JEZIVA ISPOVEST ŽRTVE TRGOVINE LJUDIMA: "Silovali su me 1.500 puta pre 20. rođendana"

Mlada žrtva trgovine ljudima iz Velike Britanije kaže da je silovana više od 1.500 puta pre nego što je napunila 20 godina.

Emili Von (ime promenjeno iz bezbednosnih razloga) prevezena je iz Velsa u Telford gde je bila s*ksualno zlostavljana kao dete. Jedan od napasnika bio je komšija, koji joj je uništio život redovnim napadima.

Ona je jedno od više od hiljadu dece iz grada Telfordu, koja su decenijama s*ksualno eksploatisana od strane muslimanskih bandi, pretežno pakistanskog porekla. Nezavisna istraga o ovom skandalu završena je prošle nedelje, nakon što je pravosuđe u ovom slučaju zatajilo, piše Miror.

Uprkos tome što je svedočila u istrazi, Emili je rekla da je njeno iskustvo u Telfordu samo kap u moru u poređenju sa punim razmerama zlostavljanja sa kojima se suočila širom Velike Britanije. Ona je rekla da u istrazi nedostaju detaljna iskustva devojčica koje su prebačene u ovaj grad.

Svoje svedočenje je počela rekavši da je bila “srećna i normalna” devojčica dok nije napunila 11 godina.

Tada je njen komšija i novi očuh najboljeg druga počeo da je vozi na putovanja izvan okruga. Trogodišnje iskušenje pokrenulo je mučan lanac događaja zbog kojih se plašila za svoj život.

– Počelo je zato što sam imala komšiju koji je upravo izašao iz zatvora zbog dilovanja droge. Već sam se družila sa njegovim pastorkom pre nego što se uselio. Odlazila bih u njegovu kuću, a oni bi svraćali u moju. On je tada izlazio sa njihovom mamom, niko nije znao za njegovu prošlost. Vodio je mene i svoje pastorke, koji su bili otprilike istih godina ili malo mlađi, na put Velsa. To je prvo bilo blizu mog doma, a zatim 10 milja uz put, a onda bi to bilo u Englesku i svuda po zemlji – kazala je ona.

Zlostavljanje u ovom trenutku nije bilo s*ksualno, ali Emili je ipak opisala niz uznemirujućih zadataka koje je morala da radi u mladosti.

– Kucali bismo na vrata i donosili drogu. Drugi put bismo sedeli u autu i ​​držali drogu u majicama da bi je sakrili. Mogla bi da bude u našim cipelama ili mašni za kosu.

Emili je rekla da su je suptilno naterali da se povinuje, a joj još uvek nisu pretili i fizički je prisiljavali. Nagrađivali su je cigaretama i na to bi gledala kao na normalan način života. Pošto se ranije osećala kao autsajder u školi, taj muškarac je učinio da se oseća samouvereno i to joj se svidelo.

– Tada je to bilo skoro normalno [90-ih i ranih 2000-ih]. Nije bilo kako je sada. Nije se zvalo eksploatacija kao sada, bilo je potpuno normalno. Viđala sam decu kako dostavljaju drogu i ne bih se ni zamislila. Mogli smo da hodamo ulicom sa Smirnoff Ice-om i niko ne bi ni trepnuo – rekla je ona.

Kada je napunila 14 godina u školi je upoznala drugaricu Andreu (takođe lažno ime) koja ju je upoznala sa svojim “prijateljima”.

– Počeli smo da se sastajemo sa nekima koje bi ona zvala “prijatelji”. Jednog od njih je prijavila za silovanje – rekla je Emili.

Kada je Emili prvi put otišla kod Andree posle škole, rekla je da su otišli ​​na šetalište gde su se družili svi tinejdžeri. Dok su bili tamo, zaustavio se automobil sa nekoliko njihovih “prijatelja”.

– Grupno su me silovali na šetalištu – bilo ih je troje – rekla je ona.

Iako Emili nije pristala na intimni odnos, njena “prijateljica” je to normalizovala rekavši da je u pitanju „samo s*ks“. To je bilo njeno prvo s*ksualno iskustvo i ona je preispitivala da li je silovana ili ne.

– Bili su zaista organizovani i stvarno povezani. Činilo se da se svi poznaju. Oni bi samo sedeli tamo i mi bismo došli. Oni bi pušili ili pili, ili još uvek nikog ne bi bilo, pa bismo sedeli i čekali. Rekli bi nam gde da idemo, na primer “Ti idi sa njim”. Ponekad bismo izašli uveče, ali bih ponekad bila tamo u toku dana i došla kući da večeram. Rekla bih mami da izlazim i da ostajem sa prijateljima. Moja mama bi bila toliko uzbuđena što izlazim sa prijateljima. Najgora stvar za mene bi bila krivica koju sam kasnije osećala. Sve ovo sam radila. a moja mama ne bi imala pojma- ispričala je Emili.

Ona je dodala da se to dešavalo bilo gde od nekoliko puta nedeljno do svakog dana i da nikada ne bi “ostala bez muškaraca”. Iako je zlostavljanje trajalo do njenih 20-ih godina, ona je rekla da za to vreme nije bilo nijednog trenutka u kojem se prepoznala kao žrtva eksploatacije.

– Tada je bilo normalno, ali počela sam da se samopovređujem kada sam imala 15 godina. Mislim da je to bio moj način da kažem da nešto nije u redu, ali jednostavno nisam shvatila. Nismo to dovodili u pitanje. a policija to nije ispitivala – kazala je ona.

Kada je imala oko 17 godina, Emili je rekla da je započela sa prostitucijom “sa strane” što joj je pomoglo da stekne kontrolu nad svojim životom. Do svojih ranih 20-ih upoznala je nekog muškarca, odselila se i zatrudnela, pa donela na svet ćerku. Postepeno je ispala iz ciklusa zlostavljanja.

Međutim, kaže da je tek pre pet godina shvatila razmere onoga što joj se dogodilo.

– Doživljavala sam snažnu anksioznost i napade panike. Stvari su mi se vraćale i nije imalo smisla. Pitala sam se šta mi se dogodilo – rekla je ona.

Do danas niko nije osuđen za zlostavljanje koje je Emili pretrpela. Napisala je detaljano svedočenje o svojim iskustvima u knjizi “Enslaved” (Porobljena), koju je pod istim pseudonimom objavila prošle godine.

(Espreso / walesonline.co.uk)