SANDRA JE SILOVANA SVAKOG DANA TOKOM ČETIRI GODINE: Oteli su je i terali da spava s 80 muškaraca dnevno!

Sandra (30) je kao tinejdžerka oteta iz svog doma u Meksiku i odvedena u pakao prostitucije. Ona je bivša žrtva trgovine ljudima i seksualna robinja, kojoj je jedva uspelo da se otgne iz kandži te mafije. Imala je 19 godina, kad je prisiljena da se bavi prostitucijom. Od svog makroa uspela je da pobegne 2011. godine.

"Dobar dan mi je bio kada sam morala da spavam samo sa njih 30. Uvek sam nosila uski minić i štikle. Moj makro Afredo je sve organizovao čak i vozače koji bi me vozili u različite delove grada i svake nedelje sam imala novog vozača. U automobilu bih uvek zadremala. U jednom danu, imala sam i 16 radnih sati, a to bi značilo 80 muškaraca na meni", započela je svoju ispovest Sandra.

"Alfredo me je tukao, oduzimao hranu, pa čak i vodu. Vozači s kojima je radio reklamirali bi prostitutke na tzv. čiča karticama, koje bi delili potencijalnim klijentima. I ja sam bila prisiljena da delim karticu budućim mušterijama.

Ponekad bi te kartice imale sliku gole žene, a ponekad bi se na njima reklamirao dečji rođendan, ali svi su znali šta one znače. Broj na poleđini je služio za dogovaranje susreta sa ženama i njihovu "dostavu". Dostavljali su nas poput pice.

Neki od mušterija su bili fizički radnici, neki dobro odeveni, u odelima. Ako su govorili španski, plaćali bi 35 dolara za 15 minuta sa mnom. Ali, ako su govorili engleski, cena bi rasla na 45 dolara. Za tu cenu mogli su da rade sa mnom šta su hteli.

Svaki dan za te četiri godine koliko sam bila zarobljena bila sam silovana. Alfredo me premlaćivao, pretio da će mi pobiti porodicu ako ne budem radila kako mi kaže. Rođena sam na farmi u malom gradiću od svega 3000 ljudi u kom vlada glad i siromaštvo. Imam 16-oro braće i sestara. Često nismo imali šta da jedemo. Završila sam samo šest razreda osnovne škole, a onda sam ostala kod kuće da pomažem svojoj majci.

Kada sam napunila 16 godina, počela sam da radim u fabrici cipela gde sam zarađivala oko 4 dolara za smenu od 11 sati. Alfreda sam upoznala slučajno, kad sam imala 19 godina. On je bio star kao ja. Rekao mi je da njegov brat traži radnike u svojoj radnji sa mobilinim telefonima. Dala sam mu svoj broj telefona i nedelju dana kasnije me zvao da počnem da radim. Posle nedelju dana rekao je da mu se sviđam i da hoće da me upozna sa roditeljima koji žive u drugom gradu, 30 minuta autobusom udaljenom od nas.

Međutim, kada smo seli u autobus izašli smo posle četiri sata vožnje i stigli u Meksiko Siti. Tamo smo preseli u autobus za Tenansingo. Tada nisam znala, da je Tenansingo svetska prestonica trgovine ljudima. Za Uskrs imaju paradu u kojoj makroi paradiraju po ulici, pokazujući svoje prostitutke.

Stigli smo u zoru i sećam se da je Alfredo nazvao nekoga i rekao "tu sam sa curom". Bila sam umorna i gladna, imala sam samo flašu vode i ostatke keksa.

Alfredova sestra je otvorila vrata jedne od kuća i rekla da se popnem u sobu. Dala mi je i nešto odeće i paketić tableta. Pitala sam je šta je to, a ona je odgovorila "kontracepcija". Nije mi ništa bilo jasno. Ubrzo je ušao Alfredo i silovao me. To mi je bilo prvi put i nisam mogla da prestanem da plačem. Zaključali su me u tu kuću i tako me držali danima, bez hrane i vode. Kad je Alfredo ponovo došao, rekao je da se vraćamo u Meksiko Siti.

Rekli su mi da ću morati sama da plaćam svoju hranu i stanarinu, i da ću biti kurva. Rekla sam im da nema šanse da prodajem svoje telo, a oni su mi zapretili da će me Alfredo prebiti. Jednog dan on me odveo u ulicu La Mersed i ostavio da stojim pored drugih devojaka. Od novca, hotelski menadžeri bi uzimali 45 pesosa. Ja sam morala da donesem 1500 pesosa čiste zarade svaki dan. Počela sam sa samo pet muškaraca i drugima koji bi mi pristupili sam govorila da sam zauzeta, nedostupna. No, kako je dan prolazio, shvatila sam da ih je bilo već 30.

Posle tri godine Alfredo mi je rekao da idemo u Njujork. Obećao mi je da me više neće slati na ulicu, već da će mi pomoći da pronađem posao čišćenja kuća. Nisam mu verovala, ali sam čula da bi u Americi mogli da mi pomognu da se izbavim. Osim toga, imala sam sestru koja je živela blizu Vašingtona pa sam se nadala da ću nekako doći do nje. Granicu smo uspeli da pređemo iz drugog pokušaja, a Alfredo je za to platio 3500 dolara i završili smo u Teksasu. Na kraju smo dospeli u Kvins u februaru 2010. Prisilili su me da živim u stanu njegove sestre, koja je i sama bila prostitutka.

Bila sam poslušna iz straha da ne naudi mojoj porodici. U Njujorku mi je Alfredo dao mobilni kako bih mogla da dogovaram sastanke sa klijentima. Jednom sam razgovarala sa majkom i htela da joj kažem šta se događa, kada je uleteo u sobu, izbio mi telefon iz ruke i udario me tako jako u trbuh da sam počela da krvarim. Njegova sestra mi je dala čašu piva sa šećerom i naterala me da stavim u sebe sunđer. Utroba mi je gorela, ali sam morala da radim.

Novac koji sam zaradila Alfredo je trošio na izgradnju vile za svoju porodicu u Meksiku, skupe automobile i odeću. Jedino što sam ja dobila bio je mali zlatni privezak Device Marije koji sam nosila oko vrata. Jedan dan, kad sam ugrabila priliku, nazvala sam sestru i uspela sve da joj ispričam. Obećala je da će mi pomoći.

Bila sam na putu za Boston i za "druženje" sa 80 muškaraca. Tog je dana jedna od mušterija pokušala da opljačka bordel i uperio je pištolj u mene. Pustio me kad sam mu rekla da sam zvala policiju. Bio je to blef, ali je nekim čudom upalio. Znala sam da pod hitno moram iz tog pakla.

Počela sam da se pakujem kada je uleteo Alfredo. Bilo je toliko besan da mi je pokidao lančić s vrata i bacio me na pod. Ali ustala sam i otišla iz stana, bez odeće. Nazvala sam svoju sestru i otišla u konzulat Meksika. Poslali su me u sklonište.

Ne znam šta se dogodilo sa Alfredom, mislim da se vratio u Meksiko. Pomažem američkim vlastima da ga pronađu i uhapse. Želim pravdu zbog onog što mi je uradio, i što će sigurno i u budućnosti da radi drugim sirotim devojkama. Ja se više nikoga ne bojim. Danas imam sina, učim engleski, radim u restoranu i sanjam kako ću postati kuvarica. Kad sam kod kuće sa sinom, pečem kolače kako bih dodatno zaradila. Na svoj najdraži kolač šlagom ispisujem SLOBODA.

(Espreso.co.rs / express.h