PESME OVOG ČOVEKA SVI PEVATE PO KAFANAMA, A NE ZNATE KO JE ON: Evo šta je bio u JUGOSLAVIJI (VIDEO)

Dragiša Nedović, rođen 20. jula 1916. godine u Kragujevcu, bio je tekstopisac i kompozitor.

Počeo je da stvara još kao dete, čim je naučio da piše. Njegovi roditelji, otac Andrija i majka Gina, imali su devetoro dece — pet sinova i četiri ćerke.

Dragišini roditelji su bili slabijeg imovinskog stanja, pa je on, kada je napunio 16 godina, odlučio 1932. da krene peške iz Kragujevca, kako bi, kako je rekao, „narod čuo njegovu muziku“, noseći sa sobom „samo jednog stara, pokvarena gitara”. Putujući Srbijom nastajale su njegove pesme: „Teško mi je da odem iz Šumadije“, „To je moja Šumadija“, „Jadan sam prijatelju“ i druge. Ovaj zaključak je na neki način autobiografski i odražava njegov životni put. Ljudi sa oduševljenjem prihvataju nove pesme.

Put ga dalje vodi u Bosnu, gde počinje da piše bosanske sevdalinke i tu nastaju njegove pesme trajne vrednosti, kao što su: „U lepom starom gradu Višegradu“, koju je prvi otpevao Himza Polovina sredinom pedesetih, „ Iz Bosna se jedna pesma čuje“, „Prođoh Bosnu kroz gradove“, „Odnijele me bosanske pjesme“ i mnoge druge, a narod na ovim prostorima sa velikim oduševljenjem prihvata novi Dragišin stil.

Nakon dužeg boravka u Bosni, Dragiša nastavlja put i stiže u Dalmaciju, gde sada, inspirisana novim motivima — morem, brodovima i prelepom obalom, odmah počinje da piše i komponuje, i tu se rađaju nova dela: „O lipa ti nezanko“, „Kad si bila mala Mare“, „O mala bijela lađo“, što Dalmatinci prihvataju sa velikim oduševljenjem.

Ove pesme su brzo našle svoje mesto u tadašnjoj muzici i ubrzo postale „originalne“, „kultne“, što je i bio glavni razlog nepoznavanja i nepriznavanja autorstva ovih pesama. Ništa bolja situacija nije bila ni u drugim delovima bivše Jugoslavije, a posebno u Srbiji, gde su mnoge pesme, zbog svoje lepote, vrednosti i opšte prihvaćenosti, smatrane „narodnim” pesmama, čiji je autor nepoznat. Time su Nedoviću oduzeta autorska prava na njegove pesme.

Posle mnogo godina, Dragiša se vraća u Srbiju i nastavlja da piše, sada sa velikim životnim i umetničkim iskustvom. Bio je pun mašte i novih ideja. Napisao je preko 400 pesama.

Međutim, sa Dragišom je počela da se poigrava sudbina i on se 1950. godine razboleo od tuberkuloze, pa je nastala njegova tužna pesma „Pluća me bole, nemam više zdravlja“, koja je ubrzo zabranjena za javno izvođenje, s obzirom na to da je u to vreme . veliki broj mladih obolevao je od ove opake bolesti, pa je ova pesma izazvala nekoliko samoubistava. Preminuo je 31. januara 1966. godine u rodnom Kragujevcu od srčanog udara.

(Espreso/Sevdalinka.info)