam konačno bio spreman da je pitam i za drugu decu. "Znam za blizance", rekla je Rejčel. Blizanci?! Ali, ubrzo sma otkrio da postoje i trojke. Bilo je mnogo informacija koje je trebalo obraditi.

Dve nedelje kasnije, Rejčel i ja smo se ponovo sreli i ona mi je pročitala opise ostale dece, njih 11, za koliko ih je znaa u tom trenutku, a sa kojima se povezala preko registra braće i sestara donatora i kompanije za utvrđivanje porekla. Među nima su bili Majkl, jedan od trojki i mornar, i Taji, student nauke o životnoj sredini u Ekvadoru.

Iako još nisam bio spreman da upoznam ostale, mislio sam da bih mogao da budem uskoro spreman. Ipak, na početku sam puno oklevao . Upoznati Rejčel bila je jedna stvar, ali kada sam saznao koliko ih ima, nisam bio siguran da to mogu da podnesem. Počeo sam da se pitam - da li sam dovoljno emocionalno stabilan i osvešćen za sve to.

Do kraja novembra upoznao sam četiri devojke. Prisustvali smo zabavi povodom Dana zahvalnosti i to što sam ih video kako razgovaraju pružio mi je takvo zadovoljstvo: na neki način ja sam bio odgovoran za ove živote. Tu su bili i moja majka, brat i sestra. Mama, koja sada ima 97 godina, bila je oduševljena svime što se dešava. Njeno kratkoročno pamćenje nije baš dobro, pa me često pita koliko ih imam i koliko ih je upoznala (blizu njih 20, prema poslednjoj računici). Ne vidi dobro, ali uživa da razgovara sa njima.

Moja deca su sada postala najvažnija stvar u mom životu

Na početku procesa, saznao sam da sam postao i deda. Uzbudljivo je to što sada vidim neke od svojih unučića, iskustvo koje nisam imala ni sa jednim od svoje dece. Moja deca su sada postala najvažnija stvar u mom životu.

Sve u svemu, imam 37 dece za koje znam i u upoznao sam njih 34. Oni imaju od 35 godina, koliko sad ima najstariji Džejmson, do 23 godine, kolikon ima najmlađi Sidni, koji je imao 17 godina kada sam ga upoznao. Blizanci i moj sin Aleks rođeni su u razmaku od četiri dana. Tu su i dve Britani.

Dolaze iz različitih sredina: neki su jedino dete, neki imaju braću i sestre od drugih donatora. Nekoliko njih ima dve mame, a jedna ima četiri. Neki su iz klasičnih porodica, ali ih je otac u većini slučajeva napustio. Mnoge majke su Jevrejke - i ja sam Jevrejin.

Većina nas takođe ima zajedničke osobine: upornu odlučnost, ljubav prema književnosti, otvoren um... Mašemo rukama kada smo uzbuđeni- Džejmi, Džeremi i Dekster najviše fizički liče na mene; Melani i Grifin dele moju ljubav prema igri reči i debati. Kada pogledam svoje ćerke Kortni i Britani, to je kao da se gledam u ogledalo. Ali na kraju, Rejčel - ćerka koja me je pronašla i spojila nas - verovatno je ona koja mi je najsličnija. Ima moj osmeh i, kao i ja, puna je optimizma. Takođe, obrađujemo svet na isti način - oboje mislimo da smo uvek u pravu i oboje možemo biti veoma tvrdoglavi.

Većina živi u Americi, ali Mikajla živi u Francuskoj i Rejčel i ja smo je posetili tamo. Tri puta sam išao u Evropu i jednom u Kinu da upoznam svoju decu. Što se tiče onih koji su ovde, putovao sam širom Amerike i upoznavao ih. Nekima sam platio da dođu u Los Anđeles.

Po prirodi sam društven, tako da mi sve ovo pričinjava ogromno zadovoljstvo. Što se tiče toga kako me zovu, to se razlikuje: "moj biološki otac", starac, Pops, ali me većina zove jednostavno Piter.

Bonus video:

(Espreso/BlicŽena/Prenosi A.M.)