NIKO NE ZNA DA JE OVA LEGENDA STRIC VOJE BRAJOVIĆA: Njegova FACA je SVIMA POZNATA, nećete VEROVATI (FOTO)

Vojislav Brajović je srpski glumac i bivši ministar kulture u Vladi Republike Srbije.

Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Valjevu. Godine 1967. upisao se na Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu na smeru za glumu u klasi profesora Predraga Bajčetića, a 1971. godine diplomirao je u klasi profesorke Ognjenke Milićević.

Od 1969. godine stalni je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu.

Od 15. maja 2007. do 8. jula 2008. bio je ministar kulture u Vladi Republike Srbije. Takođe je i 25. dobitnik nagrade Dobričin prsten za 2009. godinu, koja mu je svečano uručena u Jugoslovenskom dramskom pozorištu 26. decembra.

Stalni je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta od 1969. godine u kome za više od četrdeset godina ostvario gotovo pedeset uloga. Još kao student igrao je u predstavama Odbrana Sokratova i smrt, Agamemnon, Kad su cvetale tikve, Pigmalion, Kin, Koriolan, Paklena mašina, Rat i mir u kafani Snefl, da bi se u Hamletu u režiji Steve Žigona pojavio u ulozi Horacija i Laerta.

Ulogu Turnela u premijernoj postavci Bube u uhu igrao je do 1997. Zatim, uloge u predstavama Elizabeta od Engleske; Za kim zvono zvoni; Varvari; Kako je Juda izdao Hrista; Mister Dolar. Posebno se istakao u ulozi Apolona Murzaveckog u komadu Vuci i ovce. U Vasi Železnovoj je igrao lik Semjona. Igrao je Žarka u Golgoti; Vilija Natana u Tri sina;

Grofa u Romantičnim ćudima; Ivana Kaljajeva u Pravednicima; Grofa Oboljaninova u Zojkinom stanu; Doktora Probsta u Hrvatskom Faustu; Gazda-Isu u Komunističkom raju; Žutilova u Rodoljupcima; Alonza u Oluji; Kneza Miloša u Ruženju naroda u dva dela; Papu Mafeoa Barberinija u Svetlosti u noći;

U braku je sa Milicom Mihajlović.

Jakova Šalimova u komadu Na letovanju; Matamora u Pozorišnim iluzijama, uloga za koju je nagrađen Oktobarskom nagradom grada Beograda; zatim, naslovnu ulogu u koprodukcijskoj predstavi s Gradom teatrom – Budva, Lažni car Šćepan Mali, za koju je nagrađen Sterijinom nagradom za glavnu ulogu; Terzita u predstavi Troil i Kresida, takođe koprodukciji s budvanskim Festivalom, a za koju je nagrađen „Zlatnom maskom“ na Ohridskom festivalu; lik Dimitrija u predstavi Bure baruta za kojeg je dobio Nagradu „Milivoje Živanović“;

Dr Ninković u Gospođi ministarki; po drugi put je Žutilov u Rodoljupcima kada je otvorena nova zgrada Jugoslovenskog dramskog pozorišta; Dr Dorn u Galebu; Šajlok (u alternaciji s Predragom Ejdusom) u Mletačkom trgovcu; Maks, Maksim u Skakavcima; Duh i Prvi grobar u Hamletu; Uča u Brodu za lutke; Satin u komadu Na dnu; i, najnovije ostvarenje, uloge Vojvode i Frederika u Kako vam drago.

Osam od ovih uloga ponele su Godišnju nagradu JDP-a.

Istovremeno je, kao gost, igrao i igra na scenama drugih pozorišta: Zvezdara teatar, Atelje 212, Beogradsko dramsko pozorište, Srpsko narodno pozorište iz Novog Sada, Crnogorsko narodno pozorište iz Podgorice, Grad teatar Budva...

U Zvezdara teatru ostvario je nekoliko izuzetnih uloga: Vasa Vučurović u predstavi koja je otvorila pozorište, Mrešćenje šarana i za koju je nagrađen svojom prvom Sterijinom nagradom, „Ćuranom“ na Danima komedije i nagradom na Pozorišnim svečanostima „Ljubiša Jovanović“; Puniša i Puša Rsavac u Pazarnom danu; Tom Sardžent u komadu koji mu je posebno drag, Pogled u nebo.

U Ateljeu 212 igrao je likove: Nil Fedosijević Mamajev u komediji Kola mudrosti, dvoja ludosti i, Danijel Parker u predstavi Egzibicionista. U Beogradskom dramskom pozorištu odigrao je Doktora Kolea u predstavi Villa Sachino. Za festival Grad teatar Budva i Teatar Kult obnovio je lik Radovana III (i dobio nagradu Grada teatara Budve, „Ćurana“, Nagradu grada Vršca i – „Zoranov brk“). Ostvario je i uloge: Feđa u komediji Kokoška (koja je danas na repertoaru JDP-a); Saša u predstavi Antigona u Njujorku; Prospero iz Bure; lik Dotorea u Legendi o postanku; ulogu Tomazoa Medinija u predstavi Konte Zanović.

Na Dubrovačkim ljetnim igrama bio je Alonso u Oluji.

Za Crnogorsko narodno pozorište u Podgorici igrao je: Igumana Stefana iz Gorskog vijenca za koju je dobio Sterijinu nagradu, „Ardaliona“ i Godišnju nagradu CNP-a; Toma u Party time; Tetereva u Malograđanima; Torvalda u Nori, kao i Danucija u Montenegrinima (koprodukcija CNP i Grada teatara Budve). Vojislav Brajović je proglašen „Doživotnim počasnim članom CNP-a“.

Za ulogu Kneza Vićencija u komediji Mera za meru u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu dobio je „Ardaliona“, Godišnju nagradu SNP-a i Nagradu grada Vršca.

Njegova ćerka je Iskra Brajović.

Glumac Voija Brajović je bratanac slavnom fudbaleru Crvene zvezde Zoranu Filipoviću. Mnogima ovo zvuči nlogično, pogotovo jer ne nose isto prezime, ali tome je kumovao Vojin deda, odnosno Zoranom otac.

- Da, Zoran Filipović je moj striko. Svemu je kumovala činjenica da je natalitet u vreme moga dede u tom delu Crne Gore odakle vučemo korene, a to su Bjelopavlići, bio veliki. Moj otac je imao 22 brata od strica, a jedan od njih je Zoran - rekao je svojevremeno Voja Brajović.

- Moj otac je dobio prezime tako što je đed Vulo Filipović došao u školu i upisao ga kao Brajovića. Često su to ljudi radili da bi se razlikovali zbog zemljišnih ili matičnih knjiga. Treba da se zna da se u Bjelopavlićima ljudi prepoznaju po "veljem ili manjem" bratstvu. Brajovići su toliko veliki da su maltene polupleme. Tako je i u našem mestu porekla, selu Kosić, nadomak Danilovgrada. Zbog dominacije Brajovića svako ko je u Kosiću nosio prezime Jovović, Iković, Filipović, Begović, kada je odlazio iz zemlje, upisivao bi u dokumenta - Brajović. Ujedno nije bila retkost da dva rođena brata nose različita prezimena - istakao je poznati glumac

Slavni fudbaler je što zanimljivo i mlađi od glumca, ali u porodicama sa mnogo dece ovo je normalno. Danas je to naravmo retkost.

- Znao sam da nikome neće biti jasno kako to da sam ja stric Voji Brajoviću. Na prvi pogled mnogo nelogičnosti. Vojin otac Vukota je sin mog rođenog strica. Ponosim se Vojom, veliki je umetnik i dobar čovek - naglasio je Zoran Filipović.

(Espreso / Srbija Danas)