DOKTORKA STAVILA TAČKU NA MITOVE O SMRTI: Ovako izgleda poslednji trenutak - PROCES JE SLIČAN PRAZANOM TELEFONU

Ketrin Meniks (64) je doktorka koja je radila 30 godina u palijativnoj nezi, sa pacijentima na samom kraju života. Njena misija je danas da pomogne svima da bolje razumeju proces umiranja i oslobode se straha od smrti.

"To nije zastrašujuće stanje, oni nisu svesni ničega", kaže dr Meniks.

"Prvo što se primećuje je da telo ostaje bez energije, poput mobilnog telefona kojem ne možete da napunite bateriju. Za njih je 'punjač' san i on im je potrebniji od hrane ili pića.

Štaviše, ljudi kojima se bliži smrt obično nisu uopšte gladni i to je sasvim u redu. Ne umiru oni zato što ne jedu. Oni ne jedu zato što im telo umire.

Kako vreme prolazi, potrebno im je sve više sna kako bi u kratkim pauzama kad su budni imali dovoljno energije da mogu da budu prisebni i urade bar nešto za šta su sposobni. Postepeno, oni ne padaju samo u san, već i u nesvest.

Pritom, ne razlikuju ta dva stanja.

To nije zastrašujuće, to je stanje u kojem nisu svesni ničega", kaže doktorka. Kad telo stigne do konačnih momenata, stanje bez svesti se više ne prekida.

Po njenim rečima, mnogi koji su gledali umiranje opisuju disanje samrtnika kao nešto veoma potresno, uznemirujuće. U filmovima, ta agonija izgleda dramatično.

Međutim, ona kaže da je u pitanju obična refleksna radnja, jer mozak ponavlja faze disanja između sporog i ubrzanog daha.

"To nekima deluje kao borba za vazduh, ali je to znak duboke nesvesti. Tada se ne oseća nikakva patnja", kaže dr Meniks.

Ipak, to neće biti uteha za ljude koji se opraštaju od svojih bližnjih, ali želi da im da do znanja da ih ništa neće boleti.

"Ljudima koji su uz dragu osobu na samrti ovo saznanje neće ublažiti tugu, ali se nadam da će se barem osloboditi straha i brige za svog bližnjeg koji umire", zaključuje doktorka.

Bonus video

(Espreso/bliczena/lepaisrecna)