NIKO NIJE BIO POREMEĆENIJI OD OVOG ČOVEKA: Njegove perverzije će živeti zauvek u tamnim mestima ljudske podsvesti

Markiz de Sad je u istoriji upamćen kao jedan od seksualno najdevijantnijih književnika koji je u svojim delima opisivao mračne porive za fizičkim i psihičkim mučenjem, pa sve do ubistava i seksualnog zadovoljstva.

U svojim pornografskim romanima zagovarao je ateizam, pa je stoga bio zabranjen od strane Katoličke crkve.

Njegova dva najpoznatija erotska romana su "120 dana Sodome" i "Justine" ili nesrećne vrline.

Iako je bio jedini sin Grofa de Sada i mogao je da uživa u svim povlasticama plemićkog života, Markiz je napušten od strane roditelja i ostavljen svom ujaku, ozloglašenom perverznjaku, na koga je bio osuđen.

Dok je ispunjavao bolesne zahteve svoga ujaka nije imao dodira s bilo kakvim osećanjima, a jedini ljudi koji su se našli u blizini i koji nisu smeli da mu ukazuju ljubav i pažnju, bile su njegove sluge.

Pored svega ovoga je i kao dete bio redovno bičevan i ponižavan u Jezuitskoj školi.

Pored ovakvog detinjstva, a kasnije i mladalačkog života, nije ni neobično što je razvio afinitete prema nasilju i povezivao ih s fizičkim zadovoljstvom, koje se kasnije pretvorilo u opsesiju sadizmom i seksualnom devijantnošću.

Rat i žena

Kao zapovednik regimenta u Vojsci u Sedmogodišnjem ratu imao je priliku da iz prve ruke svedoči brojnim zlodelima i da utone u svet ekstremnog nasilja bez ikakvih posledica i odgovornosti.

Nakon povratka iz rata, oženio je bogatu devojku koju je mogao učiti sodomiji (njegovoj omiljenoj aktivnosti u spavaćoj sobi), dok je trošio njeno porodično bogatstvo. Kako je tvrdio: "s njom mu je upala kašika u med". Ona mu je rodila dva sina i ćerku.

Kako je žena prihvatila njegovi eksplicitno ponašanje u spavaćoj sobi, orgije i homoseksualni susreti su im postali svakodnevnica.

Markizu njegova žena nije bila dovoljna i nije dovoljno ugađala njegovim potrebama, pa je čak i oduzeo nevinost njenoj sestri kada im je bila u poseti, a kasnije je postao opsednut prostitutkama.

Iako su te žene bile navikle na raznovrsne prohteve, ono što im je on tražio ih je izbezumljivalo i plašilo. Počev od polivanja vrućim voskom, pa sve do umetanja raznih predmeta u vaginu i anus, bičevanja i ostalih perverzija.

Markiz je smatrao da najveći seksualni užitak dolazi iz bola, pa se nije dao zaustaviti i prelazio je sve granice. Optužen je za trovanje prostitutki, pogled na krv mu je predstavljala užitak, kao i vriskovi njegovih partnerki.

Markiza su na kraju sami članovi njegove porodice proglasili ludim i smestili ga u ludnicu, gde je čak i uprkos svim ograničenjima uspeo da započne odnos s 14-godišnjom devojčicom.

(Espreso.co.rs / Express.hr)