ROĐEN JE U BOGATOJ PORODICI IZ UKRAJINE, A SA 65 JE SAZNAO ŠOKANTNU ISTINU O SEBI: Od ovog se nije mogao OPASULJITI

Jedan je rođen u imućnoj porodici doseljenika iz Ukrajine, a drugi u siromašnoj porodici indijskih korena.

Zamenjeni su u porodilištu. Dvojica Kanađana u dobi od 67 godina otkrila su ko su im zapravo roditelji i odakle potiču. Priča je počela da se raspliće pre dve godine kada je ćerka Ričarda Bovea počela da istražuje njegovo poreklo, piše Njujork tajms. Želela je da istraži svoje indijanske korene i nagovorila je oca da uradi DNK test kod kuće. Richard Beauvais je doživeo 65 godina i predstavljao se kao pola Francuz, a pola Indijac, ili Metis kako ih zovu u Kanadi. Odrastao je sa bakom i dedom u kući od brvnara među ostalim Metisima. Kada je kućni DNK test pokazao mešavinu ukrajinskog, jevrejskog Aškenaza i poljskog porekla, odmahnuo je rukom i vratio se svom životu kao ribar i vlasnik ribe u Britanskoj Kolumbiji, Kanada.

Otprilike u isto vreme u Manitobi, u Kanadi, jedan od mlađih rođaka Edija Ambrouza takođe je zatražio DNK test. Ambrose je odrastao slušajući ukrajinske narodne pesme i išao na misu na ukrajinskom jeziku, ali test je pokazao da nema veze sa ukrajinskim poreklom. Ambrose je Metis, pokazao je test. Posle niza neprospavanih noći, guglanja, telefonskih poziva i razmene mejlova, Bove i Ambrouz su pre dve godine zaključili da su zamenjeni pri rođenju.

Greška se dogodila pre 67 godina u maloj bolnici u Arborgu u Manitobi.

Dve bebe rođene u razmaku od nekoliko sati jedna od druge date su pogrešnim roditeljima. Beauvais i Ambrose vodili su živote koji im nisu pripadali: u slučaju Bovea, ovo je značilo teško detinjstvo koje je brutalna politika Kanade prema autohtonom narodu učinila još traumatičnijim, a za Ambrozija srećno, bezbrižno odrastanje u ukrajinskoj katoličkoj kulturi relativno bogati imigranti u Kanadu.

"To je kao da vam neko provali u kuću i ukrade nešto. Osećam se kao da je moj identitet ukraden. Cela moja prošlost je nestala", kaže Ambrouz. Još se morate boriti za budućnost. Kako?

Prvi put kada su se čuli, Bove se našalio: njegovi roditelji su pogledali dve bebe, rekao je, uzeli slatku, a ostavili ružnu. Posle su obojica jedno drugom priznali: voleli bi da nikada nisu saznali istinu.

Kamil Bove je bio Francusko Kanađanin i njegova supruga Loret Metis, dvojnog francusko-kanadskog porekla i porekla iz Krija. Kri je jedno od najvećih autohtonih plemena Severne Amerike. Živeli su u gradu Fišer Branč, u maloj, loše građenoj kući bez vodovoda. Otac je bio železnički radnik. Gledis Humenjuk (96) rekla je da se Loretina majka uvek držala po strani jer nije znala engleski.

Drugu porodicu činila su deca ukrajinskih doseljenika Džejmsa i Ketlin Ambrouz. Bili su uspešni farmeri, vodili su prodavnicu i poštu u gradu Rembrant. Posle tri ćerke dobili su sina kojeg su obožavali. „Ričard je trebalo da odrasta u porodici punoj ljubavi“, kaže danas Edi Ambrouz, penzionisani tapetari. "Trebalo je da bude on. Trebalo je da ima tu ljubav." Za razliku od Ambroza, Rišar Bove seća se gotovo samo traume iz detinjstva. "Rekao mi je da to verovatno ne bih preživeo, bilo je tako brutalno. I pomislio sam, pa, možda mi je drago što nisam morao da prolazim kroz to. Ali tužno je što to govori", kaže Ambrouz .

Ričardov otac se razboleo i umro kada je dečak imao tri godine. Mama Lauretta je odvela njega i dve sestre svojim roditeljima u St. Loran, u naselje u kome su živeli Meti. Živeli su u drvenoj kući koju je od autoputa delila močvara koja je bila prohodna samo u jesen i zimu. Porodica je govorila kri i francuski. Baka je napravila vino od maslačka i zagrejala kamenje u peći na drva da zagreje dečije krevete. Nakon što su mu baka i deda umrli, Ričard je pao na brigu o svojoj braći i sestrama. Seća se krvi nakon što je slučajno ubo svoju sestru iglom za pelene. Seća se kako je prošao kroz smetlište tražeći hranu, čekajući mamu za šankom. Kada je imao osam ili devet godina, doživeo je najgori dan u životu: socijalni radnici su upali u kolibu i preuzeli starateljstvo nad decom koja su ostala sama.

Richard Beauvais se seća da je udario socijalnog radnika koji je ošamario njegovu sestru jer je plakala. Na kraju su odvedeni u sobu sa ružičastim zidovima gde su ih, priča NIT, hranitelji pokupili „kao štenad“. U to vreme nije bilo mnogo simpatija prema Aboridžinima u Kanadi. Kasnije će saznati da su oduzeta od svojih majki u okviru tadašnje politike asimilacije: kanadske vlasti su masovno odvajale decu domorodačkih naroda od njihovih porodica i davale ih na usvajanje belcima – ponekad i nasilno.

Na sreću, Bove je završio kod brižnih hranitelja, sa kojima je i dan-danas u kontaktu. Sa njima je naučio engleski, ali je izgubio francuski i jezik plemena Kri. Majka je kasnije pokušala da povrati starateljstvo nad decom, ali nije uspela. Sa 16 godina, Bove se preselio iz Manitobe u Britansku Kolumbiju i radio kao ribar. Na kraju je postao vlasnik kompanije

(Espreso/Jutarnj ilist)