AKO STE MISLILI DA JE ONO ŠTO VAM PADNE NA RAME PTIČIJI IZMET VARATE SE: Evo šta je prava ISTINA

Ptice proizvode urin, ali ga ne izbacuju isto kao ljudi, a način na koji to rade je prava evoluciona adaptacija obavljanja ovog čina bez prekidanja letenja

Ptica izbacuje telesni otpad bez prekidanja leta

“Ptičija mokraća ne liči na našu“, kaže Sušma Redi, vanredna profesorka ornitologije na Univerzitetu u Minesoti i dodaje da “umesto tečnosti, ptice ispuštaju belu “pastu” koja se sastoji od urina i fecesa.

Na ptičijem telu postoji otvor kroz koji one izbacuju otpad. Reč je o kloaki, višenamenskoj “rupi koja vodi do urinarnog, digestivnog i reproduktivnog trakta. Kroz ovaj otvor ptice povremeno “zalivaju” automobile i ljude.

Dinosaurusi, preci ptica, takođe su imali kloake, kao i vodozemci, gmizavci, neke ribe i kljunari.

Iz evolucione perspektive, ova jednokratna metoda izlučivanja otpada kod ptica verovatno je funkcionalno sačuvana, jer je bila adaptirana tako da ptica nije morala da prekida let kako bi se oslobodila nagomilanih telesnih materija, kaže Redi. Potrebno je mnogo energije da bi se mahalo krilima, pa ptice moraju biti lagane. Osim toga, one moraju zadržati esencijalne hranljive materije tokom dugih perioda leta i odbaciti sve što ono što bi im smetalo, dodaje Redi.

Nauci je nepoznata modifikacija ptičije mokraćne kiseline

Letenje pomaže da se objasne razlike između urinarnog sistema ptica i sisara.

Sisari se oslobađaju azotnog otpada pretvaranjem amonijaka (toksične supstance) u ureu koja se zatim razblažuje u tečnosti. Ovo je urin koji ljudi i drugi sisari izlučuju.

Ptice pretvaraju azotni otpad koji izlučuju bubrezi u mokraćnu kiselinu, koja se ne rastvara u vodi i izlazi kao čvrsta supstanca. To znači da ptice mogu da štede vodu i njihova bešika ne mora da bude puna i teška.

Ali ptičija mokraća može biti složenija. Studija objavljena 2020. u “Journal of Ornithology” testirala je hemijski sastav mokraće šest vrsta ptica i nije pronašla tragove mokraćne kiseline. Umesto toga, naučnici su pronašli jedinjenja napravljena od amonijuma, magnezijuma i fosfata. Rezultati pokazuju da nepoznati proces modifikuje mokraćnu kiselinu u ptici neposredno pre nego što izađe iz kloake. Buduće studije sa više vrsta ptica mogle bi pomoći da se objasni ova misteriozna transformacija.

“Ponekad su one stvari koje se nalaze u udžbenicima upravo ono što bi trebalo da ponovo testiramo“, rekla je Redi.

Ova naučnica koristi ptičji izmet za proučavanje DNK. Njena laboratorija koristi izmet nekih vrsta obalskih ptica poput Charadrius ​​melodus, kao neinvazivan način za prikupljanje genetskih uzoraka koji pružaju informacije o ishrani, mikrobiomu, pa čak i bolestima ptica.

Ne zamerite na fotografiji koja je uvod u video temu o maloj nuždi kod ptica!

Ipak, sve je to deo čudesne prirode!

Majke i snajke:

(Espreso/Telegraf.rs)