MISTERIJA BEZ ODGOVORA: Čovek nađen MRTAV, niko ne zna da objasni SNIMKE njegovih poslednjih dana! (VIDEO)

U junu 2009. čovek po imenu Peter Bergman pronađen je mrtav na plaži u Irskoj.

Čak i sada, 10 godina kasnije, policija, novinari i internet detektivi pokušavaju shvatiti šta se tačno dogodilo. Vitak čovek obučen u crno ušao je u autobus za Sligo, mali obalni grad nedaleko irske granice. Tri dana kasnije, nakon vikenda koji je proveo sam, ovaj čovek pronađen je mrtav.

Najraniji poznati trenutak njegova putovanja ovoga čoveka je u Deriju u Severnoj Irskoj, tamo je ušao na popodnevni autobus koji vozi do granice, do grada Sligo. Stigao je u 18.28 sati, zaustavio je taksi da ga odvede do centra grada. Ovo je priča o čoveku koji je uspio obrisati svoju prošlost, pre nego su ga pronašli mrtvog, koja je objavljena na Viceu.

Stigao je u grad u petak veče, u špici tamošnje turističke sezone. Tako da prvi hotel u koji je ušao nije imao mesta. Više sreće imao je u Sligo City Hotelu na Kvej ulici, tamo je bukirao tri noćenja. Kao svoju adresu upisao je Ejnsteten 15, 4472, Beč, Austrija, što je odgovaralo njegovom nemačkom naglasku. Ime je zapisao istom olovkom - Peter Bergman, ni u jednom trenu nisu mu u hotelu tražili lične dokumente.

Idući dan protekao je bez većih incidenata. Bergman je otišao do pošte u 10.49 sati, kupio je osam markica i još neke nalepnice. Kupio je i neke stvari po gradu, a onda se vratio do hotela gde je ručao i povremeno izlazio na cigaretu. Sve vreme je bio sam.

U nedelju je, rano popodne, otišao iz hotela prema jedinom taksi stajalištu u gradu. Tražio je vozača da ga odvede do mirne plaže gde bi mogao plivati. On ga je odveo do poluotoka Roses Point, poznatog po upečatljivom i predivnom pogledu. Mesto je udaljeno 15 minuta vožnje od grada. Kada je izašao iz auta, činio se kao da je zadovoljan onime što vidi. No, umesto da se okupa, tražio je taksita da ga odmah vrati nazad. Ostatak nedelje proveo je u gradu.

Oko 13 sati u ponedjeljak 15. juna Peter Bergman odjavio se iz hotela i vratio ključ na recepciju. Izašao je s nekoliko stvari, imao je ljubičastu vrećicu i nešto što je izgledalo kao crni kofer. Dužim putem je prošetao do autobusne stanice, kada je stigao izvadio je papire iz džepa, pročitao je što je napisano i zatim ih je pocepao i bacio u kantu za smeće. Autobus do Roses Pointa na koji se ukrcao krenuo je u 14.20 sati.

Kasnije je utvrđeno da je čak 16 osoba videlo Bergmana na plaži. Nije se ni pokušavao sakriti. Naprotiv, pozdravljao je nepoznate ljude koje je susretao, sećaju se da je bio formalno obučen.

Idućeg jutra, jedan lokalni čovek, oko šest sati džogirao je sa sinom po plaži. Oni su prvi pronašli telo ovog sredovječnog muškarca koje je beživotno ležalo nasukano na obali. No tek tada nastala je prava misterija oko toga ko je on.

Novinar Vicea Francisko Garsija 10 godina nakon smrti, otišao je u malo mesto na granici Irske i Severne Irske, kako bi pokušao saznati što više i da lično poseti lokacije po kojima se ovaj čovek kretao.

Telo Petera Bergmana odneto je u hladnjaču, pronađen je go, njegova odeća bila je rasuta po obali. Džepovi su bili prazni, nije bilo novca, novčanika, nikakvih dokumenata. Utvrđeno je da se utopio, nije bilo znakova borbe. Zubi su mu bili u dobrom stanju, nedostajalo je nekoliko plombi. No, njegovo telo privuklo je pažnju zbog svog izrazito lošeg stanja.

Otkrilo se da je imao rak prostate u odmaklom stadijumu, imao je i nekoliko tumora na kostima. Preživio je nekoliko srčanih udara, nedostajao mu je jedan bubreg. Uprkos svim tim dijagnozama toksikološki nalaz pokazao je da u telu nije imao medikamenata.

Nakon što je njegovo telo obrađeno s medicinske strane, ispostavilo se da ga vlasti nikako ne mogu povezati s pripadajućom osobom. Istražitelji su shvatili da nemaju nikakve identifikacijske dokumente, niti bilo koje druge stvari, čak su i etikete s njegove odeće odsečene makazama.

Na adresi koju je priložio u hotelu, postoji zgrada u Austriji, iako tamo nije zabeleežen nikakav Peter Bergman. Pisma koje je poslao u pošti u Sligu nikada nisu ušli u trag.

Kako su dani odmicali, misterija se samo povećavala, slučaj je postao nešto s čime se tamošnja policija nikad nije susrela. Poslednji dani Petera Bergmanna sklepani su od fragmenata zabeleženih na snimciama CCTV mreže širomgradića Sliga.

Čovek je napuštao hotel svakoga dana sa svojom ljubičastom vrećicom. Bila je puna kada je odlazila, a prazna kada se vraćao. Šta je radio u međuvremenu do danas se ne zna. Činilo se kao da je bacao svoje stvari u različite kante po grad, tako da je pazio da ga ne usnime nadzorne kamere.

Čovek kojeg nazivaju 'Peter Bergmann' do danas nije identifikovan, o njegovom slučaju snimljen je i dokumentarni film 'The Last Days of Peter Bergman' iz 2013. , a tema je mnogih misterioznih serijala, kao i teorija na internetu.

- Čini se kao da postoji određena svrha u ovome. Sve što je ovaj čovek činio izgledalo je kao da je osmišljeno, od skidanja etiketa s odeće, pa do svega ostalog. Pitanje koje moramo postaviti je: zbog čega Sligo? Ako je hteio upečatljivo mjesto da umre, mogao je izabrati bilo koje mesto na zapadnoj obali Irske, ili čak Škotsku. Nešto ga je dovelo ovde, iako mi ne možemo sa sigurnošću reći šta tačno - rekao je treći inspektor Irske Garde koji radi na ovom slučaju Rej Muldering.

Detektiv je Viceovom novinaru objasnio da su i do ovih podataka utrošili mnoge sate i noći rada. Imaju čovjekov DNK, odeću i ostatke, ali nemaju njegov identitet. Sada mogu samo čekati.

Obično, u slučajevima nestalih ljudi u javnost izađe ožalošćena rodbina. Neko nekoga traži, u slučaju Petere Bergmana nikoga nema, tu su samo advokati, prolaznici koji su ga videli i zapamtili, taksista, radnici hotela.

Priča Petera Bergmana deluje neverovatno baš zbog činjenice da je on uspeo sakriti svoj identitet. U današnje vreme digitalnih otisaka, nadzornih kamera, kada se čini da je nemoguće pobeći, čini se kako je njemu to uspelo. Neminovno je da je njegov kraj upravo njegov izbor, da ga je izrežirao, odabrao - od pseudonima, do mesta i vremena smrti. Možda je to učinio zbog terminalne bolesti, možda je njegov slučaj ekstremni primer vraćanja kontrole u svoje ruke.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/100posto)