Muž joj je otišao u rat, a ona se PRERUŠILA U MUŠKARCA i otišla u vojsku! Sada je NOĆNA MORA Islamske države! (FOTO)

Još onda, mnogo pre nego što je nastala Islamska država i gotovo deset godina pre njihovog ubilačkog pohoda u njenom zavičaju, pomišljala je da bi jednog dana i sama mogla da ode u rat.

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

Kako piše Gardijan, Hatun, koja na obrazima ima male tetovaže karakteristične za rodni kraj, pripada jazidskoj manjini u Iraku. Zbog toga što ih ima malo i njihove drevne religije, koja podrazumeva verovanje u anđela pauna i tabue u vezi s plavom bojom, vekovima su bili žrtve progona, pa muzička tradicija obiluje tragičnim pričama o ratu, masakrima i gubicima. I njen lični život obeležili su sukobi.

- Ceo život smo proveli u ratu, bez razloga - kaže ona posle jutarnje vežbe sa svojim borcima, u baraci severno od planine Sindžar, gde sada živi.

Otac joj je mobilisan u iransko-iračkom ratu nekoliko meseci nakon što se rodila, i ubrzo potom je zarobljen. Nije ga videla deset godina i veruje da je to uticalo na njen pevački izraz.

Rođena je jednog leta na livadi planine Sindžar, gde su svake godine mesecima boravili, napasajući stoku. Odrastala je okružena pesmom i inficirana je muzičkim nasleđem.

Posle šestog razreda morala je da napusti školu da bi radila na lokalnim farmama. Sankcije nametnute vladi Sadama Huseina izazvale su skok cena namirnica i porodici je bilo potrebno više novca, a u njenom mestu ionako nije bilo srednje škole.

Naučila je da svira tamburu, pa je rodbina uskoro počela da se okuplja da bi slušala kako Hatun izvodi njihove omiljene balade. Kao žena u konzervativnoj sredini nikada nije očekivala da će njenu pesmu slušati bilo ko drugi.

- Nisam htela da pevam u javnosti, jer u našoj kulturi nema mesta za žene muzičare.

Rođak, koji je u njenom talentu video mogućnost da izvuče korist za sebe, pokrenuo je njenu karijeru. Pozvao ju je da peva za porodicu i tajno je snimio. U to vreme, ona nije znala ni kako kamera funkcioniše.

Njen CD je prodat u 4.000 primeraka, što je izuzetno veliki broj za tako siromašno društvo. Kaže da joj bilo neprijatno zbog iznenadne slave. Bojala se da će joj ona doneti samo sramotu, sve dok joj otac nije pružio podršku.

- Trebalo je da mi kažeš da želiš da pevaš, ja nemam ništa protiv toga - rekao joj je kada je 2004. pozvana u najveći grad u regionu da peva na jazidskoj proslavi kojoj su prisustvovali najviši zvaničnici.

Bio je to njen prvi nastup pred masom ljudi i gotovo se oduzela od straha kada je primetila da jedan od dostojanstvenika na bini tiho jeca. Kasnije joj je rekao da je bio dirnut - ne samo pesmom, već i pevačicom, prvom jazidskom ženom koja je javno izvodila njihovu muziku.

- Kada sam odlučila da postanem pevačica, to je bilo ravno odlasku na front i borbi protiv neprijatelja. Bilo je veoma teško ženama koje bi izabrale tu profesiju - seća se Hatun.

Možda nije slučajnost što je pesma koja je otvorila put njenoj slavi i najavila njenu budućnost, bila priča o ženi koja je otišla u rat.