DA NE ČUJE ZLO: Zašto kucamo u drvo i šta to zaista znači?

Bez obzira da li verujete u neke stvari, ili uopšte niste skloni sujeverju, postoje trenuci kada ćete sigurno kucnuti u drvo... da ne čuje zlo. Obično se kucanje u drvo koristi da bi se sprečila ili oterala nesreća, a iako je ovaj izraz odavno poznat, njegovo poreklo je prilično nepoznato.

U kulturama koje koriste ovu praksu, kuca se u drvo kako bi se "oterala" nesreća i poželela dobrodošlica "bogatstvu" ili sreći. U moderno doba veruje se da ako kucnete o drvo kada kažete da imate sreće, nećete je izgubiti i efikasno se štitite od toga da vam sreća propadne.

Izraz se najčešće koristi kada su "ulozi" visoki. Kad govorimo o nečem važnom i osećamo kao da su stvari ili događanja suviše dobri da bi bili istiniti, kucnemo u drvo nakon što smo drugima rekli svoju lepu vest.

"Kucanje" ima nepoznato poreklo, ali je deo narodnog jezika, na primer u Velikoj Britaniji potiče još iz 19. veka. Često se tradicija povezuje s drevnim paganskim kulturama, koje su verovale da duhovi žive u drveću. Smatralo se da kucanje u drvo poziva duhove za zaštitu ili tera one zle. Drugi veruju da tradicija možda potiče od dečije igre.

Da li kucanje u drvo zaista deluje? Budući da se radi o sujeverju, nema dokaza da izgovaranje te fraze ili fizičko kucanje o drvo, zaista funkcioniše. Međutim, takođe nema sumnje da nekome može da pruži mirniji osećaj.

Studije su, u stvari, pokazale da "kucanje u drvo" može da umanji naše strahove, umesto da spreči da nam se loše stvari dogode. U jednom istraživanju iz 2014, istraživači su otkrili da su sujeverja poput ovog efikasna u smanjenju očekivanih negativnih posledica.

Takođe, studija iz 2010. proučavala je kako posedovanje amajlija za sreću može da poveća samopouzdanje osobe, što dovodi do postavljanja viših ciljeva i očekivanja. A to takođe nije praksa koja je ograničena na zapadnu kulturu.

(Esreso/Novosti magazin)