ESKOBAR I NAKON SMRTI PRAVI HAOS U KOLUMBIJI: Ove životinje koje je doveo iz Afrike divljaju i ruše sve pred sobom!

Nilski konji koji su se poslednih decenija nekotnrolisano namnožili u Kolumbiji postali su veliki problem vlastima te zemlje, jer životinjsko carstvo koje je nekada pripadalo narko kralju Pablu Eskobaru niko više ne može da zauzda, a rešenje ne vide ni stručnjaci za sterilizaciju Eskobar je na vrhuncu narko vladavine 1980. godine iz Afrike prošvercovao četiri nilska konja za svoj privatni zoo vrt koji je bio deo njegovog ogromnog ranča na hacijendi Napoles smeštene između grada Medeljin i kolumbijske prestonice Bogote, a u kome su živeli i nojevi, žirafe, antilope i slonovi.

Tri ženke i jedan mužjak živeli su u početku na velikom jezeru na imanju na kome su se danju opuštali a noću šetali. Eskobar je dozvoljavao ljudima da dolaze i razgledaju životinje, nakon njegovog ubistva 1993. hacijenda je propala, životinje su našle novi dom ali niko, kao ni danas nije želo da zbrine nilske konje , ponekad agresivna stvortenja koja mogu biti teška i nekoliko tona.

Četiri decenije kasnije, oni su postali divlji, deo njih je pobegao sa imanaja i sada živi u Magdaleni, najdužoj kolumbijskoj reci.

Po procenama ih ima i 80, a kako stučnjaci kažu u narednih 10 godina moglo bi ih biti i 150.

Karlos Valderama, veterinar lokalne ekološke grupe koji je, kako se navodi prvi uradio hiruršku sterilizaciju nilskog konja u divljini, kaže da nije optimista da problem takoože da se reši.

"ŽŽivotinja je bila toliko velika da nam je bila potrebna dizalica, postupak je trajao 12 sati. Ono što je još značajnije, jeste da je urađen u Kolumbiji hiljadama kilometara od njihovog prirodnog staništa u Africi", rekao je Valderama za DW.

Podseća da u prirodnom afričkom staništu njihova populacija zavisi od sezonskih suša, koje im ograničavaju hranu i teritoriju, ali i da svega toga nema u Kolumbiji. Nemaju ni prirodne neprijatelje iako je blizu imanja bilo jaguara koji su, kako dodaje, premali da bi napali jednog nilskog konja.

"Jaguar je nać najveći predator, ali on ima sto kilograma u poređenju sa dve ili tri tone koliko teži nilski konj i on tu ništa ne može", rekao je Valderama.

Biolozi opet kažu da nilski konji narušavaju eko sistem i zagađuju reku. "Bakterije mogu dovesti do smanjenog nivoa kiseonika u vodi i uzrokovati smrtnost riba i štetno cvetanje algi." rekao je stručnjak Univerziteta u Kalifoniji Džonatan Šurin.

Neki rešenje vide u izgradnji rezervata, ali Kolumbija za to nema 500.000 dolara, Valderama, kaze da i da ih je video i na udaljenosti od 250 kilometara od hacijende.

Ribari se plaše tih džinova, koje noću ulaze na imanja, jedu useve i nekada slučajno zgnječe manja goveda, rekao je on i dodao da nijedan čovek nije stradao zbog njih.

Kaže da je opasno što ih Kolumbijci doživljavaju kao slatke životinje iz crtanog, pa bebe donose kući, dok su u Africi svesni njihove opasnosti ako im neko uđe na teritorij Eskobar je ubijen 1993. dan nakon 44. rođendana. Bio je na Forbsovoj listi najbogatijih na svetu. Iako je nemilosrdno ubijao sve koji su se usudili da mu stanu na put,a smatra se da ih je bilo oko 4.000, pomagao je siromašnim. Beskućnicima je sagradio više stotna kuća. Na njegovoj sahrani bilo je 26.000 ljudi.

Do 1975. godine imao je ustaljene rute po kojima je prevozio drogu na obalu SAD, najviše u Majami i Njujork, a do 1980. mesečno i do 80 tona kokaina.

O njemu je snimljen film, glavne uloge igaju Penelope Kruz i Havijer Bradem. Netflix je nedavno najavio novi "Cocaine Hippos" upravo o nilskim konjima koje je doneo iz Afrike.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Agencije)