ŽELITE DA ZARADITE 10 MILIONA DOLARA? Sve što treba da uradite je da REŠITE MISTERIJU OVE PLJAČKE! (VIDEO)

Najveća svetska pljačka umetničkih dela dogodila se u Muzeju Izabele Stjuart Gardner u Bostonu u ranim jutarnjim satima 18. marta 1990. Iako to nije bio ni delić neverovatno vredne kolekcije koje ovaj muzej poseduje, ukradeno je ukupno 13 umetničkih dela koja su procenjena na 500 miliona dolara. Nije loše s obzirom na to da je pljačka trajala 81 minut i da su je izvela samo dva čoveka.

Zamislite na trenutak da ste vlasnik muzeja u kome su izložena dela vredna stotine miliona, ako ne i milijardi dolara. Želeli biste najbolju sigurnosnu opremu koja se za novac može kupiti zajedno sa impresivnim i praktično nezaustavljivim bezbednosnim timom. Zar ne?!

E, pa - ne!

U Bostonskom muzeju Izabele Stjuart Gardner koristili su zastarele sisteme za nadzor i kao čuvare angažovali ljude kojima to uopšte nije bila primarna profesija. Na sve to, u noćnoj smeni bilo ih je samo dvojica od kojih je te noći jednom od njih bio prvi dan na poslu.

Greška od 500 miliona dolara

Dva muškarca obučena kao policajci ušla su u muzej (što je protivno bezbednosnom protokolu) i usledila je istorijska pljačka. Čak i tada, da čuvar nije pritisnuo dugme i omogućio lopovima da uđu u muzej pre nego što je proverio njihove značke, pljačka se nikada ne bi dogodila. Ali jeste!

Kasno uveče 18. marta, dvojica lopova su prevarila mlade čuvare na dužnosti - 23-godišnjeg Rika Abata i 25-godišnjeg Rendi Hestanda, da ih puste u muzej. Obučeni u ukradene policijske uniforme, provalnici su se pretvarali da su policajci koji su došli da provere da li je u muzeju sve u redu jer je neko prijavio buku. Kako je to bila noć kada se slavio Dan Svetog Patrika čuvarima se ovo učinilo kao validno objašnjenje.

Kada su ušli, kriminalci su savladali nesrećne čuvare, onesposobili sigurnosne kamere i prionuli na posao uklanjanja dragocenih umetničkih dela iz njihovih okvira.

- Gospodo, ovo je pljačka - objavili su žrtvama vezujući ih za cev radijatora i radni sto u podrumu muzeja.

Odneli remek-dela, ali ne i najskuplju sliku u muzeju

Lopovi su u dva navrata odlazili do automobila i pakovali platna. Iz muzeja su otišli u 02.45 tačno 81 minut nakon što je pljačka počela. Noćni čuvari, sa ustima zalepljenim lepljivom trakom, ostali su zarobljeni u podrumu sve dok ih policija, koju je pozvala sledeća smena nakon što je stigla u muzej, nije pronašla oko 8.15 ujutro.

Lopovi su tražili neka od najvećih blaga muzeja, uključujući Hrista u oluji na Galilejskom jezeru, jedini poznati morski pejzaž koji je naslikao Rembrandt, Damu i gospodina u crnom od istog autora, kao i Koncert Johanesa Vermera, jednu od tek desetina slika holandskog majstora koje su preživele do danas. Uzeli su i skicu autoportreta Rembranta, pet skica francuskog impresioniste Edgara Degaa, mali portret čoveka Eduara Manea i drevnu kinesku bronzanu posudu.

Ako imate informacije o pljački, možete da se obogatite!

Muzej nudi nagradu od 10 miliona dolara svakome ko pruži informacije koje bi dovele do bezbednog vraćanja ukradenih dela. Pojedinci čije informacije dovedu do restitucije nekih, ali ne svih radova dobiće delimičnu nagradu. Svako ko pomogne u vraćanju vrha Napoleonovog orla dobiće posebnu nagradu od 100.000 dolara.

Prema navodima Tajmsa, čak i neko umešan u samu krađu može da se javi; prema Tajmsu jer je nastupila zastarelost krivičnog dela.

Za sada, nijedno od 13 ukradenih dela nije pronađeno.

Bizarno, provalnici su pokušali da uklone zastavu Napoleonove carske garde iz njenog okvira, ali nisu uspeli, već su se zadovoljili time što su uzeli bronzani vrh u obliku orla. Još čudnije, počinioci su netaknuto ostavili verovatno najskuplje delo u muzeju - Ticijanovo Silovanje Evrope koje je visilo u galeriji na trećem spratu.

Naizgled nasumični izbor ukradenih dela već decenijama zbunjuje vlasti i novinare.

- Ono što i dalje zbunjuje one koji istražuju misteriju Gardnera je to što se čini da nijedan motiv ili obrazac nije moguće uočiti i nakon hiljada stranica dokaza prikupljenih u proteklih 15 godina. Da li su dela uzeta iz ljubavi, zbog novca, otkupa, slave, trampe? Ili zamršene kombinacije svega toga? - zapisao je 2005. Robert M. Pul iz magazina Smithsonian.

Danas, posetioci muzeja mogu da posete muzej ili krenu u virtuelni obilazak i vide šta su lopovi ostavili za sobom - prazne okvire koji sablasno vise na zidovima kao podsetnik na gubitak.

FBI je imao osumnjičene, ali dela nikada nisu pronađena

FBI je 2013. objavio da je identifikovao dvojicu lopova. 2015. otkrili i imena svojih primarnih osumnjičenih - Džordža Rajsfeldera i Leonarda Di Muzija, dvojice saradnika pokojnog mafijaškog bosa Karmela Merlina. Obojica su ličili na policijske skice kriminalaca i umrli su u roku od godinu dana nakon pljačke.

Istražitelji su takođe rekli da sumnjaju da su umetnička dela preko mreže organizovanog kriminala transportovana u Konektikat i region Filadelfije gde su lopovi bezuspešno pokušali da ih prodaju na crnom tržištu. Međutim, nakon toga, trag se gubi.

Vlasti su u početku bile sumnjičave prema dvojici mladih stražara koji su bili na dužnosti te noći. Abath, hipi i rok gitarista, bio je redovan u noćnoj smeni. Kako zločini ove prirode obično zahtevaju unutrašnji izvor, bio je visoko na listi mogućih zaverenika.

Abat je, sa svoje strane, uvek negirao bilo kakvu ulogu u pljački.

- Bio sam samo običan hipik, a sledećeg dana sam bio na svačijem radaru zbog najveće umetničke pljačke u istoriji - rekao je u jednom intervjuu 2015. godine.

Te godine Abathova uloga u pljački ponovo je bila pod lupom jer je kancelarija tužioca Sjedinjenih Država u Masačusetsu objavila redak video-snimak bezbednosne kamere.

Na zrnastim snimcima se vidi kako Abat, koji je bio na straži tokom dana 17. marta, otvara ista bočna vrata koja su koristili lopovi i pušta unutra neidentifikovanog muškarca u kaputu do struka i podignutom kragnom.

(Espreso)