STABLA BUDUĆNOSTI: Šumu zasadi i neguj je!

Pošumljavanje i sadnja su tek početna pozicija, nakon koje dolaze višedecenijska nega i zaštita šuma, što sa ekonomskog aspekta predstavlja dugoročno investiciono ulaganje

Kako se šuma neguje i gaji? Zašto nije dovoljno samo posaditi stablo i čekati da poraste? Koje je mere potrebno preduzeti koje su garant da će od posađenih sadnica nići kvalitetna šuma, razgovarali smo sa stručnjakom iz JP „Srbijašume“, čija je osnovna delatnost gajenje šuma. Reč je o postupku stručnog i planskog sprovođenja mera obnavljanja, nege i podizanja novih šuma, kako bi se kontinuirano unapredilo stanje postojećih šuma i povećala površina pod šumama u Republici Srbiji.

Brojne funkcije šuma

Ješa Erčić, direktor Sektora za šumarstvo i zaštitu životne sredine JP „Srbijašume“, ističe da su šume složeni ekosistemi, koji imaju brojne funkcije - od društveno-socijalnih, preko zaštitnih do privredne funkcije.

- U javnosti se uglavnom govori o seči šuma i smatra se da šumarstvo postoji da bi se šuma sekla. Dakle, potencira se privredna funkcija, a oni nedobronamerni koriste čak i izraz - krčenje šuma. To je vređanje velikog broja stručnih ljudi, koji u svim vremenskim prilikama, svakodnevno brinu da naše šume ostanu u dobrom stanju da bi mogle da obavljaju svoje funkcije. Nabrojaćemo one osnovne, kako bismo mogli da sagledaju značaj šuma, ozbiljnost, ali i složenost posla na zaštiti, podizanju i nezi šuma. Od semena ili mlade sadnice do biološki i tehnički zrelog drveta koje treba da ispuni svoju misiju. Samo neke od funkcija šuma su: regulisanje vodnog i vazdušnog režima (pročišćavanje vazduha i vode, zadržavanje vode i lagano oticanje u vodotokove), ublažavanje klimatskih promena, zaštita biljnog i životinjskog sveta, održavanje ekološke ravnoteže, zaštita od vetra, buke, štetnih nanosa, turističko-rekreativna, medicinsko-terapeutska, koristi se kao prostor za lov, ima i svoju vojnu funkciju, i na kraju, ima i privrednu - konstatuje naš sagovornik.

Erčić navodi da treba da sprovesti mere zaštite, uzgoja, nege i obnove da bi šume imale navedene funkcije.

- Kao jedna od mera nege i obnove jeste seča, ali tačno se zna čega i u koje svrhe. Dakle, seča šuma je alat kojim se u što kraćem vremenskom periodu postiže cilj, ubrzavaju se biološki procesi i nešto što će se u budućnosti sigurno desiti. To znači da ako imate stablo koje je počelo fiziološki da slabi (usled suše, konkurencije, zbog patogenih organizama...), ono je podložno napadu sekundarnih štetočina (to su štetočine koje ne napadaju zdrava stabla, već ona koja su „načetog“ zdravlja). U tom slučaju uklanjate takva stabla da biste sprečili dalje propadanje, a ujedno imate i neku korist. Dakle, takvo stablo još uvek ima neku privrednu upotrebljivost kao ogrevno drvo, drvo za pelet, delom i tehničko. U prirodi, proces potpunog sušenja bi trajao decenijama, i to osušeno drvo ne bi imalo nikakvu upotrebnu vrednost. Neko će reći, ostalo bi to drvo kao prirodno đubrivo i poboljšalo bi kvalitet zemljišta, ali ako budemo tako razmišljali, onda ćemo imati prašume i nećemo ništa da radimo. Pustićemo da sve sve odvija prirodno. Kada malo bolje razmislimo, shvatićemo da je to ne vodi ničemu. Da bih vam to slikovito prikazao, to je kao kada idete kod frizera na šišanje i redovno održavanje kose. Neće vaša kosa biti bolja ako je ne šišate i ako je redovno ne održavate. Isto je i sa šumom. I njoj je potrebno održavanje i nega, a zato i postoji šumarstvo kao biotehnička nauka, da zadovolji potrebe svih zainteresovanih u lancu. Potrebu za čistim vazduhom, za čistom vodom, za zdravim životom, ali i da se omogući i obavljanje privredne funkcije, jer pogledajte oko sebe, mi smo stalno okruženi proizvodima od drveta - pojašnjava Erčić.

Ključ je u održavanju

On ističe da radnici u šumarstvu svakodnevno obilaze i pregledaju stanje naših šuma i čuvaju ih od bespravne seče.

- Sakupljaju seme šumskih vrsta drveća, od kojeg se zatim u rasadnicima proizvodi kvalitetan sadni materijal, koji se koristi za veštačko obnavljanje ili podizanje kompletno novih šuma. Uklanjaju korov, okopavaju i praše mlade sadnice da bi se stvorili što bolji uslovi za njihov rast i razvoj. Osvetljavaju podmladak, prilikom čega se uklanjaju ona stabla koja su imala funkciju zaštite od prekomernog sunčevog zračenja u ranoj fazi razvoja sadnice, čime se stvaraju uslovi za intenzivniji priliv svetlosti i brži rast biljaka u visinu. Navedene mere nege sprovode se do određene faze razvoja mlade šume, u zavisnosti od vrste i staništa, nakon čega se preduzimaju mere nege koje se nazivaju prorede. Cilj proreda je da se iz šume uklone stabla lošeg zdravstvenog stanja i kvaliteta da bi u šumi ostala samo ona odabrana, najkvalitetnija stabla budućnosti, prema kojima će biti usmereno buduće gazdovanje. Stabla budućnosti su ona koja imaju najbolji genetski potencijal, koja će obezbediti najkvalitetnije seme ili dostići najveću zapreminu i što bolji kvalitet drvne mase. U zavisnosti od vrste drveća, ove mere nege se sprovode u dugom vremenskom periodu u trajanju od 50 do 80 godina.

BUDI ČUVAR PRIRODE!

Koristi stepenice umesto lifta

Postani već danas čuvar prirode i razmisli šta možeš da promeniš u svojim navikama. Kada god možeš, koristi stepenice umesto lifta. Učini nešto dobro za sopstveno zdravlje.

Prati nas, jer svake nedelje imamo novi zadatak.

OVO SU PRAVI ČUVARI PRIRODE!

Biramo 10 Zasadi drvo ambasadora!

Priroda se čuva znanjem, zato je potrebno da se konstantno edukujemo. Kako da budemo čuvari planete i njene prirode? Tako što je nećemo pokoravati, već prigrliti

Naši volonteri, koji su podstaknuti željom za promenom i opštim dobrom zajedno sa prijateljima ili porodicom sadili na mnogim lokacijama sa nama, dokazali su da su čuvari prirode. Zahvaljujući njima projekat „Zasadi drvo“ je porastao i svakoga dana ima sve veću podršku.

Sada je vreme da postaneš više od čuvara prirode - da postaneš naš ambasador.

Ko su Zasadi drvo ambasadori?

Oni su najglasniji prijatelji i predstavnici projekta „Zasadi drvo“ koji će biti proglašeni 18. marta i dobiti vredne nagrade od našeg partnera dm drogerie markt. Biti ambasador znači biti zagovornik očuvanja prirode i okoline, ali i promoter i glasnogovornik ovih ideja, kako bi se što više ljudi uključilo u akciju.

Deset ambasadora biramo na tri načina:

1. Prati svake nedelje na našim društvenim mrežama zadatke za čuvare prirode. Uradi ih, fotografiši se ili snimi dok izvršavaš zadatak i na svom FB ili Instagram profilu postavi fotografiju/video uz obavezne #zasadidrvo #zasadidrvoambasador

2. Prati lokacije za sadnje po gradovima, fotografiši/snimi se prilikom sadnje. Okači post na svoj FB ili Instagram profil, pozovi i taguj prijatelje da se uključe u akciju, uz obavezne #zasadidrvo #zasadidrvoambasador

3. Napiši inspirativnu priču o zaštiti životne sredine uz fotografiju po slobodnom izboru. Okači priču i fotografiju na svoj FB ili Instagram profil uz obavezne #zasadidrvo #zasadidrvoambasador

Najkreativnije i najinspirativnije objave ući će u izbor za 10 „Zasadi drvo“ ambasadora.

Svakog ambasadora ćemo promovisati putem svih kanala „Zasadi drvo“ - na društvenim mrežama, u njuzleteru, ali i u štampanom i veb izdanju Kurira.

Uključi se, budi ambasador i pozovi druge da učestvuju!

Zajedno možemo mnogo više.

Dobrobit planete je i dalje u rukama svih nas

Kompanija dm: Briga o prirodi kroz svaki segment poslovanja

Nekontrolisane seče drveća, plastika koja u milionima tona pliva u morima, eksploatacija ograničenih prirodnih resursa - samo su neki od izazova sa kojima se suočavamo u 21. veku. Ipak, dobrobit planete je i dalje u rukama svih nas i čeka na naše male korake kojima doprinosimo da svet bude bolje mesto.

Upravo na taj način svoje poslovanje usmerava dm, uveliko poznat po filozofiji da društvena odgovornost i profit treba da budu jedna strana medalje. To se, između ostalog, ogleda u ekološkoj orijentaciji drogerijskog lanca i principima održivog razvoja koji su utkani u gotovo svaki segment poslovanja.

Kompanija dm je tako postavila niz kriterijuma održivosti kao što su: biorazgradiva ambalaža, prirodna kozmetika, delovi asortimana od recikliranog materijala, artikli privatne robne marke koji ne sadrže mikroplastiku i mnogi drugi. Kada je u pitanju transport, više od 90 odsto privatnih robnih marki dm-a dolazi iz centralne Evrope, što smanjuje put i umanjuje emisiju CO2. Drogerijski lanac je među prvima u potpunosti povukao plastične kese u oktobru 2019. godine, a još od 2012. kupcima nudi alternative u vidu pamučnih trajnih torbi. U dm drogerijama takođe možete odložiti potrošene baterije u posebne kontejnere.

Kompanija u svojim nastojanjima da posluje održivo i bude odgovoran član društva spaja korisno i humano, pa su dm drogerije poznate i po sakupljanju plastičnih čepova u okviru akcije „Čepom do osmeha“.

Kako često ističu iz dm-a, ove ekološke prakse uspešno prenose i na generacije kupaca boreći se za savesniju i zeleniju kupovinu, što je učinak na koji su, kao kompanija, naročito ponosni.

(Espreso/Kurir.rs/ Jelena Vukić)