"OVO RADI MOJE DETE?!": Počeo novi RIJALITI, radnja ZAPREPASTILA sve na Internetu (VIDEO)

Japanska rijaliti emisija čiji naziv u prevodu otprilike znači “Dovoljno su stari” emituje se na Nippon televiziji od 1991. godine, a koliko se njihova kultura razlikuje od ostatka sveta, govori i način na koji se deca uče i vaspitavaju. Upravo to je bio povod velikih rasprava na internetu.

Ovaj japanski šou se sada prikazuje i na Netfliksu pod naslovom “Old Enough!”, dok scene dece koja obavljaju zadatke van svojih domova izazivaju debatu o tome kada je pravi trenutak da mališani dobiju ovakve obaveze.

Emisija prati ključne trenutke u razvoju dece, obično u periodu između dve i šest godina, dok obavljaju razne stvari koje su im roditelji rekli da urade, poput kratkog odlaska u prodavnicu ili donošenja zaboravljenih stvari. Neka deca su, takođe, prikazana kako sama idu do vrtića ili škole.

Američki gledaoci oglasili su se na društvenim mrežama i dok jedni kažu da je serija šarmantna, drugi su apsolutno protiv da tako mala deca imaju tako izazovne zadatke.

“Da li je ovo uobičajno u Japanu?”, “Ako je tako, divno je što su deca dovoljno sigurna da to mogu da učine! Ne mogu da zamislim šta bi moglo da se dogodi detetu u SAD-u koje tako samo ode do prodavnice”, “Kako je zdravo pustiti malo dete da samo pređe prometnu ulicu?”, samo su neki od komentara.

Odgovarajući na nedavnu objavu Netfliksa na Fejsbuku koja promovoše seriju, neki korisnici su podelili i svoja iskustva.

– I ja sam to radila kad sam bila dete, sa 4 godine! Mama bi mi dala nešto novca i ja bih otišla da kupim hleb u pekaru udaljenu oko 800 metara. Uvek sam uživala u tome jer sam se zbog toga osećala kao da sam bila od pomoći – napisala je jedna korisnica.

– Kao malog klinca su me slali u prodavnicu da kupim cigarete kad moja mama ili baka nisu htele da izađu iz auta – prisetio se još neko.

Mieko Fudži, japanska instruktorka u Japanskom kulturnom centru u Čikagu, odrasla je u Tokiju pre 60 godina kada je bilo više slobode za izlazak napolje nego što je mnoga deca u Japanu imaju danas. U manjim gradovima puštati decu napolje je možda i danas moguće.

Ona se, takođe, prisetila trčkaranja do prodavnice kao dete, baš kao što to rade deca u ovom rijalitiju.

– To je bila druga generacija. Svi su bili tako ljubazni i nije bilo toliko ljudi ili automobila. U Japanu nema mnogo zločina, tako da je stvarno sigurno, ali, znate, sa saobraćajem i sličnim stvarima, roditelji su uvek zabrinuti – rekla je Fudži.

Deca i roditelji prikazani u emisiji nisu reprezentativni za današnju normu, smatra Mieko. U manjim gradovima, rekla je da je moguće da se deca puštaju sama u svojim kvartovima – ali je malo verovatno da će da budu poslata u prodavnicu i slično ako imaju manje od šest godina.

Kad je razgovarala sa svojom porodicom u Japanu, porodicom svog sina, rekli su joj da je oko 10 godina period kada deca mogu da rade stvari sama, kao što je odlazak u prodavnicu kako bi kupili mleko. Ali, uvek idu sa mobilnim telefonom, tako da roditelji mogu da ih kontaktiraju. Takođe, dodala je da se u Japanu deca od pet ili šest godina mogu videti kako idu do škola, parkova ili kuća komšija bez roditelja.

Stručnjaci se slažu da bezbednost zavisi od toga koliko je dete zrelo i koliko poznaje okolinu.

– Očigledno je da su svaki kvart i svako dete drugačiji. Zavisiće od vašeg deteta, vašeg komšiluka i svih stvari poput toga postoje li pešački prelazi ili znakovi za zaustavljanje – rekla je Lenore Skenazi, američka autorka knjige “Free-Range Kids”.

Ona smatra da ako mislite da vaše dete nije spremno da samostalno nešto obavi, treba da mu zadate zadatke koji će da budu odskočna daska do nezavisnosti.

(Espreso)