SIMPTOMI KOJI SU ZAVARALI CEO SVET: Žena je svake noći imala groznicu, mučninu i osip, nije ni slutila od čega boluje!

Ugledni New York Times objavio je priču o 68-godišnjoj ženi iz američke savezne države Alabame koja se teško razbolela, ali nijedan lekar bez obzira na niz prepoznatljivih simptoma, nije mogao saznati od čega boluje. Sve dok jedan specijalista sa patologije nije istražio slučaj.

Krenimo ispočetka. Mlada devojka primila je još jedan poziv svoje tetke koja joj poručuje da je njena majka ponovno pala pa je preslaba da stane na svoje noge. Njena majka bolovala je godinama, pretvorila se u bledu sliku žene kakva je nekada bila.

Puno puta su bile u lokalnoj bolnici, išle su i do specijalista u susednom gradu. Niko nije znao što se događa i od čega boluje.

Odlučile su otići i do bolnice u Birmingenu, gde je kao mlada žena i sama išla kada je bila trudna s trojkama. Lekari na hitnoj su joj dali tečnost kako bi povisili krvni pritisak i ona se donekle stabilizovala. Što je još važnije, savetovali su ih da odu do ambulantne klinike u sklopu bolnice.

Primila ih je internista dr. Jori May koja se odlučila pozabaviti njenim slučajem. Iako su joj doneli hrpu dokumentacije ona je morala čuti iz njihovih usta što se događa.

Sve je počelo pre nekoliko godina, započela je svoju priču postarija stanovnica Alabame. Gotovo svake noći počela bi je tresti snažna groznica. Prvo bi osetila kostobolju, a potom bi je tresla takva temperatura da se nije mogla ugrejati niti ispod nekoliko pokrivača. Potom bi se počela strašno znojiti, temperatura se penjala do 39,4 Celzijusa. Bolelo bi je celo telo, sve do kostiju. Za snižavanje temperature pila je Tylenol. Sat vremena nakon početnih simptoma, počela bi povraćati sve dok ne bi dušu ispovratila.

To se događalo gotovo svake noći. Tokom dana osećala bi slabost i malaksalost i bolove u kostima. Sve ju je bolelo dok je hodala. Lečnici su joj rekli da boluje od fibromijalgije, kompleksnog kroničnog bolnog poremećaja. Imala je i osip. Rekli su joj da je to koprivnjača. Nije ju svrbilo, ali niko nije imao pojma zašto joj se to događa. Nije imala apetita. Pri samoj pomisli na hranu bi joj se povraćalo. Tokom prošle godine izgubila je neverojatnih 36 kilograma.

Doktorka May rekla im je da će proučiti dokumentaciju pa će osmisliti neki plan. Nakon što je sve pročitala zaključila je da pacijentkinja ima povišen nivo belih krvnih stanica. Normalna brojka je oko 10, a ona je konstantno imala povišen nivo od 20 i to već nekoliko godina. CT snimka je pokazivala povećane limfne čvorove u celom telu. To je moglo biti zbog hronične infekcije. Ili od raka. Ali lekari u njenoj bolnici odbacili su i jednu i drugu mogućnost.

May je odlučila da će gospođu testirati na niz bolesti, što su propustili učiniti njeni doktori.

Tako je podvrgnuta testu za HIV, sifilis, celijakliju i rak krvi poznatiji kao multipli melom.

May je nestrpljivo iščekivala rezultate, ali svi su bili negativni. Test na multipli melom pokazao je da je visina antitela abnormalna, razina imunoglobulina bila je izuzetno visoka, ali onkolozi su isključili mogućnost da je reč o kancerogenom oboljenju. Nakon sedam meseci testiranja May je bila na početku.

No, jednoga dana ipak se dogodio preokret. U kartonu pacijentice pronašla je poruku jednoga specijaliste sa patologije, koji nije bio umešan u slučaj. U poruci na 11 stranica na kojima se navode svi simptomi pacijenta kao i rezultati testiranja izneo je sugestiju da pacijentica boluje od Schnitzlerova sindroma, bolesti za koju May nikada nije čula.

Reč je o retkom i slabo poznatom imunološkom poremećaju.

Schnitzlerov sindrom zajedno s osipom kože manifestira se kao artritis, groznica i kostobolja.

Osobe obolele od sindroma makrofagi podivljaju i šalju signale telu da se ponaša kao da je inficirano. Organizam odgovara groznicom i gubitkom apetita, bolovima u telu kao da pate od gripa, osipom i visokim visinama imunoglobulina. Još uvek je nepoznato zašto i kako se to događa.

Ovaj poremećaj prvi je opisala 1972. godine francuska dermatologinja Liliane Schnitzler.

Dr. Forest Huls, koji je prepoznao bolest, iako je bio specijalizant, pročuo se kao lekar koji je znao postaviti dijagnoze tamo gde su drugi lekari zapeli. Svojevrsni dr. House.

- Kada vidim kako ljudi pate, znam da mogu pronaći odgovor ako pronađem vreme i uložim ogroman napor, kaže.

Sledio je trag neobjašnjivog patološkog nalaza - u ovom sučaju visine imunoglobulina.

Huls nije nikada čuo za Schnitzlerov sindrom, ali ga je pronašao uz pomoć baze podataka tražeći oboljenje koje bi odgovaralo simptomima. Kada je uneo sve podatke, potrajalo je i nekoliko sati dok se nisu počeli pojavljivati članci o ovom retkom oboljenju.

Bila je to prekretnica za 68-godišnju pacijentkinju i važna dijagnoza jer za tu bolest postoji vrlo učinkovita terapija.

Kada je osiguranje odbilo platiti novi i vrlo skupi lek, dr. May se obratila proizvođaču koji je nakon nekoliko meseci pristao dati terapiju.

Kada je bolesna gospođa iz Alabame počela uzimati lek groznica je nestala, kao i mučnina i povraćanje te ostali simptomi. Jedva može prepoznati sebe iz razdoblja kada je bila bolesna. Sve te godine koje je provela na fotelji i u krevetu, preslaba i s prejakim bolovima nesposobna za bilo što, čini se kao razdoblje iz života neke druge osobe.

A dr. Huls na leto bi trebao završiti specijalizaciju u bolnici. Gde god na kraju nastavio karijeru, sasvim sigurno će naići na nove slučajeve koji će mu predstavljati izazov, a kojima će se posvetiti s nadom da će ih rešiti, zaključuje priču New York Times.

Pogledajte bonus video:

(Espreso.co.rs / Jutarnji.hr)