NAJVEĆE ZLO U ISTORIJI: Milioni su stradali u jezivim logorima HOLOKAUSTA! (FOTO) (VIDEO)

Mnogi od nas ne mogu da se sete gde su bili prošlog 27. januara, veliki broj ne zna ni da je danas baš taj datum. Ali i postoji grupa onih koji današnji dan sanjaju i koji će na njegov pomen zadrhtati ili zaplakati. I tako dok postoje.

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

Čovečanstvo je padalo i uzdizalo se više puta, civilizacije su nastajale i propadale, na njihovom mestu dizale su se nove. Međutim jedna crna mrlja stajaće na epitafu ljudske rase, kada je jednom ne bude bilo. Holokaust.

Sećanje na holokaust: U Aušvicu položeni venci, minut ćutanja na letu iz Tel Aviva (FOTO)

Samo ime nosi prizvuk mraka, mraka koji je progutao milione ljudi. Milione žena, dece, staraca, nerođenih, novorođenih - nevinih...Razlog? Ako bismo pokušali da obrazložimo, to bi značilo da tražimo trunku razuma u ćoškovima pomračenog uma. Dovoljno je dati bukvalan prevod reči Holokaust.

Holos - ceo, sve, svi.

Kaustos - spljivanje, spaliti.

Nećemo preričavati odavno ispričane priče, nećemo se razbacivati ciframa. Daćemo vam nekoliko žalosnih, duboko potresnih činjenica. I daćemo vam mogućnost. Mogućnost da zamislite...

Imate 10, 11 godina. Igrate se u dvorištu sa svojom bratom i sestrama. Na vašim vratima piše Koen, Deršovic, Baum, Jovanović, Nikolić..

Nebitno, zar ne? U januaru 1940 godine, bilo je veoma bitno. Od životne važnosti.

Nakon što ste izgubili sve, nakon što ste gladni, bosi i uplašeni proveli mesece u malom kvartu nekog od evropskih gradova, kojima ste do malopre hodali slobodno i ponosno, sada stojite u redu. Ispred vas je nepregledna kolona ljudi. Vaših rođaka, komšija, prijatelja. Spajaju ih strah, nemoć i žuta traka sa Davidovom zvezdom.

Ljudi u ispeglanim uniformama, očiju punih mržnje odvajaju vas, sortiraju i guraju u prljave vagone, u kojima pod nogama vaših sapatnika leži nekoliko nepomičnih tela.

Kada se otvore vrata vagona, izlazite na hladan januarski vazduh i pred sobom ugledate blok sivih zgrada, ograđen žicom. Gledate visoke odžake iz kojih kulja gust dim, neprijatnog, slatakastog mirisa. Stigli ste na vaše konačno odredište.

Stigli ste u Treblinku, ili Aušvic. Ili neki od bezbroj logora u koji će uži stotine hiljada ljudi, da više nikada ne izađu.