EVO KOLIKO ZAPRAVO GODINA IMA ZINAIDA DEDAKIN: Nema šanse da ćete POVEROVATI

Zinaida Dedakin je srpska filmska i pozorišna glumica. Publika ju je zavolela kroz uloge u kultnim serijama „Porodično blago“, „Bela lađa“, „Vojna akademija“, „Urgentni centar“, a imala je i značajne pozorišne uloge. Živi i radi u Beogradu.

Otišla je u škole glume „Krsmanac“ i „Dadov“ i tamo razvijala svoj glumački talenat. Tada je imala osamnaest godina. Seća se da su joj tada dali zadatak da odgumi jednu tužnu pijanu ženu. Kasnije je shvatila da je to uradila odlično, iako nije znala kako to izgleda u stvarnosti. Rediteljka Mira Erceg videla je Zinu na Festivalu monodrame u Zemunu i poželela da ona igra u njenoj predstavi „Orestija“. Ona se u to vreme spremala da otvori renovirano Narodno pozorište u Beogradu. Direktor narodnog pozorišta iz Zenice pustio je Zinaidu u tu avanturu, a potom se dogodilo nešto neuporedivo značajnije za Zinaidu. Ostala je u drugom stanju. Zbog svoje kćerke Sonje odlučila je da zaustavi svoju glumačku karijeru. Tada se udala za Nenada i uživali su u svom porodičnom gnezdu. Tri godine kasnije dobili su sina Viktora. To je bilo ratne 1993. godine. Ono što je obeležilo obe trudnoće je težak porod i bilo je upitno hoće li preživeti i mama i bebe. Sve je bilo komplikovano i teško, ali se dobro završilo.

Dakle, u tom periodu Zina je potpuno zaustavila svoju karijeru. Bila je, kako je rekla, obična mama koja je odbijala pozive za posao. Zanimljivo je da je svoju kćerku Sonju sa samo 40 dana vodila na pozorišnu predstavu.

Kasnije, kada su deca malo porasla, vratila se glumi. Pozorišne predstave su se nizale jedna za drugom, a stigle su i one u popularnim televizijskim serijama. Zinaida za sebe kaže da je po vokaciji neko ko se opredelio za komediju i to veoma voli. Sarađivala je sa različitim glumcima i rediteljima u najgledanijim filmovima, serijama i predstavama. Dok su se glumci i reditelji negde i delili na „klanove“, ona je rušila sve predrasude i zarađivala sa svima. Svi su želeli da se Zina baš pojavi u njihovim ostvarenjima. U pozorištu na Terazijama od 2006. godine igrala je mjuziklu „Čikago“, kao i brojnim predstavama kao što su „Neki to vole vruće“, „Cigani lete u nebo“…

Imala je mnogo sreće u životu i onda je doživela pad zato što je, kako je rekla, bila u vlasti svog ega. Duhovno je pala, a potom i fizički obolela. Imala je tumor. Tada se obratila za pomoć psihoterapeutu Marku Pešiću za koje kaže da joj je mnogo pomogao pomoću „reiki“ metode.

Izborila se sa svim problemima i postala svoja. Ona je objasnila da joj se posle psihoterapije, kojom je vratila ljubav i radost prema sebi, pobedila tumor. Iako je imala zakazanu operaciju, na nju nije otišla jer se tumor istopio. Pisala je pesme još kao dete. Uglavnom su to bile tužne pesme, ali je bila srećno dete. U dvorištu svoje kuće imala je orah i dunju, pa je miris oraha i dunja dan danas podsećaju na detinjstvo. Rođena je 29. februara 1960. što znači da ima 62 godine.

(Espreso)