SRPSKI FIZIČAR OTKRIO KOLIKO JE GRMLJAVINA OPASNA: Za vreme OLUJE bezbedni ste samo na JEDNOM mestu

Zašto su gromovi toliko opasni i kako da se zaštitimo od njih objašnjava fizičar dr Nikola Cvetanović.

"Munja je slika koju vidimo, svetlo koje se prostire. Grmljavina je zvuk, ono što čujemo. A udar groma je sve to zajedno. Tek odskora potpuno razumemo taj proces. Uzrok je u tome što unutar oblaka dolazi do velikog naelektrisavanja, a munja je u stvari jako dugačka varnica, duga i do pet kilometara. Formiraju se ogromni naponi unutar oblaka, nezamislivi, od 10 do 100 miliona volti", objasnio je fizičar u gostovanju na TV K1.

"Što je veći razmak između munje koju vidimo i zvuka koji čujemo, to smo bezbedniji, jer to znači da je udaljena. Dolazi do ogromnog oslobađanja toplote pa uvek kada imate udar čujete ga kao zvuk. Munje putuju velikim brzinama, do 100.000 kilometara u sekundi. Potpuno ste bezbedni ako između munje i zvuka prođe oko 30 sekundi. Ako je vidite i jako brzo čujete - niste bezbedni".

Savet u slučaju grmljavine

Dr Nikola Cvetanović dao je i korisne savete kako ovog leta ostati bezbedan kada dođe do grmljavine.

"Ne treba nikako stajati pored drveta, a i na planininama je izuzetno opasno. Savet je da nikako ne budete u grupi, već se svi razdvojte. Opasne su veoma i vodene površine, pa obavezno treba izbegavati plivanje i boravak u čamcima. Nemojte leći na zemlju već čučnite. To iz razloga što struja uvek ide ka zemlji. Najbolje je ipak naći zaklon", kazao je fizičar i objasnio zašto je automobil odličan zaklon.

"U automobilima postoji tzv. Faradejev kavez. Ako grmi, vozite uvek dalje od munja koje vidite na nebu. Ako je vozilo dobro zatvoreno, ako zatvorite sve prozore, onda ste zbog metala u Faradejevom kavezu zbog kojeg je električno polje poništeno, potpuno zaštićeni. Munja ne može da dođe do vas. U automobilu ste bezbedni bez obzira na to da li je motor uključen ili nije, da li se krećete ili stojite. To je najbliži i najbolji zaklon".

Jednako su bezbedni i avioni te nema razloga da brinete ako putujete dok grmi i seva, kaže fizičar.

"Avione često udaraju gromovi, ali oni imaju kablove koji se ponašaju kao gromobran pa su i putnici i svi elektronski uređaji u avionu su zaštićeni. Šezdeset i neke godine prošlog veka bila je poslednja nesreća izazvana udarom groma u avion, ali jasno je koliko je tada sve bilo drugačije nego danas. Cilj gromobrana je da struju sprovede ka zemlji, on služi kao veliki provodnik koji struju usmerava naniže. Isključite uređaje sa čipom iz struje.

Mobilni telefon ne privlači grom

Cvetanović je objasnio da mobilni telefon ne privlači grom.

"Ako ste sami na nekoj otvorenoj površini to će privući grom, a ne mobilni telefon. Ono što bi kod kuće trebalo izbegavati je žičani telefon jer je moguće da ako grom udari negde blizu, dođe do nekog udara putem žica. Ako udari u spoljne instalacije, u dalekovod, uređaji u stanu mogu da se pokvare. Zato bi, na primer, trebalo izbegavati kupanje kada je grmljavina. Što su instalacije u boljem stanju, u smislu zaštite, to je bolje, ali stopostotna zaštita ne postoji. Kada grmi isključite iz laptopove, televizore, mikrotalasne pećnice... Ovi uređaji su u najvećoj opasnosti, kao i svi uređaji sa čipom".

Od udara groma više stradaju muškaraci

Cvetanović je kazao da prema statistici iz SAD-a od udara groma strada više muškaraca nego žena.

- Razlog nije organski već u tome što muškarci više rade na opasnim mestima, na krovovima na primer. Više idu na hajking, više rade u njivama i na otvorenom. Ljudi stradaju jer se u jako kratkom roku oslobađa ogromna snaga, velika struja u nekoliko mikrosekundi. Dosta ljudi i preživi udar groma. Oni koji su preživeli, preživeli su tako što je struja išla po površini kože - imali su opekotine ali su unutrašnji organi ostali zaštićeni. Struja uvek ide po površini, ali čovek strada od srčanog udara, na primer. I ljudi su električni sistem, i mi "radimo" na struju, prevashodno naš nervni sistem. Kada se saspe tolika energija za tako kratko vreme dođe do poremećaja i moguće i do smrti", objasnio je Nikola Cvetanović.

Fizičar je kazao da nema razloga se plašimo kada grmi ako preduzmemo preventivne mere zaštite.

"To je fascinantna i prelepa prirodna pojava koje se ne treba se plašiti. Mnogi naučnici smatraju da smo zbog munja i gromova kao civilizacija dobili vatru i da je zahvaljujući njima nastao i život na zemlji. Kada bismo naterali grom da udara gde mi hoćemo, kada bi uspeli da privlačimo gromove i akumuliramo tu energiju, bila bi to revolucija u oblasti održive energije. Međutim, postoje veliki tehnički problemi, a i nikada ne znamo kada će i gde udariti. Nadalje, nisu svi gromovi isti, oni variraju u svojoj snazi. Za sada nismo blizu takve praktične primene. Zamislite koja bi to količina energije bila kada znamo da svake sekunde 40 gromova udari u zemlju, širom sveta. Kod nas ih nema toliko često. Broj udara groma zavisi od kretanja vazduha i na mestima gde postoji veliko zagrevanje vazduha tamo je veća verovatnoća da ih bude više. To su prevashodno ekvatorijalna Afrika, delovi Rusije, Florida. U Evropi nisu toliko izraženi. Imamo oko šest gromova po kvadratnom ilometru godišnje", rekao je Cvetanović.

Superćelijska oluja u Beogradu:

(Espreso/ Blic žena)