PANEL ZASADI DRVO NA KURIRU! ŠUMARSTVO JE PROFESIJA BUDUĆNOSTI: Nije samo IT budućnost, to su i zelena radna mesta

Zanimanja u okviru šumarstva profesije su budućnosti za sve sfere privrede... Poruka učesnika panela jeste da je šumarstvo budućnost jer je drvo obnovljiv izvor, da to nije samo muška struka nego da u njemu ima mesta i za dame i da je reč o važnom segmentu jer je primat jedne nacije očuvanje šuma za generacije koje dolaze.

Šta je potrebno privredi, a šta prirodi? Svet se ubrzano menja. Tradicionalni modeli i načini upravljanja polako ustupaju mesto održivim u većini segmenata. Klimatske promene, izazovi na polju globalnog zdravlja, ograničenost resursa prirodnog kapitala, sve skupa navelo nas je da postavimo nove prioritete i redizajniramo put kojim želimo da idemo u budućnost, samo su neka od pitanja koja nas očekuju u bliskoj budućnosti.

Odgovore na brojne izazove budućnosti koji su pred nama možete dobiti danas na portalu Kurir na "lajv forumu" u okviru kojeg će ugledni panelisti prvo izneti mišljenje na temu "Kreiramo radna mesta za profesiju budućnosti" a potom i na temu "Profesija budućnosti za sve sfere privrede"

Poštujući poruke koje nam priroda šalje, svesni da je nužnost da idemo u koraks vremenom i novim tendencijama, o novim profesijama razgovaraćemo s eminentnim stručnjacima iz privrede i šumarske industrije. Moderator panela je Stefan Stanković.

PANEL 1: Kreiramo radna mesta za profesiju budućnosti

Prvi panel počinje traje od 10 do 11 časova i imaćete priliku da ga pratite uživo na portalu Kurir i čujete naše ugledne stručnjake. Učesnici prvog panela su:

- prof. Mirjana Šijačić-Nikolić, prodekan za naučno istraživački rad i međunarodnu saradnju na Šumarskom fakultetu

- Ivan Macan, magistar za zaštitu i unapređenje životne sredine i zamenik direktora srednje šumarske škole u Kraljevu

- Marko Marinković, Izvršni direktor za šumarstvo, ekologiju i razvoj, JP “Vojvodinašume”

- Boris Ivanović, master inženjer šumarstva, JP "Srbijašume"

Profesorka Šijačić-Nikolić: Šumar je profesija budućnosti a ne samo IT

Prva se javnosti obratila profesorka Šijačić-Nikolić, jedina dama među učesnicima prvog panela. Pozdravivši sve učesnike i pratioce panela, profesorka, koja je inače prodekan na Šumarskom fakultetu, rekla je da svaki mlad čovek danas veruje da je IT sektor profesija budućnosti. Ona je dodala da sa druge strane imamo prirodu koja nas opominje, a pre svega šumu koja je značajan faktor u sprečavanju klimatskih promena.

- Stoga mladima treba reći da je šumarska profesija, profesija budućnosti - rekla je profesorka da je struka šumar imala i ima budućnost a u prilog tome svedoči i činjenica da je to najstariji odsek na fakultetu, star čitavih stotinu godina. Profesorka je dodala da mladima treba da pokažemo su profesije koje su u vezi sa Šumarskim fakultetom profesije budućnosti.

- I da razbijemo mit da je šumarstvo muška struka, dame upišite šumarstvo! To je sjajna prilika za profesionalan rad - dodala je profesorka uz osmeh rekavši da to što je ona jedina žena danas među učesnicima ne znači da je to muška struka, naprotiv - odlična je prilika i za dame jer u okviru šumarstva ima mnogo različitih zanimanja, te da u šumarstvu radi sve veći broj žena.

Mladi prepoznaju značaj šumarstva, povećan broj studenata

Profesorka je podsetila da Šumarski fakultet i Odsek za šumarstvo 5. decembra slave veliki jubilej - 100 godina postojanja. U to ime i sam odsek promeniće ime kao Odsek za šumarstvo i očuvanje prirode. Ona je dodala da se fakultet i odsek ne bave samo pukim iskorišćavanjem resursa kako to mnogi misle već da rade na čuvanju sredine, šuma, voda, prirode... Profesorka je naglasila da mladi sve više prepoznaju važnost ove struke jer je posle zabeleženog trenda pada broja studenata prethodnih godina sada zabeležem porast broja studenata za 10 odsto koji u šumarstvu vide svoju budućnost. Ona je dodala i da mladi sve više prepoznaju i važnost šuma i neophodnost njihovog očuvanja.

Macan: Obrada drveta je profesija budućnosti jer je drvo obnovljiv resurs

Naredni panelista Ivan Macan, magistar za zaštitu i unapređenje životne sredine i zamenik direktora srednje šumarske škole u Kraljevu rekao je da je i obrada drveta profesija budućnosti jer je drvo obnovljiv resurs, a da su mladi ljudi koji upisuju njihovu školu svesni neprocenjivosti tog resursa od samog početka školovanja. Đaci te škole dopsinose i očuvanju šumskog fonda, a da ako razmišljate godinu dana unapred treba posaditi seme drveta, ako razmišljate 10 godina unapred onda treba zasaditi drvo.

Profesor Macan je dodao da mladi danas uglavnom stvari posmatraju kroz materijalno pa kad je već tako treba staviti do znanja i da je šuma materijalno gledano ogromno bogatstvo jer hektar šume, u zavisnosti od starosti i kvaliteta šume, ide od 750 do 1.000 evra.

- Gde god nađeš zgodno mesto, ti drvo posadi, poručio je profesor Macan dodavši da se od drveta prave razni proizvodi pa eto i knjige na šta je jedan od kolega panelista u šali dodao pa u krajnjem slučaju i novac...

Menja se trend među mladima: Kad posečete poslednje drvo i zagadite reku, shvatićete da novac ne možete da jedete

Profesor Macan je naglasio da ko se odluči za šumarsku profesiju ima najrasprostranjeniju i najčistiju kancelariju na svetu, te da je primetna promena trenda među mladima jer i Šumarska škola beleži povećanje broja đaka.

- Kad posečete poslednje drvo i zagadite reku, shvatićete da novac ne možete da jedete - rekao je profesor.

Marinković: Mladima treba približiti profesije u vezi sa šumarstvom, drvna industrija treća je po snazi u Srbiji

Panelista Marko Marinković, Izvršni direktor za šumarstvo, ekologiju i razvoj, JP “Vojvodinašume”, pozdravivši prisutne rekao je da kao predstavnik privrede mora da kaže da privreda treba da ulaže u nauku i obrazovanje, i da mladima treba dati do znanja da profesije u vezi sa šumarstvom nisu uvek lake ali su lepe i da ih mladima treba približiti posebno kad se uzme u obzir da je drvna industrija treća po snazi u Srbiji. Marinković je rekao da retko gde postoje profesije poput šumarskih koje predstavljaju simbiozu profesionalnog rada i boravka u prirodi što se kod drugih profesija retko nalazi. On je dodao i da su šumarstvo i profesije u vezi sa njim već dugo deo naše nacionalne tradicije.

Marinković je naveo i pozitivan primer kada je reč o saradnji privrede i nauke i konkretno Šumarskog fakulteta a to je zaposlenje najboljim inženjerima šumarstva, najboljim diplomiranim studentima.

- Reč je o jednom javnom i glomaznom sistemu, a evo primera dobre prakse - posao za najbolje mlade inženjere čime se šalje jasna poruka da se trud i vredan rad isplate...

Marinković: Mladi treba da znaju, ne rade šumari samo za ideale

- Svako stablo ima životni vek, pričam najprostije ali ne želim da banalizujem... Šta rade šumari? Kad stablo dostigne svoju fiziološku zrelost, ono počne da se razgrađuje... Ono se seče a na njegovo mesto dolazi drugo drvo koje proizvodi kiseonik. Javnost treba da razume da šumari nikada nisu krčili šume i ne bave se sečom tek tako stoga je šumarstvo održiva i veoma kompleksna oblast. On je dodao da mladi treba da znaju, ne rade šumari samo za ideale, to je i ekonomski atraktivna oblast.

Boris Ivanović, master inženjer šumarstva, JP "Srbijašume", rekao je da priroda opominje i zaista opominje i da je neophodno razvijati ekološku svest kod mladih ljudi. Najvažnije od svega jeste razvoj kadrova i kontinuirano ulaganje u razvoj kadrova u vezi sa šumarstvom. Na samom početku je akcenat bio stavljen na IT struku kao najprivlačniju u današnje vreme, a vezu IT struke i šumarstva treba promovisati kao i prikazivanje rezultata tih aktivnosti poput ovog panela.

Jedna od najznačajnijih filozofija kad je šumarska struka u pitanju jeste da smo mi šume nasledili od prethodnih generacija a na nama je obaveza da ih sačuvamo i unapredimo i ostavimo budućim generacijama zato je mladima šumarstvo neophodno približiti. On je naglasio sinergiju šumarstva i IT sektora u ovom smislu kao i saradnju s medijima poput ove koja treba mladima da pokaže značaj struke ali i značaj očuvanja šuma za budućnost.

PANEL 2: Profesija budućnosti za sve sfere privrede

Drugi panel na temu "Profesija budućnosti za sve sfere privrede" možete pratiti uživo na portalu Kurir od 11 časova, a učesnici ovog "lajv" foruma su takođe ugledni stručnjaci iz sfere domaće uprave i privrede.

- Svetlana Jovanović Mitić, menadžer marketinga dm drogerie markt

- Saša Stamatović, direktor Uprave za šume pri ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

- Siniša Mitrović. direktor centra za Cirkularnu ekonomiju, Privredne komore Srbije

Prva je učesnike pozdravila menadžerka DM Svetlana Jovanović Mitić koja se zahvalila na prilici da govori na temu u ime svoje kompanije govori na ovu važnu temu. Ona je dodala da su primetne pozitivne promene kad je reč o ovoj temi i da se ljudi sve više okreću zdravim životnim navikama te da se vide pozitivni pomaci kad je reč o velikim kompanijama kao pokretačima ovako društveno važnih tema.

Jovanović Mitić: Za društveno odgovorne kompanije prema sredini u kojoj poslujemo i živimo

Ona je izrazila verovanje da velike kompanije poput njene, koja je izuzetno društveno odgovorna, treba da budu odgovorne prema sredini u kojoj poslujemo i živimo. Ona je dodala i da njena kompanija bazira poslovanje na principu održivog razvoja, posebno kad je reč o organskoj hrani, kozmetici, ambalaži, uvođenju pamučne torbe za ceo život te ukidanju plastičnih kesa što su sproveli među prvima... Dodala je i da je kompanija društveno odgovorna kad je reč o okolini - sakupljanje čepova, više od 63 tone, humanitarni rad u korist dece sa smetnjama u razvoju, te velika akcija u saradnji sa Adrija medija grupom "Zasadi drvo" kada je u samo jednom danu načinjen izuzetan poduhvat - zasađeno je 51.000 stabala.

Menadžerka DM je rekla da su kupci sve osvešćeniji i da sve više traže organsko, pre svega hranu a njena kompanija ima više od 400 takvih proizvoda na policama svih njihovih objekata širom Srbije.

Stamatović: Stanje u kom se šume nalaze, ogledalo su jedne nacije i njene kulture

Saša Stamatović, direktor Uprave za šume pri ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, naglasio je da šuma ima više od 300 registrovanih funkcija što govori o njenom izuzetnom značaju ali i značaju šumarstva.

- Ima jedna lepa rečenica... Stanje u kojem se šume nalaze, slika je jedne nacije, njene kulture - rekao je direktor Uprave za šume pri ministarstvu poljoprivrede dodavši da je trenutna pošumljenost Srbije više od 21 odsto te da mu nije jasno kad neko kaže da bi to trebalo da bude 41 odsto odakle baš ta brojka i kako je i ko otvrdio da je to baš optimum. On je dodao da to najverovatnije proističe iz proseka EU što opet ne može tako da se posmatra kad se uporede jedna Grčka i jedna Finska jer to pre svega zavisi od samih odlika zemlje i njene geografske pozicije.

Stamatović je naveo i da ljudi obično kad se kaže šumar zamisle nekog retro brku u kariranoj košulji, ali da osim čizama ostalo odavno više nije tako jer se u gazdovanju šumama koriste najmoderniji dronovi, satelitske slike, spektralne kamere....

Mitrović: Svako ko zasadi četiri drveta, obezbedio je sebi fabriku kiseonika

Siniša Mitrović, direktor centra za Cirkularnu ekonomiju, Privredne komore Srbije, rekao je da svako ko zasadi četiri drveta obezbedio je sebi fabriku kiseonika, te da šumarstvo i taj sektor mogu biti veliki izvor zaposlenja kad je reč o lokalnim sredinama.

Kad je reč kako da ozdravimo Srbiju, on je rekao da se to može poput velikih akcija u koje su uključene i insitucije i velike kompanije poput ove akcije Adrija medija grupe. Mitrović je naglasio da se sve više kompanija okreće zelenom računovodstvu i zelenoj tranziciji.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Kurir.rs)