OVAKO GLASI TUTANKAMONOVO PROKLETSTVO KOJE TERA JEZU U KOSTI: "Smrt će snaći SVAKOG KO..."

Egipatska Dolina kraljeva u 19. veku bila je omiljeno mesto svetskih arheologa, jer se na ovom području moglo otkriti mnogo vrednih predmeta od zlata.

Nažalost, zbog velike vrednosti pronađenih stvari ono je bilo omiljeno i brojnim razbojnicima koje su ispraznili, ukrali i rasprodali sve što se moglo prodati. Najtužnije od svega je što većina pronađenih i ukradenih stvari nikad nije zapisana.

Kad je Hauard Karter stigao u Egipat 1891. godine, bio je uveren da se tu skriva neotkrivena i neopljačkana grobnica, ali s njim se nije niko slagao. Zahvaljujući svojoj upornosti i predanosti, ali i finansijskim sredstvima Lorda Karnarvorna koji je podupirao njegov rad, engleski arheolog u novembru 1922. godine napokon je pronašao ono što je tražio.

U ruševinama u Dolini kraljeva otkrio je sakrivene stepenice koje su vodile do grobnice stare 3300 godina, a iznad koje je pisalo ime Tutankamon. Zapečaćeni prostor sastojao se od četiri sobe, koje je arheološki tim počeo istraživati.

Dana 16. februara 1923. godine napokon je kročio u poslednju sobu - grobnicu faraona Tutankamona, a ono što je tamo zatekao zauvek je promenilo lice arheologije. Budući da su Egipćani faraone smatrali bogovima, nakon smrti su mumificirali njihova tela, a grobnicu ispunili zlatom, odećom, oružjem, nakitom i drugim vrednim predmetima.

Karter i njegove kolege u grobnici su pronašli neopisivo bogatstvo. Na licu je imao posmrtnu zlatnu masku, koja se danas smatra najpoznatijim predmetom pronađenim u Tutankamonovoj grobnici.

Iako je iznad sarkofaga stajao natpis: Smrt će snaći one koji ometaju faraonov san, na njega se na početku niko nije obazirao. No s obzirom na to da je u roku šest nedelja od otvaranja grobnice iznenadno umrlo 12 ljudi iz ove ekspedicije, počele su se širiti priče o Tutankamonovom prokletstvu. Dva meseca nakon otvaranja Tutankamonove grobnice preminuo je i Lord Karnarvorne. Dan nakon Lordove smrti stvar je došao da ispita njegov blizak prijatelj Džordž Gold. Ušao je u faraonovu grobnicu, nekoliko sati kasnije dobio je visoku temperaturu i preminuo je.

Do 1930. godine umrle su 22 osobe koje su učestvovale u otvaranju grobnice, što je dodatno raširilo priču o Tutankamonovu prokletstvu.

(Espreso)