UBILA IZMEĐU 300 I 2.000 DEVOJAKA: Ona je jedna od najmasovnijih serijskih ubica, njeni motivi su bili BOLESNI!

Jeste li čuli za groficu Eržebet Batori, najkontroverzniju ženu mađarske istorije, koja je kriva za smrt više stotina mladih devojaka?

Jedna od najpoznatijih žena koje su oduzimale živote i, svakako, jedna od najpoznatijih vampirica, Eržebet Batori živela je u drugoj polovini XVI i prvoj polovini XVII veka. Smatra se ženom s najvećim brojem žrtava u evropskoj istoriji, premda taj broj još uvek nije utvrđen - niti će verovatno ikada biti.

Tokom suđenja grofici Batori, najviši broj žrtava koji je naveden bio je 650, a neki izvori navode zastrašujuće podatke: da je Batorijeva ubila između 300 i, čak, 2.000 mladih devojaka.

Mađarska grofica je u svojoj 11. godini verena za vojnika Ferenca Nadaždija, a u 15. godini se za njega i udala. Međutim, pre nego što je stupila u brak s Nadaždijem, ona je na svet donela ćerku Anastasiju, za koju se verovalo da je plod Eržebetine zabranjene ljubavi sa slugom.

S Ferencom je grofica Batori imala još petoro dece, od kojih je dvoje umrlo u ranom detinjstvu. Nakon 27 godina braka, Eržebet je ostala i bez supruga, koji je ubijen.

Zanimljivo je da je čitava grofovska porodica Batori važila za vampirsku porodicu i zbog njihovih veza s grofom Vladom Cepešom. Naime, Ištvan Batori, Eržebetin rođak, pomogao je Drakuli da povrati presto. Pored toga, i Cepešovi i Batorijevi su na svojim porodičnim grbovima imali amblem zmaja.

Nije zabeležen podatak o tome kada je Eržebet počela da lišava mlade žene života, ali se veruje da se to dogodilo posle 1585. godine. Prema mađarskim legendama, grofica je jednog dana svojoj služavki u besu zarila makaze u glavu, pri čemu je okrvavila ruke.

Nakon što ih je oprala, učinilo joj se da joj je koža na mestima gde se ranije krv nalazila lepša i značajno podmlađena. Tako se rodio njen plan da svoju mladost povrati i sačuva na bizaran način - mučeći mlade devojke, piti njihovu krv i ubijati ih kada joj više ne budu potrebne.

Budući da je efekat izostao i pored brojnih žrtava, Eržebet je pomislila da krv mladih seljanki ne deluje na njenu kožu, te je otvorila akademiju kako bi mogla da dođe do krvi plemićkih ćerki.

U zločinima su joj pomagale još četiri žene, koje su za to kažnjene smrću, a Eržebet je kažnjena kućnim pritvorom. Poslednje četiri godine života je provela u svom zamku Čahtice (današnja Slovačka), a preminula je mirno, u snu.

Sahranjena na crkvenom groblju u Čahticama 25. novembra 1614. godine, ali se lokalno stanovništvo pobunilo jer "Tigrica Čahtica", kako su je zvali, počiva na tom mestu, te je njeno telo premešteno u Nađečed, u porodičnu grobnicu Batorijevih.

(Espreso.co.rs)