NJEGOVE PESME SVI PEVATE PO KAFANAMA, A NI NE ZNATE KO JE ON: Bio je najveća ZVEZDA JUGOSLAVIJE (VIDEO)

Dragiša Nedović je svojim pesmama svojom autentičnošću i tradicionalnim motivima zaslužio da ga stručnjaci smatraju delom jugoslovenskog kulturnog nasleđa u oblasti narodne muzike.

"Proljeće u Mostaru"

Tvorac poznate sevdalinke „U lepom starom gradu Višegradu“, kao i još 800 šlagera, je Dragiša Nedović iz Kragujevca, muzičar, kompozitor, tekstopisac i autor pesama koje, zbog svoje autentične vrednosti, ostali su zabeleženi kao deo jugoslovenske kulturne baštine.

Nedoviću su još za života osporena autorska prava, a mnoge pesme su dobile status narodnih, iako su u njegovom „plavom koferu” pronađeni njihovi rukopisi sa tekstovima pesama koje je neumorno stvarao. Emituje Radio Slobodna Evropa.

Prof. Dr Dragan Bataveljić, autor monografije „Dragiša Nedović – život i delo“, koji je u svojoj knjizi dokazao autentičnost Nedovićevih pesama, kaže da je osetio potrebu da piše o ljudima i krajevima nekadašnje zajedničke države sa kojima se susreo. .

„Kada je živeo u Bosni, pisao je pesme iz tog kraja, ako je živeo u Dalmaciji, onda je pisao pesme o njoj i zbog toga je ostao zabeležen u jugoslovenskoj narodnoj muzici. Kažem jugoslovenski jer se Nedović može nazvati prvim i možda jedinim tekstopiscem i kompozitorom jugoslovenske narodne muzike“, kaže Bataveljić.

Pored pesme „U lepom starom gradu Višegradu“ iz Nedovićevog „Bosanskog ciklusa“ tu su i druge poznate sevde „Iz Bosna se jedna pjesma čuje“, „Prođoh Bosnom kroz gradove“, a inspirisane Dalmacijom. i Dalmatinaca, komponovao je poznate pesme „Kad si bila mala Mare”, „O lepa stranče”, „O bela lađo” i mnoge druge.

„Mnogi su mislili da su te najpoznatije pesme iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije narodne, a zapravo su to bila njegova izvorna dela. Naravno da ima U prekrasnom starom gradu Višegradu i Kad si bila mala Mare, Korčula, U Opatiji, Dubrovniku, Splitu, rodnom gradu, Ča, ča, ča su dva dječaka, koja se i danas pjevaju i izvode dalmatinske klape" , kaže on.Bataveljić.

Njegova je i pesma „Stani, stani Ibar vodo“, a svoju Šumadiju je pevao u pesmama „Lijepe li su Gružanke“, „Tekala je reka Lepenica“, „Dole kod Topole se berbu vinogradi“, „Dole stara vodenica na Moravi“, „Jadni prijatelj“ i mnoge druge pesme čiji su tekstovi i muzika puni emocija.

Iako je preminuo početkom 1966. godine u Kragujevcu, njegove pesme se i danas pevaju širom bivše Jugoslavije. Dragiša Nedović se smatra jedinim pravim autorom jugoslovenske narodne muzike.

„Imate mnogo uspešnih tekstopisaca, koji su za sobom ostavili dela trajne vrednosti, ali su za sobom ostavili pesme iz svog podneblja. Ili je to Makedonija, ili Crna Gora, ili Dalmacija ili Bosna i Hercegovina. Samo Nedović je jedan od retkih ljudi koji je tada putovao Jugoslavijom i verovatno mu je to bila inspiracija, pa je gde god da je bio ostavljao pesme koje je pisao o krajevima, ljudima i emocijama“, zaključuje Bataveljić.

(Espreso/sevdah.tv)