TUŽNO
POTRESNA SLIKA SINA VESNE PEĆANAC, GORE JE NEGO ŠTO MISLITE: Naježiće svakog (FOTO)
Njegova majka je takođe imala bolan život. Nju je depresija stigla u vreme bombardovanja, što je i sama priznala
Fotografije na kojima glumica Vesna Pećanac odlazi po ručak u Narodnu kuhinju i priča da živi na rubu egzistencije bio je povod da se oglasi njen sin Petar. Već godinama govori se o teškoj sudbini koja je njegovu porodicu zadesila posle smrti oca.
– Mislim da je ta tragedija počela devedesetih i da je ona bila opšta. Živko je samo jedan primer ili istureni slučaj. Ima mnogo žrtava ratova, tranzicije, odnosno dekomponovanja našeg društvenog i državnog ustrojstva. Živkova je krivica možda bila to što je bio najbolji u svome poslu. Nekima se uspeh ne prašta. Pogotovo onaj međunarodni. Ako sam šta iz očevog primera mogao da naučim, to je da postoji tamna strana ljudske prirode i da je veoma moćna i učinkovita. O tome govore i svi Živkovi filmovi, ali i naša neposredna istorija, rekao je Petar u intervjuu za Blic.
On je dodao da nije bio naročito “potresen” kako su neki mediji to prikazivali, jer to traje godinama. – Žena je, opet, u toj kuhinji sedela i razgovarala sa patrijarhom. Dakle, bio je to sastanak na visokom nivou. No, ona nije u zavidnoj situaciji. U dugovima je do guše. Jure je izvršitelji. Ona se snalazi kako zna i ume. Ne može sama, ali eto, ona se bori nekako. Obraća se ljudima za pomoć, a pomoć uglavnom izostaje. Gde su kolege? Šta rade političari?
Mnogi su se javili da joj pomognu. Na pitanje da li je trebalo da se to desi mnogo ranije Petar je zaključio:
– Koliko znam, još joj niko nije pomogao, u smislu da se trajno njen status i situacija reše. Ona je dužna preko 15.000 evra kroz tužbe, kazne i račune. Dok se ne oslobodi tereta dugova, ona neće moći da izađe iz začaranog kruga siromaštva i bede. Ima meseci kada joj uzmu celu penziju, a nekada primi 1.200 dinara ili 2.100. Ko može da živi ceo mesec sa dvadeset evra? Samo Vesna Pećanac.
Međutim, ni život njenog sina nije mnogo bolji. On je javno jednom prilikom na mrežama napisao svoju ispovest, a u svakoj njegovoj reči vidi se velika tuga.
"Bavljenje muzikom zatupljuje coveka. Fali mi ona britka misao koju sam imao dok sam pisao knjigu. Fali mi i ono sveprožimajuće jedinstvo koje sam osećao dok sam slikao na platnu. Još se nisam bavio vajarstvom i arhitekturom, a mogao bih. Kratak je ovaj život, a ja bih voleo da iskusim sve oblike humanog stvaralaštva. Ja sam genij koji ne samo da nikome u okolini nije potreban, već i smeta i izaziva neprijatnost zbog suviška darova koje nosi u sebi. Činjenično stanje. Moja kultura je upravo srazmerno suprotna sa nekulturom BG pašaluka. Ah, kako me to čini duboko nesrećnim i rekao bih protraćenim. Sagradio bih dvorac sa četrnaest kula i snimio film do polovine jula. Ljudi me ne cene i ja danas nemam ni hleba da jedem. Idem na kej da sviram sa verovatno najboljim gitaristom u gradu koji je uredno registrovani socijalni slučaj i da sakupimo što novaca u šešir. Za mene je to zabavno iskustvo", napisao je Petar 2017. godine.
"Počeli smo da radimo na albumu sa radnim naslovom "Totalno deklasiran". To je najveći greh u ovdašnjoj zaista preko svake granice pristojnosti odveć tupavoj sredini, to. priznati poraz i reći da si pobeđen. Moja je pobeda u priznanju poraza. Ne samo da sam deklasiran, već i degradiran. Vrsta ljudi kojom sam okružen ne prestaje da me iznenađuje. sinoć sam kontemplirao svu ništavnost i sitničavost ljudske laži. ja ne čekam da mi se ljudi obrate, pa da im vidim laž na usnama. ja ih čitam u prvom trenu. vidim im laž u očima. i tada sam najviše poražen jer ljudi nose laž svuda sa sobom. Od svih stvari u životu koje čovek može izgubiti, najviše bola i praznine mu pričini gubitak smisla. dosta mi je besmislenih ljudi. Hteo bih tvoje oči. ne da me gledaju, već da me vide. uzmi me onakvog kakav zapravo jesam. Nije mržnja odsustvo ljubavi. ona je ljubavi veoma slična jer gori i ne sagoreva. odsustvo ljubavi je strah. oko mene ljudi se svačega boje. po tome znam koliko malo vole.Vreme mi je da postanem autoritet. I am a leading caracter in the story of my mind. Čovečanstvo je nepovratno izgubljeno. Spašava se samo jedinka i jedinstvenost. Razmišljam o mehanizmima i obrascima po kojima se vladaju ljudi, a da toga nisu svesni. Prosvećenost u Srbiji je kao vrlina na robiji. šta bih dao da se okružim sa par svetlih umova. Dosta mi je mraka i tame. Zvezde na nebu svetlucaju same", pisao je Petar.
(Espreso)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!