SANJALA JE MRTVU MAJKU, A ONDA JE SVE KRENULO DA SE RUŠI: Iznenada ju je povukla RUKA, nastavak je još LUĐI

Na vrata života iznenada pokucaju nevolje, zateknu nas nespremne, bezbrižne, a u jednom danu, pa čak i u minuti, sve može da nestane, iščezne. Pomislimo da je sreća tek pred nama, a onda se jednog jutra probudimo i shvatimo da više nikada neće biti kao pre.

Kada nas još u ranoj mladosti pogode prave životne oluje, kada se u nama pomešaju tuga i bes, žal i razočaranje, suze i gorčina, kroz život idemo sa velikim teretom na leđima. Ali, i sa blokadom da više nećemo moći da stvorimo tu oazu sreće u našem životu.

Međutim, kao što ume da iznenadi negativno, život nam ponekad donese i prave odgovore, a mnogi od njih kriju u našoj podsvesti, u snovima. Baš takvu priču podelila je sa nama Anja, mlada žena kojoj je smao jedan san promenio život iz korena.

"Kada sam imala 18 godina moja majka je iznenada priminula. Imala sam osećaj da mi je ceo svet pao na glavu, da se sve srušilo. U početku je postojala tuga, a kasnije se ta tuga prelivala sa ljutnjom, besom i pitanjima - "Zašto baš ja?", "Zašto si me napustila?"

Kažu da vreme leči sve, ali to nije bio moj slučaj. Ja sam nastavila napred, smejala sam se ponovo, ali u meni su se negativna osećanja svakog dana taložila. Potiskivala sam ih, nosila masku jake žene i razmišljala, samo da pronađem svoju sigurnost, da se u mom životu više ništa ne menja. Samo da zakoračim u neko mirno more...

Međutim, teret nedostatka koji sam osećala sa odlaskom majke, učinio je da od ambiciozne, vedre devojke koja za sebe želi najbolje, postanem neko ko teži proseku, neko ko nema samopouzdanja. Postala sam osoba koja se plaši da menja svoj život, a bila sam u svim poljima nesrećna.

Želela sam još u tinejdžerskom periodu da postanem advokat. Upisala sam fakultet, završila ga, ali sam se zadovoljila položajem pravnika u osrednjoj firmi u kojoj sam primala malu platu, nedovoljnu da je razvučem celog meseca. Odnosi na poslu, nezadovoljstvo primanjima, prekovremeno ostajanje u kancelariji - bila sam nezadovoljna i umorna, ali sam se plašila da promenim bilo šta. Mislila sam da nisam dovoljno dobra, da neću umeti i da će me život ponovo neprijatno iznenaditi nekim novim gubitkom.

Započinjala sam više ljubavnih veza, da bih na kraju "zaglavila" u jednom toksičnom odnosu u kojem dajem sve, a zauzvrat ne dobijam ništa. On je želeo da me ima uz sebe, ali je bio sklon preljubi, manipulaciji. Stalno smo se svađali, uvrede su bile deo svakog razgovora, a uveče bi zavladala hladnoća.

Istina je da nije baš sve bilo tako mračno. Imala sam oca koji me je podržavao, davao mi vetar u leđa za sve, prijatelje koji su mi govorili da mogu više, ali ja sam i dalje osećala tu prazninu. Nedostajanje je postalo bezdan u srcu, teret koji mi ne dozvoljava da napravim korak dalje, drži me u mestu i u svom očaju.

Jedne večeri kada sam se vraćala sa posla, razmišljala sam o svom životu i pitala se - "Šta li bi mi moja majka sada rekla?" Nisam imala odgovor na ovo pitanje, jer sam mnoge naše razgovore potisnula u sebi - mislila sam da će tako biti lakše.

A onda, iste noći sam je sanjala. Sanjala sam sebe kako stojim na drvenom mostu, ispod njega je tekla crna voda, mračna, prljava. Posmatrala sam je, a odjednom je most krenuo da se ruši. Padala sam i panično pokušavala da se uhvatim za ivicu, a onda me je jedna ruka povukla. Bila je to ruka moje majke.

Znala sam da sanjam. Želela sam da taj san traje dugo, da se samo gledamo u oči, budemo jedna pored druge i ćutimo. Izgovorila je samo jednu rečenicu - "Koliko u životu imaš hrabrosti, toliko ćeš imati i sreće."

Odjednom sam se trgla iz sna. Nisam više mogla da zaspim. Sela sam pored prozora i posmatrala nebo i setila se - kad god sam kao dete bila nesrećna, uplašena, nesigurna u sebe, kad sam se plašila da li ću uspeti majka je govorila

- "Koliko u životu imaš hrabrosti, toliko ćeš imati i sreće."

Ja sam istu lekciju zatrpala duboko u sebi, baš kao i svaku uspomenu na nju.

A onda sam bila zahvalna, jer sam dobila odgovor na moje pitanje šta bi mi majka poručila. Nakon neprespavane noći i puno razmišljanja, odlučila sam da moram poslušati ovaj savet. Snovi jesu produkt naše podsvesti, ali se ne dešavaju slučajno.

Odlučila sam da potražim novi posao u advokatskoj kancelariji: Danonoćno sam listala oglase, nisam odustajala. Išla sam na razgovore, govorila sumu plate kakvu sam smatrala da zaista zaslužujem. I na kraju dobila karijeru baš kakvu sam želela.

Raskinula sam svoju dugogodišnju toksičnu vezu i shvatila da mi je bolje da budem sama nego u odnosu koji mi samo narušava zdravlje. Više se nisam plašila, znala sam da će ljubav doći, imala sam hrabrosti da je čekam i verujem da će se prava osoba pojaviti.

Znala sam da su divni ljudi oko mene, da ću uvek imati oslonac i podršku. Ali sam saznala da je majka još uz mene, mogu je zamisliti kao zvezdu na nebu, zalazak Sunca, kao vetar koji šumi u granama i poručuje mi - "Nisi sama"!"

(Espreso)