MALO KO ZNA DA JE OVAJ ČOVEK BRAT PAVLA VUISIĆA: Frapiraćete se kada vidite o KOME SE RADI

Pavle Vuisić je bio jugoslovenski i srpski glumac prepoznatljiv po ulogama u fimovima i serijama „Ko to tamo peva“, „Maratonci trče počasni krug“, „Povratak otpisanih“ i mnogim drugim. Rođen je 10. jula 1926. godine na Cetinju. Preminuo je 1. oktobra 1988. godine u Beogradu.

Premda je po struci bio pravnik Vuisić je od 1950. do 1986. godine snimio 129 dugometražnih i 14 televizijskih filmova, te 17 televizijskih i šest mini serija. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja, poput „Zlatne arene“, Sedmojulske nagrade, Oktobarske nagrade grada Beograda, nagrade „Car Konstantin“ i drugih.

Od 1993. godine na Filmskom festivalu u Nišu dodeljuje se nagrada glumcu za životno delo koja nosi njegovo ime.

Pavle Vuisić je rođen 1926. godine na Cetinju. Otac mu se zvao Miša, a majka Radmila. Sa samo 18 godina Pavle je učestvovao na Sremskom frontu.

Studirao je pravo i povremeno se bavio novinarstvom. Bio je novinar Radio Beogradu, a prve glumačke korake je napravio u Pančevačkom pozorištu. Premda nije uspeo da upiše Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju (današnji FDU), to ga nije sprečilo da izgradi veoma uspešnu televizijsku i filmsku karijeru.

Na velikom platnu Pavle Vuisić se prvi put pojavio 1950. godine u filmu Vojislava Nanovića „Čudotvorni mač“. Iste godine imao je i manju ulogu u kratkom filmu „Govori Moskva“. Tri godine kasnije je igrao mornara u drami „Nevjera“ Vladimira Pogačića i Gutu u filmu „Ciganka“ nastalom na temelju romana „Koštana“ Borislava Bore Stankovića. Glavna uloga mu je poverena u drami „Bolje je umreti“ Vojislava Nanovića, u kojoj je scenu delio sa Milenom Dravić, Draganom Lakovićem, Mijom Aleksićem i drugima. U filmu „Kota 905“ utelovio je lik Paje Šerpe.

Tokom 1961. godine Pavle Vuisić se pojavio u tri komedije i drami „Parče plavog neba“. Igrao je šofera Krstu u filmu „Velika turneja“, direktora servisne stanice u komediji „Nema malih bogova“ i instruktora Marića u filmu Mila Đukanovića „Ne diraj u sreću“.

Sa Julom Brinerom, Velimirom Batom Živojinovićem, Milenom Dravić i drugima snimio je ratnu dramu „Bitka na Neretvi“. Paja je igrao šofera Jordana, a film je prikazan na festivalima širom sveta i ušao među pet nominovanih za nagradu Oskar 1969. godine. Ipak, najveće ostvarenje je komedija „Maratonci trče počasni krug“ koju je režirao Slobodan Šijan, po scenariju Dušana Kovačevića. Paja Vuisić je tumačio lik Milutina Topalovića, dok su druge glavne likove igrali Radoslav Lazarević, Bogdan Diklić, Danilo Bata Stojković, Mija Aleksić i Milivoje Mića Tomić.

1973. godine Televizija Beograd je premijerno prikazala komičnu seriju „Kamiondžije“, u kojoj je igrao čuvenog Paju Čuturu, dok je njegov partner bio Miodrag Petrovič Čkalja, poznatiji kao Živadin Jarić Jare. Iste uloge su igrali i u igranom filmu „Paja i Jare“ koji je takođe bio veoma popularan.

Njegovi savremenici kažu da je bio boem i osobenjak, da nikad nije prihvatao uloge koje mu se ne dopadaju i da je umeo dobro da naplati svoj trud i rad. Bio je i talentovan pesnik, ali nikad nije objavio niti jednu svoju pesmu, nego bi ih iscepao pre nego što bi ih bilo ko pročitao. Zahvaljujući njegovoj supruzi danas imamo priliku da pročitamo neke njegove pesme koje je uspela da sačuva.

Kažu da je bio jedan od najplaćenijih glumaca i da o svom honoraru nikad nije pregovarao. Međutim, često bi ga ostavljao u kafani ili davao drugim ljudima. Voleo je alkohol i kafanu, ali je mir pronalazio na reci Savi.

Premda ga je predsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) Josip Broz Tito mnogo cenio, Vuisić nikad nije želeo da se upozna sa njim. Međutim, njegovi prijatelji su ispričali da su ga Titovi saradnici jedne prilike kidnapovali kako bi ga predstavili drugu Titu.

Naime, pronašli su ga pored Save u kupaćim gaćama i majici i poveli ga na razgovor sa Titom. Kada su mu dali odelo da se obuče, on je odbio, pa je navodno nekoliko sati pričao sa predsednikom odeven u majicu i kupaće gaće.

Imao je tri godine mlađeg brata Dušana koji je takođe bio glumac.

(Espreso)